Boldrani kurziv!

Ne znam više šta je dobro, a šta ne. Iskreno!

Na ivici sam nerava!!! Ono što me i dalje vuče i čini jakim to je razmišljanje o vama. Briga!  Gde ste, kako vam je? Da li radite, nosite maske, kada se vraćate s pola, šta se dogadja u porodici? Koliko strepite o vašoj deci, o starijima? Da li gledate televiziju, da li čitate portale, da li se čujete sa vašima? Da li brinete o onima koji su morali u Bolnicu?

Mnogo je neko čudno vreme došlo.

  Neka užasna tišina, svi se zatvorili, kao da gledaju kroz otškrinuta vrata, plašeći se da će čudilo zalupati.  I ništa vam ne govore. A moraju!

   U takvoj situaciji, smatram da je neophodno da vas neko obavesti, ohrabri, da vam kaže gde ste trenutno, da vam objasni da oni koji su napadnuti tim prokletim kovidom, da su dobro ili ne, da su pod nadzorom… da imaju toliko i toliko godina, da su imali uz virus i šećer, visok pritisak, neku drugu muku!  Da vam se kaže kada ćete, od trenutka kada vam uzmu uzorak, znati da li ste bolesni i šta do tada treba da radite da ne bi posejali te šiljaste bakterije o kojima naučnici pišu različito.

Da vam kažem, niti ja, niti Sonja, Ivana, Bilja na možemo mnogo da vam pomognemo.  Ali vi, živeći ovo vreme, znam to, očekujete bar neku reč.

Ta reč je ISTINA!

    I KADA SE NADJETE U NEKOM VRTLOGU, KADA MEDIJI PRESTAJU DA BUDU MEDIJI, KADA NOVINARI POSTAJU KUKAVICE KOJI DRHTEĆI GLEDAJU NJIH  U VR’ OČI, DA IM SE NE BI ZAMERILI, E, ONDA NASTAJE STAH. MUK.

Strah zbog toga što ne znate šta se dogadja oko vas. Strah jer gledate da se spisak gradova gde se uvode neke mere  povećava, strah jer do vas stižu informacije da se komšija razboleo, da je prijatelj koga znate u karantinu. Strah jer tog istog trenutka pomislite, ne daj Bože da se to meni dogodi.

A INFORMACIJE, TAČNE ILI NE , DOLAZE VEOMA ČESTO U POSLEDNJE VREME  SVE GLASNIJE I STRAŠNIJE!!!

U toj situaciji, dragi prijatelji, potrebni u oni.

Neophodan je Vladan Vasić!

Čovek koji zaslužuje da mu verujete, ali gradonačelnik koji svaki dan kada kaže dobro jutro, ulazeći u kabinet, najpre na stolu mora da ima informaciju od Radmile Zec, od Gorana Petrovića, od  Radovana  Ilića… kakav bre odmor, moraju da rade, da budu tamo, pred očima naroda … Mora da zna kako je u velikoj fabrici, ali i kako je u svim velikim i onim drugim fabrikama. Kako je svuda, aman, svuda po gradu!!!

Mora da zna jer vi verujete u njega. Dali ste mu poverenje i on mora da opravdava!

Vladica Dimitrov, "kmet" u Dimitrvgradu, rekao mi je danas. Mi smo "selo", a u selu "kmet" ide od kuće do kuće. Lupa na kapiji i pita  -

Domaćiiineee, kako ti je? Domaćiiiine, da li nosiš masku?

Ide od piljare do piljare i viče na one koji su ušli bez maske. Ulazi u kafiće i lupa rukom o sto i negoduje.

Da,  jasno je!

Pirot je veći grad, Vladan Vasić nije "kmet" već GRADONAČELNIK.  Ali, Vladan Vasić kraj sebe mora da ima ljude koji znaju više od njega. Mora da ima doktore Milana Živća, Momu Bojkića, Milana Elenkova, Nenada Zdravkovića, Sašu Lilića. Da ih čuje ili vidi svakog, da ih pita ljudski, aman kažite mi šta da radimo!!!

I onda će taj Vladan, koji je do sada rešio mnogo toga  drugog, "udariti rukom u sto" jer njegov narod to traži.

A to, kada mu kažem da ih "postoiji" ne znači da pokazuje silu, to znači da treba da ih svakog jutra pita:

Šta ste dobro danas uradili za ovaj narod?

Da li su i koliko čekali za test i koji test? Da li su svi ulazili na ista vrata u Prijemno tokom noći jer Kovid odeljenje radi do 19h? Da li je to Grudno, koje je prebačeno na Interno, dovoljno dobro odvojeno da mogu oni drugi bolesnici da budu zaštićeni?

Mora Vladan Vasić  da traži da se kaže da li su danas na Internom pet, šest ili sedam obolelih. Koliko je njih prebačeno u Niš? Koliko njih je, bolno je to napisati, umrlo!!!?

Da obidje Bolnicu, Kovid ambulantu, da vidi Kovid odeljenje, da pita gde, da pojuri, da se nadju testovi. Da zna koliko lekara ima i šta oni kažu. Da vidi i proveri da li osoblje  ima dovoljnu zaštitu! Da pozove sindikalne prvake iz Bolnice jer će i oni imati šta da kažu!

Sve to mora da uradi naš, moj gradonačelnik i time pokaže da je i ovih dana njegov prvi i najvažniji  zadatak da njegovi gradjani budu zdravi.  Isto onako, kako je pravio bazen, Halu, puteve, trgove…

Sad je samo jedno bitno – da sačuvamo živote !!!

……………………………………………………….

Mislio sam da Vladanu napišem otvoreno pismo, ovako, preko Portala, jer nažalost po neke ili na sreću po drruge, to mogu. I to mi ne mogu oduzeti, tamo do januara, kada će, verujem, pokušati da me "kazne" za neposlušnost i isteraju na ulicu sa šest naših porodica!!!

 Mislio sam da mu napišem da se od mene ne plaši. Da se ne ljuti, da me ne kritkuje, niti dozvoli da mu tu neki njegovi "miševi" ne pričaju laži o meni, našoj redakciji.  Da ovom narodu, naravno i Sonji, Ivani, Bilji, meni mora da verujee jer mi govorimo istinu i od njega tražimo istinu.

Da mu kažem da, kad je teško, ovi novinari koji ni tačan datum ne smeju da mu kažu, da oni ne misle dobro. Da oni gledaju sebe i svoju zadnjicu i da ih je za narod briga kao "Srbina za Japan". Znate onaj vic.
Neka ne brine, mi njegovi "neprijatelji", imamo samo hrabrost i iskrenost da kažemo ono što možda ne voli da čuje, ali što je u ovom trenutku, JEDINA MOGUĆA ISTINA. Da kažemo, jer znamo da može, jer znamo da ume, jer znamo da ga neki drugi zamajavaju tapšući ga po ramenu!!

Očekujem danas nove informacije. Objaviću ih,  ne da pravim paniku. Objaviću ih da vama ljudi kažem, da se čuvate, da ne ulazite u gužve bez maski, da ako možete i ako imate svoje dvorište budete tamo ili odete u selo, ako imate gde.  Da ponovim da svako od nas mora da se čuva, kako bi sačuvao svoje najbliže, a potom dalje i sve ljude u ovoj našoj velikoj pirotskoj porodici!

 Da vam kažem što znate, u Marmil, Maksi, Lidl, Rodu, piljare, apoteke, Bolnicu, banke, pijacu ne ulazite bez maski.

Da, kada se vratite kući perete ruke, uzimate voće, pirodne sokove, može jedna domaća pre ručka, crno vino kasnije.

Da šetate Kejom, tražite "svoj brzak" na Nišavi ili "mirnu luku" u vašem selu!

 I na kraju, znajte, da sve ovo pišem, jer znam da bih Ii ja isto, da sam negde sam i napadnut brigom, očekivao da mi neko kaže dobru reč, istinu, pokaže želju da bude sa mnom!

 Sonja, Ivana, Bilja, ja - Neško, slobodno, smo uz vas. A kome to smeta, neka se zabrine.

Čuvajte se ljudi! Nemam drugo šta više. Ovo je dovoljno za danas!