U 12.48h  zazvonio mi je molbilni!

Čika Nešo, dobar dan, Sonja iz Auto Kodeksa. Ovde sam ispred Kovid ambulante, molim Vas, da li možete da dođete!

Poštujem svaki vaš poziv, pogotovo one koji dolaze kada ste ispred kovid i ostalih ambulanti ili Bolnice. U dvorištu manje od deset njih!

Sonja je čekala ispred.

Kada sam odlazio, čuo sam glas jednog od ljudi koji su čekali.

E, Paune, neka dade Bog da si zdrav! Koj če te leči!? Mnogo dji bre sećiravaš!

U kolima, dok sam žurio u Redakciju, setio sam se!

Pre neko veče, zvao sam Hitnu i Prijemno! Iva i Andrija, koji su bili na terasi, dotrčaše!

Neško, zavija sirena, Hitna pomoć. Zovi, pitaj šta je!

Zvao sam! Pitao za dr Vladanu Stojanović, načelnicu. Bila je na terenu!  Drugi doktor, kaže sestra, posle dva minuta, zauzet!

Na Prijemnom sam prošao još gore.

   Pitao sam koji lekar dežura. Znam ih otprilike sve, mada ima i novih! Ženski glas mi je rekao da sačekam. Obično sam ranije, kada sam prikupljao podatke o broju prijema i dijagnoza, bio srdačno pozdravljen od svih, dobijao sve detalje.

Ne može doktor da se javi. Da li imate uput!?

   Kakav uput! Nikada me to nisu pitali! Prepoznaju mi obično glas! Rekao sam da zovem službeno! Po drugi put još gore.

Doktor ne može da razgovara sa vama...

Ko je od lekara, ponovio sam!  Tuu,tuuu... veza je prekinuta!

....................................................................................

I takooo! (kako beše ono u seriji, ovo koristim u situacijama kada ostajem bez teksta)!

I takooo! Ponoviću, pod utiskom svega što sam čuo od Sonje.

Ličilo mi na onu biljku. Tarčužak, kako se zvala. "Voli me, ne voli me"!

Imaš kovid, nemaš kovid!