Poštovani gospodine Paunoviću,

S obzirom na veoma dobru saradnju koju smo tokom ove godine uspostavili, posebno kada su u pitanju vaša dva projekta "Lučonoše" i "Napred u pošlost", a povodom Vašeg interesovanja  o politici razvoja sela u narednoj godini, Ministarstvu za brigu o selu za Planiranje i razvoj sela, u prilici sam da odgovorim na Vaša pitanja.

Na početku, informacija da je Vlada Republike Srbije opredelila  1.448.279.000 dinara, od čega je za Programe namenjeno 1.322.770.000 dinara, i to:

Podrška razvoju zadrugarstva 502.000.000 dinara

Podrška kupovini seoskih kuća sa okućnicom 501.000.000 dinara

Podrška organizovanju manifestacija u selima Republike Srbije 44.250.000 dinara

Podsticaj kupovini minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva 120.750.000 dinara

Podrška adaptaciji multifunkcionalnih objekata 154.770.000 dinara

Ministarstvo za brigu o selu je do sada, za dve godine svog postojanja, uspešno sprovelo 4 programa ukupne vrednosti 2,5 milijarde dinara. Ovim programima do sada je obuhvaćeno 1.600 sela u 142 jedinice lokalne samouprave u Srbiji (od ukupno 179), a interesovanje za naše programe je nadmašilo svačija, pa i naša očekivanja.

Napominjemo da su programi Ministarstva za brigu o selu pojedinačni, namenski programi iz različitih oblasti, ali u skladu sa Lajpciškom poveljom održivih gradova do 2030. godine, a u funkciji šireg koncepta novog partnerstva „urbanog“ i „ruralnog“, koje je neophodno uvesti i u Republici Srbiji, utemeljeno naravno na novim zakonskim rešenjima. To uključuje i novu teritorijalnu organizaciju Republike Srbije na način koji prati odgovarajuće modele teritorijalne organizacije zemalja Evropske Unije, ali primeren Srbiji.

Vaš program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom dao je izuzetne rezultate, ističemo da je Grad Pirot u ovoj godini u tom smislu sagledan izuzetno dobro !

Ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci, do 45 godina života, za kupovinu seoske kuće sa okućnicom (ukupne vrednosti do 1,2 miliona dinara), koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Prema podacima Akademijskog odbora za selo SANU u Srbiji postoji oko 200.000 praznih seoskih kuća, 150.000 zvanično ima vlasnika, a za 50.000 vlasnik je nepoznat. Cilj ovog programa, za koji je do sada je izdvojeno 1.7 milijardi dinara, je da ove napuštene kuće u ruralnim područjima stavimo u funkciju, oživimo ih, tako što ćemo u isto vreme pomoći mladim ljudima koji nemaju svoj krov nad glavom, da samostalno ili sa svojim porodicama, reše da ostanu u svom rodnom selu, obrađujući imanje svojih predaka umesto da se upute u grad ili da nekim novim hrabrim mladim ljudima pružimo šansu da svoj gradski život zamene zdravijim, seoskim. Na taj način ćemo, osim što ćemo naseljavati opustele predele naše zemlje, aktivirati privredni potencijal tih krajeva, jer novim porodicama treba i prodavnica i ambulanta i apoteka i škola i sportski teren...

Najveće interesovanje do sada je bilo u Bačkoj Palanci (Bačka Palanka je rekorder sa 110 seoskih kuća), Apatinu, Kikindi, Kuli, Somboru, a na jugu u Pirotu, Aleksincu, Dimitrovgradu, Svilajncu...

Profesije dobitnika su razne - od profesora književnosti i filozofije, hemičara, arhitekti, veterinara, ekonomista, inženjera, programera, učitelja, vaspitača do medicinskih radnika, mehaničara, staklorezaca, poljoprivrednih tehničara, konobara, frizera, trgovaca, krojača...

- Efekti – 1631 seoska kuća sa okućnicom kupljena je sredstvima iz ovog programa u preko 119 jedinica lokalnih samouprava u 27 upravnih okruga, čime je obezbeđen dom na selu za blizu 5000 ljudi koji imaju 2250 dece (1200 porodica, 200 mladih poljoprivrednika/ce i 231 samohrani roditelj).

Treba istaći i da je od tog broja 300 podnosioca prijave prešlo da živi iz grada u selo i da je prosek godina dobitnika kuća 29,8.

Tokom ove godine obišli smo više od 50 sela u zoni Grada Pirota. jedan od problema koji poljoprivrednici ističu je povratak zadruga i izdvajanje sredstava kao podrške zadrugarstvu. Kakva je tu pozicija za narednu godinu!?

U Srbiji ima oko 566.000 poljoprivrednih gazdinstava (manje za 66.000 u odnosu na 2012. godinu). Prosečna veličina parcele je veoma mala - 11 hektara u Vojvodini, 4,5 u centralnoj Srbiji i samo 2,4 hektara na jugu Srbije. Posed manji od 10 hektara ima 91,8% poljoprivrednih gazdinstava, a tako mali posedi su i dodatno usitnjeni deobom prilikom nasleđivanja. Na sve to treba dodati i da je prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva oko 62 godine života, a dodatnu neizvesnost za poljoprivredne proizvođače donosi i podložnost vremenskim prilikama i nepogodama, jer se u Srbiji osigurava samo oko deset odsto obradivih površina i imanja.

Svi ovi činioci navode na neophodnost udruživanja u zadruge, kao logičan oblik organizovanja u ovakvim uslovima, ali i svetski trend organizovanja proizvođača. Zadruge objedinjuju male proizvođače koji pojedinačno ne bi mogli sami da opstanu, čine da proizvod postane roba, omogućavaju više faze prerade proizvoda - od primarnog ka finalnom, a zati olakšavaju nastup na domaće tržište i povećavaju šansu za izvoz na strana tržišta, tj.obezbeđuju konkurentnost. Zadruge takođe omogućavaju, danas preko potrebne inovacije, ulaganje u savremenu mehanizaciju i opremu, odnosno tehničko - tehnološki iskorak u skladu sa savremenim načinima proizvodnje.

Od početka sprovođenja programa 2017. godine finansijski je pomognut rad 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi. Dodeljivan je iznos od 15 miliona dinara za stare i 7,5 miliona dinara za nove zadruge. U pitanju su ratarske, voćarske i vinogradarske, stočarske, pčelarske, povrtarske, za preradu lekovitog bilja i čak jedna socijalna i jedna turistička zadruga.

- Efekti – Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1100 novih zadruga dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo.

Grad Pirot u ovoj godini nije se našao u programu kupovine minibuseva selima. Smatramo da je i ovaj program izuzetno značajan za prevoz stanovništva!

Realizacijom Programa rešavaju se osnovne potrebe kretanja seoskog stanovništva, a sve u cilju omogućavanja kvalitetnijeg života u ruralnim sredinama, bolje povezanosti sela sa opštinskim odnosno gradskim sedištem i efikasnije mobilnosti stanovništva do škole, do lekara, do poštanskog ili opštinskog šaltera...
Prednost je data najugroženijim, najrazuđenijim i loše povezanim opštinama, 240 miliona dinara izdvojeno je za za dve godine za ovaj program i na taj način je 35 jedinica lokalnih samouprava dobilo sredstva za nabavku minibusa od čega 28 JLS pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima (517 sela ovih opština je na nadmorskoj visini preko 500 metara.)

- Efekti: 847 sela Srbije od ukupno 1508 koja se nalaze na teritoriji ovih 35 opština rešava problem prevoza seoskog stanovništva. 3.800 putnika dnevno koristiće ovaj vid prevoza.

Još jedan utisak koji smo stekli, a o čemu smo videli da ste pokazali brigu u ovoj godini je rekonstrukcija domova kulture ili zadružnih domova. Grad Pirot je u tom smislu započeo adaptaciju Doma u Gnjilanu. kakvi su vaši planovi za narednu godinu !?

U MODERNE, MULTIFUNKCIONALNE OBJEKTE, za koji je u ovogodišnjem budžetu RS opredeljeno 154.770.000 dinara i koji će seoskom stanovništvu približiti zdravstvenu zaštitu, neophodne administrativne usluge, kulurne sadržaje i biti mesta za njihovu socijalizaciju i društveni život (planirano je da takav objekat ima 5 celina – ambulanta sa apotekom, opštinski/ poštanski šalter, sala bioskopskog tipa sa pozornicom, klub za mlade sa internet ćoškom i klub za penzionere).

U nekim selima upoznali smo ljude, posebno žene, koje bi se bavile starim zanatima. Pored toga , sve veći je broj meštana koji adaptiraju svoje stare objekte kako bi se bavili seoskim turizmom. Da li ćete i u ovoj oblasti učiniti napore da se sela i na ovakav način "bude"?

Ovaj program usmeren je ka obnovi starih zanata, novih zanata, samostalnih radnji, seoskog turizma i svih delatnosti koje su potrebne za normalno funkcionisanje sela.

Pored konkretnih programa, u pomenutom periodu (2020-2022) Ministarstvo za brigu o selu pokrenulo je, a na njihovoj realizaciji će nastaviti rad i u narednom periodu, i sledeće inicijative:

- vraćanje odrednice „selo“ u Ustav i Zakone Republike Srbije sa ingerencijama da stanovnici jednog sela samostalno planiraju, dogovaraju i odlučuju o usmeravanju sredstava njihovih lokalnih samouprava i namenjenim im budžetskim sredstvima;

- ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu, do 50 hektara, na besplatno korišćenje mladim ljudima koji žele da ga privedu nameni i obrađuju;

- uvođenje instituta socijalne-garantovane penzije po ugledu na zemlje u okruženju za sve građane starije od 65 godina života koji nisu ostvarili pravo na penziju, nisu korisnici socijalne pomoći i nemaju druge izvore prihoda (među njima je najviše žena sa sela);

- osnivanje Nacionalnog garantnog fonda za osiguranje minimalnih proizvodnih cena za osnovne – strateške poljoprivredne proizvode, koji bi obezbedio sigurnost poljoprivrednim proizvođačima;

- smanjenje stope poreza na dodatu vrednost i potpuno oslobađanje većine poreza i taksi u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Imajući u vidu dubinu problema s kojima se srpsko selo danas suočava 2019. godine osnovan je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, čiji su kopredsednici ministar Milan Krkobabić i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, a članovi preko 80 istaknutih stručnjaka i autoriteta iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnici koje je predložio Akademijski odbor za selo SANU. Zahvaljujući ovom timu 2020. godine nastao je Nacionalni program za preporod sela Srbije, koji predstavlja polazište i daje glavne smernice radu Ministarstvu za brigu o selu.

Prethodno opisani programi ovog Ministarstva, kao konkretne mere rešavanja gorućeg problema sela Srbije su prvi i neophodan korak, ali ne i dovoljan uslov za preko potreban demografski preporod i održivi razvoj sela u Srbiji. Nakon višedecenijskog zanemarivanja, za pravi preporod i društveno - ekonomsku održivost našeg sela neophodne su nova društveno - agrarna i socijalna reforma, pa i nova teritorijalna organizacija Republike Srbije koju ministar Krkobabić predlaže i na kojoj ćemo svakako raditi, a za sve to je, osim političke volje i angažmana državnih institucija, potrebno još mnogo više novca i dugoročno angažovanje čitavog društva u celini.

*Foto Siniša Đukić