Polazak u školu je poseban trenutak i za dete i za roditelja. Upravo zato, polazak u školu donosi strahove, brigu, nedoumice koje treba rešiti. Tada se deca susreću sa novom sredinom, koja se bitno razlikuje od predškolskog perioda. U predškolskoj ustanovi vladaju drugačija pravila, sve je fleksibilnije i podređeno detetu. U školi se deca susreću sa novim obavezama i malo strožim pravilima ponašanja. Škola je sistem koji funkcioniše drugačije od predškolske ustanove. Da bi polazak u školu bio lep i prijatan za dete, da ne bi izazvalo stres ili odbojnost, potrebno je dete adekvatno pripremiti.

Pre polaska u školu, deca su već boravila u izabranoj školi, prošla su proces upisa, koji podrazumeva i testiranje dece, proveru njihove zrelosti i spremnosti za polazak u školu. Stručna lica, pedagog i psiholog, su već razgovarali sa svakim detetom i procenili njegovu spremnost za školske obaveze. Praksa je pokazala da uspeh na testiranju nije merilo kasnijeg uspeha deteta u školi. Neka deca su otvorenija i komunikativnija, neka su uplašena, stidljiva, što, svakako, utiče na to kako će se dete snaći na samom testiranju. Važno je istaći da želja roditelja kod izbora učitelja, nekada i nije u najboljem interesu deteta. Profesionalci u školi će, svakako, bolje proceniti najbolji interes deteta, jer su upoznali dete i poznaju svakog učitelja u svojoj školi. Zato je možda bolje izbor učitelja prepustiti profesionalcima.

Najvažniji zadatak u pripremi deteta za školu, imaju roditelji i osobe iz najbližeg detetovog okruženja. Važno je reći da priprema za školu nikako ne podrazumeva da dete treba da zna da čita i piše. Trud roditelja u ovoj oblasti, može doneti više štete nego koristi za samo dete. Ako ono pokaže interesovanje, svakako mu treba odgovoriti na pitanja ali ga nikako ne terati da uči čitanje i pisanje. Eventualne greške će učitelj kasnije veoma teško otkloniti.

Priprema za školu obuhvata:
Psihološku i emocionalnu pripremu
Radne navike
Socijalizaciju deteta

Psihološka i emocionalna priprema podrazumeva otklanjanje strahova od nepoznatog kod deteta. Važno je da dete ima lepu sliku o školi, ali i tu ne treba preterivati. Ispričajte detetu svoje sećanje na prvi dan u školi, nikako ne zastarašujte dete rečenicom Videćeš ti kad kreneš u školu. Objasnite detetu da u školi postoje određena pravila po kojima škola funkcioniše i da se ta pravila moraju poštovati da bi svima u školi bilo prijatno.
Radne navike bi trebalo da su do sedme godine već formirane. To podrazumeva razvijanje samostalnosti kod deteta, da je steklo naviku samostalnog oblačenja, odabira hrane, samostalni odlazak u toalet, vezivanje pertli, briga o svojim stvarima, sakupljanje igračaka, nameštanje kreveta. Radne navike vezane za školu podrazumevaju crtanje za radnim stolom ili na tačno određenom kutku, gde će kasnije pisati domaće zadatke, samostalno održavanje urednosti tog radnog prostora.
Кupovinu pribora za školu je potrebno obaviti zajedno sa detetom, kako bi ono moglo da prepozna svoj pribor, kad se bude našlo u školi. Takođe je potrebno da dete samostalno rasporedi, u svom radnom prostoru, svoj pribor za školu.

Važno je navići dete da ranije odlazi na spavanje jer je potrebno ustati ranije kad se krene u školu. Na taj način će dete moći da održi pažnju i koncentraciju tokom nastavnog dana. U školu se mora dolaziti na vreme, kašnjenje nije dozvoljeno, a nije ni pristojno. Nemojte detetu spremati pribor i knjige za naredni školski dan. Neka dete to uradi samostalno i obavezno na kraju dana, a nikako pred sam polazak u školu. Ne navikavajte dete da ćete pitati učitelja i druge roditelje šta imaju za domaći zadatak. Dete mora samo da zapamti svoje obaveze.
Socijalizacija je veoma važan segment pripreme za školu. Dete je u porodici centar sveta i sve je njemu podređeno. Dolaskom u grupu od dvadesetoro i više dece, dolazi do sudara svih tih centara sveta i takva deca ne razumeju da su ravnopravni članovi grupe i da nema povlašćenih. Socijalizacija podrazumeva da se dete druži sa grupom vršnjaka, navići dete da i u vršnjačkoj grupi postoje pravila koja se moraju poštovati, navikavati ga kako da rešava sukobe u grupi, i iz rečnika izbaciti čuvenu rečenicu: Ako te udari, ti mu vrati. Ovo samo razbuktava konflikt među decom.
Igrajte se sa svojim detetom ali tako da igra podrazumeva pravila koja se moraju poštovati, slobodno pustite da dete doživi poraz i objasnite mu da je to sastavni deo života i kako se poraz podnosi, jer se iz svakog poraza može naučiti više nego iz pobede.

Razgovarajte sa detetom, terajte ga da razvija strpljenje i istrajnost. Čitajte mu priče i razgovarajte o njim. Tako ćete razvijati njegovu pažnju i ljubav prema čitanju.
Uvek afirmativno pričajte o učitelju, jer je to važna figura u životu deteta.
Кada se dete vrati iz škole, razgovarajte sa njim o školskom danu. Na pitanje Šta je bilo u školi?, najčešći odgovor je Ništa. Zato je bolje pitati dete šta je novo saznalo, ko je njegov najbolji drug, šta mu se kod njega baš dopalo, šta su zanimljivo razgovarali, pisali, crtali u školi i zajedno sa njim pregledajte sveske i knjige kako bi se prisetili šta je za domaći zadatak. Nadam se da i ne treba pominjati da je domaći zadatak za učenika, a ne za roditelja i da on sliži da bi se utvrdila stečena znanja, a ne da bi posvađao roditelja i dete.

Sve nabrojano, u početku zahteva veće angažovanje roditelja ali se dugoročno isplati jer je to ulaganje u dete, njegovu samostalnost i odgovornost prema životnim obavezama.
I na kraju, imajte poverenja u učitelja i nikad ne sumnjajte u njegove dobre namere. Učitelj je profesionalac u svom poslu, i na osnovu svog obrazovanja i iskustva u radu sa decom, tačno može da proceni šta je najbolje za svako dete. Znajte da se dete nikada ne ponaša isto u školi i kod kuće. Roditelji i učitelji su na istoj strani, uvek na strani deteta.

Snežana Minić profesor razredne nastave