(Razgovor i tekst uradjeni 17. avgusta 2021.)

 Nemanja se pojavio negde posle 11h. Ušao je onako, kako izgleda i živi ili kako se oseća svih ovih dana. Tiho, pomalo stidljivo. Prvo što sam rekao kada sam ga video, zašto tuga uvek mora na dobre ljude?

    U studiju sam najpre bez kamere slušao njegovu priču. Tužnu, dodajem, neverovatnu.

I krenuli smo.

Tuga u porodici Nemanje i Milice Petrović traje. Danas, 17. avgust, mesec dana od smrti tek rodjenog sina.

   A sve je  počelo devet meseci ranije. Nemanja i Milica, ljubav je trebalo da krunišu pred matičarem, planirano svadbeno veselje. Milica je bila u drugom stanju. Korona, otac se razboleo, sve to zaustavilo je njihove planove. Još uvek ih nisu ostvarili kako su želeli.  

   Otvorio sam na kraju neku užasnu temu. Možda nije bio trenutak. Ali, govore ljudi o svemu. Želim i verujem da nije tako. 

p.s.

  Nemanja je došao u našu Redakciju juče, utorak, 17. avgusta.  Tekst sam radio juče. Uplašeni roditelji najpre su odlučili da se razgovor ne objavljuje.

  Tokom popodneva Nemanja i Milica javili su se ponovo i odobrili tekst koji smo sačuvali. Verovali smo da će se  predomisliti.

 I jesu!