Juče sam dugo sedeo u kancelariji Srdjana Mitića, advokata. Smatram ga umnim čovekom, izuzetno cenjenim medju advokatima u Srbiji, racionalnim, otvorenim.

     Jedno vreme dok se bavio politikom, mnogi su ga smatrali potencijalnim predsednikom Opštine.  U jednom trenutku  odlučio  je da se skloni iz politike. Na zidu u njegovoj kancelariji  i danas stoji slika Zorana Djindjića.

          U osnovi teme našeg jučerašnjeg razgovora bila je ISTINA! Iako se i on i ja, sticajem okolnosti, u radnom veku borimo za istinu, nekako smo se složili da je relativna, da je često prisvojena od nekih i teško dokaziva, da sporo putuje.

        O tome nisam želeo da pišem dok je trajala rasprava kod sudije za prekršaje da ne bi, kako se to kaže, uticao na tok sudjenja.

……………………………………………………………………………

         Prvi put u životu sedeo sam preko puta “delioca pravde”. Napolju u hodniku Suda, sedeli su “svedoci”. Znamo se. Bio je tu i čovek koji je protiv Nenada Paunovića podneo prijavu. Zbog uvrede!!! Zamislite ko, Dragan Janković, administrativac u Radničkom.

         Bio sam uznemiren dok je zapisničar pisao moje podatke. Pogledavali smo se advokat Mitić i ja.

............................................................................................................

      Znamo se dobro. Zna on ko sam ja. Paunov sin. A Paun, moj otac , igrao je fudbal u Beogradu u Jugoslaviji, današnja Zvezda, za mnoge je najbolji fudbaler u istoriji pirotskog fudbala. O čemu sam ja od malena mogao da maštam, gde da odlazim, koga da volim... Od treće godine sam sa ocem na Stadionu. Od osme, devete sam u pionirima Radničkog . Duško Mlazni mi je bio prvi trener. Na otvaranju novog  Stadiona nosio sam zastavu. Dete. Igrao sam u pionirma, podmlatku, malo u prvom timu, kad smo ulazili prvi put u Drugu ligu.

    Sve to zna Srdjan, znaju mnogi stariji Piroćanci.

    Od 1978. godine, 26. novembra sam i profesionalno uz Radnički, kao novinar Radio Pirota. Prvi radio prenos uradio sam tog dana sa Stadiona kraj Nišave. Radnički je pobedio Sutjesku sa 2:1.

    Razmišljam da pišem , delo bi se zvalo “Roman o meni”! Koliko li bi samo prostora “uzele” priče o radio prenosima? Oko dve hiljade. I verujte mi na reč, nikada od Radničkog nisam ni tražio ni dobio ni dinara. Drugi su dobro naplaćivali!  Oni stariji, nešto stariji, sećaju se mojih prenosa. 

   Srdjana Mitića znam dugo.

     Njegov otac, legendarni Stole Mitić, centarhalf Radničkog (kakva slučajnost i Paun je igrao centarhalfa) obeležio je drugu polovinu 20 veka. Izuzetan čovek, skroman, tih,  najbolji centarhalf u novijoj istoriji Radničkog, kapiten. Kasnije trener, predsednik  Kluba.

  U takvoj porodici rastao je i Srdjan Mitić. Njegova majka, kao i moja, prosvetni radnik!

……………………………………………………………….................

      Izašao sam iz sudnice. Osećao sam se uvredjeno, poniženo. ISTINA, o kojoj smo pričali juče Srdjan i ja, potpuno se izgubila.

• Ne mogu da verujem da sam prisustvao sudjenju protiv Neše Pauna. Tužio ga Radnički! Velika ljubav njegova, porodična! Jedno sa drugim ne ide. Znaju Piroćanci da si veliki deo svog života upravo poklonio ovom Klubu. Kao i čika Paun, kao moj otac. Bilo mi je neprijatno da slušam sve to. Ćilim da ti postave i fotelju, počasno mesto, kao i mnogima koje su zaboravili, pričao mi jeSrdjan! Primetio sam da je uznemiren.

……………………………………………………………………..

   Sve se završilo.

    Osudjen  sam zbog “uvreda i remećenja javnog reda i mira”. Tako piše u “presudi”!!! Pokušavali smo i Srdjan i ja da objasnimo razloge. Zašto  se dogodio incident. Da sam proganjan četiri godine unazad. Da je to bilo po naredjenju bivšeg predsednika. Da je u delo sve to “sprovodio” čovek s kravatom! Muka mi da pišem puno ime i prezime. Da su naredbe pretvarali u delo ljudi u crnim košuljama gazde Mladena Križana.

     Da me taj Mladen Križan, hvatajući za vrat, izbacio iza kapije. Da sam doživljavao nervne slomove, da sam završavao u Hitnoj pomoći zbog visokog pritiska. Da sam tog dana, 17.marta 2019. godine u 14,50  (čak ni vreme nije tačno) ponovo maltretiran, da mi nije dozvoljeno da udjem na teren i snimim izlazak fudbalera i  tim Radničkog, kako se to radi svuda u svetu. Na Bernabeu bih s legitimacijom Medjunarodne asocijacije sportskih novinara (imaju je pet, šest novinara u Srbiji) mogao da snimam kako na teren izlaze  kapiten Ramos, Varan, Modrič, ali i Mesi...

       Onako uznemiren, drhtao sam, imam 71. godinu, rekao sam tom DJ da je velika sramota, bedno, da samo meni ne dozvoljavaju ono što sam radio bez ikakvih problema na svim terenima širom Srbije! Da, rekao sam mu ono što je ISTINA. (Imam dokaz, ako bi ih objavio, mnogi bi “gologlavi” morali da stoje pred licem pravde).  Znam ko je “gurao” prijavu . Napisao je, prosledio Policiji, a potom je prošla kroz sudske ruke i stigla do sudije. Moja prijava protiv Mladena Križana  zbog fizičkog napada, dok sam bio na radnom mestu, nije prošla.

…………………………………………………………..

     “Sudijica” me osudila. Moram da platim 20.000 i sudske troškove.

     U nastojanju da se borimo za ISTINU, advokat Srdjan Mitić i ja odlučili smo da tražimo pravdu dalje. Mnogo je razloga. Svedoci su se mučili u izjavama gde citiraju DJ, šta sam mu sve rekao. Svako je “čuo na svoj način”, čak i delegat i četvrti sudija. Ma, mnogo toga rekli su napamet, onako kako ih je on učio!    Posebne neistine izrekao je bivši ekonom, sada, zamislite, komesar za bezbednost, izvesni DT. Taj čovek  mi je, kada su ga oterali u jednom trenutku iz Radničkog, rekao da su DJ i on, u prostoriji jednog Kluba iz Vojvodine uzeli beli koverat i predali ga tadašnjem predsedniku, koji je potom, kako mi je rekao DT, nešto davao, samo nekim fudbalerima. To može da potvrdi tadašnji trener MŽ. O tome  kako je sve DJ zloupotrebljavao poziciju, u kojoj je bio, mogu da potvrde ekonomi  Neša, Zoran, jedan stariji čovek radio je u ekonomatu podmlatka, ali i drugi administrativac u Klubu. O trenerkama, o dopisivanju svega i svačega na fakturi, o uplaćenim parama, po 150.000 dinara, trojici trenera koje su potom završavale u rukama “glavnog”!

    To što sam DJ rekao tog dana na atletskoj stazi, uoči utakmice, je ISTINA.

    Da, rekao sam mu, citiram – “Da ću sve učiniti da više ne radi u Radničkom i da će to biti dobro za Klub!” On je u izjavi drugačije govorio! Svi raniji predsednici znali su za sve to i niko ga nije sklonio. Čak je i ovaj poslednji to znao. Čujem, ON više ne ide u samousluge i ne potpisuje račune na gostovanjima Radničkog!

   Zašto, oni znaju!

……………………………………………………………

            Tako se završila naša jučerašnja priča o ISTINI! Advokat Mitić i ja vratili smo   veru, makar toliko, da smo obojica svesni da ćemo nastaviti da se borimo.  ISTINITO O ISTINI.

   Ima dokaza, pokazaću vam ih već sutra.

   Ali, neće biti samo to. U ovoj rubrici koja će se kratko zvati upravo tako, ISTINA  nastaviću da pišem.

   Slobodno se javite. Ne postoji nijedan razlog da se otvoreno ne govori otvoreno o svemu. Da se govori otvoreno, argumentima, bez pripremljenih i dogovorenih laži!

 Neću da ćutim! Ne prihvatam da nevini budu žrtve, da one druge, proglašavaju  poštenim!!!