Njega znam odavno. Ljudi malo znaju kakav je "unutra", da njegova humanost može da bude primer za mnoge, da je do sada često bio prvi da pomogne.

Dugo radi i pokušava da spoji humanost i uspešan rad.

Juče popodne me zove. Ono njegovo "brate"! 

-          U životu sam imao mnogo različitih situacija. Ovo danas, toliko me uznemirilo, da sam bio spreman na sve! Zamisli! Bio sam u Prvom maju! Imam posla tamo. Nisam mogao da verujem. Zamisli, ljudi su sekli one velike srebrne  jelke… Majka mi je provamajka, znam kakva je ljubav čika Draganova bila,  jelke se uzdigle, a oni, gledam, seku.  Uznemirio sam se, stali su. Evo, ovo ti šaljem. 

…………………………………………………………………………………………

Vraćajući se danas iz Gradašnice, svratio sam na Buvljak, (o tome u ponedeljak) a zatim, obećao sam "bratu" da ću otići "na lice mesta". 

Neverovatno, da li je moguće to što sam video? Evo moje reakcije.

Bilo šta kazati posle ovoga suvišno je. Poznatno je koji su ljudi došli da seku. Njima je neko rekao!

Nezvanično, navodno, poznato je da je neko od ljudi koji rade u tekstilnoj fabrici novog vlasnika Prvog maja, čija je jedna od Hala konfekcije, procenio da drveće može da polomi prozore, ne znam šta sve i odlučili se za ovakav korak.

 Dobro je, što je ON došao, makar da zaustavi i zaštiti ostala prelepa stabla, ali, ovih šest nikada više neće biti.

Nema poruke, nema naravoučenija. Koliko li ih je i do sada bilo? 

Sve je u nama! 

Nemojte to da radimo, ljudi!