Ivana Kostića, vlasnika prve Ekološke farme ovaca u Srbiji, prvi put, sreo sam lošim povodom. Njegovih 186 ovaca čuvaju, brinu o njima kada ih povede na pašu, rasni karakačanski ovčari. Imao ih je deset. Dan ranije, pre mog dolaska, pronašao je kraj puta za Prisjan otrovanog psa Musu! Nešto ranije dan ili dva nestao je još jedan pas. Našao ga je u žbunju  posle mog odlaska sa farme.

 Sutradan.

Sa Ivanom sam već duže vremena planirao da napravim zanimljivu priču.

Radio je kao profesionalno vojno lice, sve do 2018.godine. A onda ...

Ivan je organizovao proizvodnju na najsavremeniji način. Sve ekološki čisto! Postoji zatvoreni sistem. Na tržištu, inostranom, isključivo "ide" sve!

 E, kada je krenula priča o tome koliko država i grad brinu, išlo je malo teže. Plaćaju, ali, bez zastoja i problema ne može!

Pomenuh savremeni način rada. Ivan Kostić sa profesorima, započeo je  projekat "prozvodnje" embriona koji bi se izvozili za Rusiju. Plan je veoma zanimljiv.

Život na  Farmi je poseban. Živi u Barje Čifliku, otac i on, ustaju pre zore. Dolaze na farmu. Tu počinje i završava se svaki bogovetni dan!

Da li si ti bogat čovek Ivane Kostiću?!  Razumeo sam njegov odgovor. 

Da, to je Ivanovo bogatstvo! Svako jagnje koje dodje na svet, litar mleka, sir, ispucale ruke. Otac, iako slabijeg zdravstvenog stanja, svakodnevno je sa njim. Njih dvojica. Deca sebi već odredjuju drugačije puteve.

Tuguje ovih dana za psima, priprema se za selidbu. Žali se da je ova visoravan postala opasna za ljude. Prolaze migranti, narkomani, ima nepoznatih ljudi.

 Psi su njegovi čuvari, snaga. Tragedije koje su ih zadesile  a koje se ponavljaju, duboko su se urezale u njegov život.

 Jedan od razloga je i to!

Hoću da pobegnem u planinu, da pobegnem od  ljudi, od onih koji idu nekim drugim puitevima i na život gledaju drugačije.

 Moj život je tu, na farmi, sa ovcama i psima.

 I nigde više !