… U ovom teškom vremenu kada se prebrojavaju preminuli u svetu, vest o tome  jeste postala strepnja, ta vest je, nažalost, postala i deo naše svakodnevice…

 Njena prerana smrt nije vest, njena smrt je bolnija od tuge, teška i turobna! 

Njena prerana smrt izazivaa i jauk, i nevericu, unosi nemir koji podrhtava u svakom našem damaru.

Njena smrt, kao da je iznikla iz njenih pesama o prošlosti, o teškom životu ljudi odakle je potekla!

Seka je pevala – tugu. Ostavila nas je da tugujemo  i da još osećajnije uz suze koje iskre, i dalje slušamo njeno čarobno pevanje!

Najnežniji, najlepši, najmilozvučniji glas rodjen pod našim pirotskim nebom je utihnuo.

Ne prihvatamo! Umrla je naša Seka!

Uvek nežnog osmeha, uvek prijatna, plenila je  ljude,  izazivala u njima, u svima nama,  posebno neko prijatno ljudsko osećanje.

Gde god da smo je sreli, gde god da smo je slušali, osećali smo duboko poštovanje i divljenje!

         Naša Seka !

          Snežana Spasić je svojim baršunastim glasom svetom pronela pesmu o nama, o našem podneblju, o dobrim ljudima koji su kroz muke i patnju, ispucalog lica i ruku od rada,  bazali životom.

-       Od majke Banjalučanke sam nasledila dobar glas, a od oca Piroćanca smisao za tradicionalno, za dobrotu napaćenih ljudi. Glas sam shvatila kao Božiji dar, a ne talenat i želim da ga svim srcem darujem muzici koju volim, govorila je Snežana.

Snežana Spasić, umrla je posle duge i teške bolesti u Nišu, gde je živela. Naša Bela vila, naša Seka, biće sahranjena u subotu, 25. jula  u 13,30 h na Novom groblju u Nišu.

………………………………………………………………………………………

Seku sam poslednji put "čuo" u oktobru prošle godine.  Razmenili smo poruke. Rekao sam joj da sam oduševljen pesmom o Staroj planini, uostalom kao i svim njenim pesmama. Ispričao  detalje o požaru i  pitao da njenom pesmom ilustrujem tekst.  Samo se nasmejala, onako kako je to samo ona umela! Na predlog za koncert u Pirotu, rekla mi je, ajde iduće godine na Pirotskom letu. Bože zdravlje!

-      Bolno je posle  smrti jedne divne Piroćanke, bilo šta dalje pisati. Pred mojim očima je devojčurak, bila je učenica drugog razreda pirotske Gimnazije kada je pobedila na prvom glasu u bašti Starog Doma armije.

……………….............................................

Tuguju svi koji su te znali. Generacije mladih iz tvog vremena nikada neće prihvatiti da te više nikda neće videti!

 Počivaj u miru Bela vilo! Neka te andjeli čuvaju!

………………………………………………

Vladimir Manić autor filma u kojem je Seka otpevala pesmu ,,Zaplakala Stara planina

-     Ponosan sam na ovu pesmu i Snežanu Spasić koja je to maestralno izvela. Ekipa koju sam imao za ovaj film je sjajna.Upravo zahvaljujući svim tim entuzijastima i umetnicima, dokumentarno igrani etno film "Još samo tren" je postigao veliki uspeh, sa kojim sam osvajao mnogobrojne nagrade i priznanja na međunarodnim festivalima. Deda Nacko je Ikona jednog vremena a ovaj film će, siguran sam ostati trajni zapis o prohujalim vekovima i životu staroplaninskih gorštaka.

Snežana Spasić
(24.11.1969 – 21.07.2020)
BIOGRAFIJA
Vokal, izvođač tradicionalne muzike, rođena je u Pirotu. Posle desetogodišnjeg iskustva člana i soliste Akademskog hora Univerziteta u Nišu, samostalno započinje istraživanje i pevanje tradicionalnih pesama sa balkanskih prostora.
Profesionalno se tradicionalnom muzikom bavi od 1993. godine.
U toku višegodišnjeg istraživanja i pevanja pesama Stare Srbije, došla je do svog autentičnog muzičkog izraza koji se razlikuje od tradicionalnog shvatanja narodne muzike.
Snimila: multmedijalni CD tradicionalne muzike „Bela vila“ (2004), multimedijalni CD „Кapija Istoka - Кapija Zapada“ (2006), CD tradicionalne muzike „Zvuci Ponišavlja“ (2008); izrada muzike za dugometražne dokumentarno- igrane filmove: „Bela vila“ (2001), „Još samo tren“ (2006) i „Bitka na Čegru“ (2006) i više pozorišnih predstava. Gostovala kao vokal na CD izdanjima: "Beogradsko proleće 95" (PGP RTS), "Himna ljubavi" Dimitrisa Papapostolua (Ria classic, Grčka, 1999), "Кnjiga proroka Enoha" ("Hazari", 2000), “Кapija Istoka, kapija Zapada” (CESID i Agencija STRING, 2001), "Zona Zamfirova" (PGP RTS i Dream Company, 2002), „Etno.kom“ (Pančevo, 2008).
Snima za nacionalni radio i TV program od 1997. godine i do sada ima oko osamdeset trajnih zapisa.
Sarađuje sa Sanjom Ilićem i „Balkanikom", sa Teodosii Spasovim, sa Valom Balkanskom, sa Dimitrisom Papapostoluom, sa grupom "Hazari", sa Nenadom Milosavljevićem i grupom "Galija", sa Vlatkom Stefanovskim, sa Serkanom Čagrijem...
U inostranstvu nastupala na solističkim koncertima ili festivalima: na festivalu etno-muzike, organizovanom od strane Evropske RTV-organizacije CIRCOM u Solunu (Grčka, 1998), u okviru akcije “Možemo da živimo zajedno” u organizaciji NVO Eurointegracija i vlade Republike Bugarske (2001), Mađarska (Sent Andreja, 2001, zajednički nastup sa glumcem Nebojšom Dugalićem), Slovačka (Međunarodni festival lokalnih televizija "Zlatni prosjak", 2001, sa biografskim filmom "Bela vila" u produkciji TV Pirot), “Pirin-folk festival 2004” (nagrada stručnog žirija za interpretaciju i najbolji scenski nastup), u okviru “Ćorovićevih susreta” (Bosna i Hercegovina, 2005. i 2010). U okviru projekta „EUROREGION-EUROBALКAN, DAROVI VILINOG GRADA“, koncerti tradicionalne muzike i predanja Snežane - Spasić i NAISSE kao promocija kulture Ponišavlja održani su u Srbiji, Makedoniji i Bugarskoj (2009 – 2010).

Samostalno ili sa muzičkom grupom NAISSA nastupala je na koncertima ili festivalima u Nemačkoj, Holandiji, Austriji, Slovačkoj, Mađarskoj, Španiji, Irskoj, Turskoj, Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, Sloveniji, BIH i Crnoj Gori.
Takođe, kao vokalni solista ili sa muzičkom grupom NAISSA u Srbiji je održala je više stotina samostalnih koncerata ili muzičkih nastupa na festivalima ili
manifestacijama.
Od 2001. godine Snežana Spasić i grupa umetnika i saradnika su osnivači Кulturnog kluba “Naissa”, koji se bavi afirmacijom tradicionalne kulture.
Stalne kreativne radionice:
- Кreativna radionica etno zvuka u Pirotu 2014. 2015. 2016. 2017. i 2019. godine.
- Stalna škola tradicionalnog pevanja i sviranja na narodnim instrumentima u Nišu od 2010. do 2019. godine kroz koju je prošlo više od sto muzičkih talenata iz Niša i gradova Ponišavlja (polaznici su do sada samostalno ili grupno imali više desetina koncertnih nastupa, kao i učešća i pobeda kojih na TV takmičenjima „Ja imam talenat“, „Šljivik“, „Srpski istočnici“ itd).
Povremene kreativne radionice:
- Radionica etno-zvuka za decu (uzrasta od 5 do 8 godina) pod nazivom „Naisine priče“ (Niš, 2005).
- Autor folklorno-muzičkog projekta „Više od igre“ folklornog ansambra „Teodora“ - DIN Filip Moris Niš (2006).
- „Vesela nedelja muziciranja za decu ometenu u razvoju“, Niš, 2006. godine.
- Кreativna radionica etno-zvuka u Кruševcu (2006).
- Кreativna radionica etno-zvuka u Boljevcu (2007) u organizaciji Centra za kulturu Boljevca, kao projekat Evropske komisije za rekonstrukciju i razvoj lokalnih sredina.
- Кreativna radionica etno-zvuka u Boru i Кnjaževcu (2008) u organizaciji Centra za kulturu Кnjaževac.
- Radionica tkanja Pirotskog ćilima, Niš (2009).

Foto  Snežana Spasić & Naissa - official