Bilo mi neprijatno da gledam, ali i slušam! 

  Zašto!?

 Evo, zašto!

  Izuzetan povod:

  - Božićna skola, malo ih ima oko nas. Mališani o raspustu s loptom, pod obručima, na snegu, tatamiju...

  - Najbolji sportisti u prošloj godini. Praznik sporta.

  - Promoteri!

Hajde, Kari je naš, ali je i drugi na svetu i Aleksa Avramović, postao je idol, najpre predivan, lepo vaspitan momak, odličan košarkaš.

Dovoljno za prekrasno veče!

   ...............

Sve ovo u prostoru u kojem mora da uspe. Pod svetlima reflektora (kojih nije bilo) igre boja, na ledu koji svetluca pod zvezdama. Klizačice i Cirkus animatori! Prateći program!

..................

A, šta smo videli ?

Dve muškarčine, umesto jedna dama i jedna muškarčina... postavljene u centar kao da je bilo bitno šta će oni uzvikivati.

Dva promotera Aleksa i Kari, a Vladan i Neša kao pozadina iza njih.

  ......

Pravila "igre" na sceni kažu sve suprotno.

NIKO SE OD ZVANIČNIKA NE PENJE DOK NE BUDE UZ APLAUZE, NARAVNO, NAJAVLJEN DA SE POJAVI NA SCENI.

To važi za Aleksu pre svega, potom za Karija, zatim za Vladana i Nešu.

A, red je red!

Poziva se domaćin, Vladan Vasić, zatim Nenad Đorđević, rodonačelnik Božićne škole i onda se, uz gromke aplauze, penju promoteri.

Obično se promoteru, u znak pažnje, uruči neki poklon (predlažem ono ćilimče na razboju, koje smo kao nagradu davali na svečnosti "Ljudi za novo vreme", Slavica Grlica producirala!)...

Rekoše zvaničnici i promoteri što rekoše i ostadoše gore da čekaju! Ćaskaju oni tako dok na ledu gledamo:

Jednu TAČKU (iskreno, ne znam šta je, zove se drugačije, ima nekoliko imena).

....................................................................................................

I tada, pošto je "zbrzano" otvorena jedinstvena manifestacija na Balkanu trebalo je da usledi drugi najsvečaniji deo za pirotski sport!

Uz možda neki zvuk koji bi to trebalo da najavi, pojavljuju se prva dama pirotskog sporta i prvi "mister", Mina i Aleksa!

Dami se uz pehar (nije bilo manjeg) uruči i buket cveća i neki lepo uramljen papir koji ide uz trofej.

To isto i za mistera, samo bez cveća, naravno! Laureati se obično zahvaljuju i obećavaju nove uspehe!

Nagrade bi trebalo da iznese neko uspešno devojče sportista iz nekog kluba, recimo! 

Kako je dole bilo više poznatih servis fotografa, ličnih i šire, to je trebalo, pre početka svečanosti, odrediti mesto gde će nagrađeni, promoteri i zaslužni sportisti fotografisati!

Od svega pomenutog, skoro da nije bilo ničega.

......................................................................................

TV prenos uživo!!!

Znam neka osnovna pravila da, pogotovo ako se radi direktan prenos, svaki deo scene mora da bude osvetljen.

Da se zna odakle se uzimaju ton i video i prosleđuju dalje, kako bi se dobro čulo i videlo.

Nije se ni čulo ni videlo dobro!

I ono, što je sumnjam urađeno, ovaj "partizanski način ratovanja" (organizacije svečanosti) ne biva više! Valjda bi trebalo da se urade neke tehničke probe i da se zna KONAČNO ko će da kosi, a ko da nosi, ili kašljuca i misli da radi dobar posao.

......................................................................................

Ne. Večeras, iako su se stekli svi uslovi (vidi uvod) ovo mi je delovalo ZBRZANO! 

Kao da je neko svirao tajm-aut, a Kari i Aleksa istrčali na teren.

Kao da su se Vladan i Neša pojavili da kažu - Hristos se rodi.

Ličilo mi je, kao da je mala Mina istrčala na scenu da se osveži, a potom nastavi da hoda!

Ili da se Aleksa Gacev između dva seta popeo na binu da uzme peharče, obriše reket i ruke i siđe da "dere" Levajca.

O njima muškarčinama ništa. Za njih važi ono:

"Što smo znali, toj smo popojali. Da smo još znali, još bi popojali!"

Aferim, Mitke!!!

.....................................................................................

    Post skriptum

Ovo sam pisao sinoć, pošto sam na nagovor odgledao onaj direktni prenos na našoJ TV. Bio sam pod utiskom, uzeo S22 i "natrukao"!

Potom sam odlučio da se objavi sutradan jer želim nešto da dodam.

I evo, dodajem!

Ne prihvatam:

Ne prihvatam da se ofrlje, bez pripreme, ozbiljnog scenarija, scenografije, tehničkih detalja, na televiziji prenosi svečano otvaranje jedne spektakularne manifestacije, proglašenja najboljih sportista u prisustvu svetski priznatih imena, od kojih je jedan Piroćanac.

Ne prihvatam, jer se radi o programu koji će narednih desetak i više dana okupiti onaj najlepši, najiskreniji živalj, dečicu kojoj će sport pokazati neke zdrave, časne puteve u životu.

Ne prihvatam zbog Mine i Alekse, kojih već ima u svetu sporta.

Ne prihvatam zbog promotera, koji su nam doneli predivnu radost na Svetskom prvenstvu.

Ne prihvatam jer su i Vladan i Neša, ma ko šta mislio da ja mislim, mnogo doprineli da se o ovoj manifestaciji već govori i van naših granica.

Ne prihvatam da prateći program bude svečaniji i da napuni portale i minute na televizijama, mnogo više nego što se to dogodilo sa Božićnom školom, Minom, Aleksom, Karijem i Avramovićem. A za to nisu krivi oni koji su punili!

Ne prihvatam jer nigde ne videsmo ama jedan insert sa Božićne škole, makar deset metara Mininih šampionskih trka i Aleksine šampionske setove. Možda neku trojku Avramovića ili Karijevu doktrinu sa utakmica Svetskog prvenstva.

Ne prihvatam, jer, ako su se njih dvojica uhvatili u kolo, onda su mogli i morali da iskoriste medij u kojem rade i od ovog svečanog dela naprave spektakl.

Nisu napravili, jer izgleda da su "tolko popojali".

I još ovo. Svi pomenuti mogu da budu samo kolateralni krivci. A, nisu nimalo.

Niko od promotera i šampiona ne mora da zna kako se radi svečani program. Oni su svojim delima doprineli da se upravo tako zove.

A što ga tako, makar za direktan prenos nisu napravili, to neka mu misle njih dvojica.

 Ili neka se raspitaju! 

Ovo napisah iz neke višedecenijske prakse! Ako niste savremenici, pokazaću vam kako je izgledala ta pirotska sportska prošlost. Ili pitajte fudbalere, rukometašice, košarkaše, boksere, strelce. Pansu, Zlatu, Ljubec, Radula, Pedu, Šerpu, Širca, Đoku, Jonču...

Srećno Badnje veče.

 Hristos se rodi!