Danas je u Pirotu održan, treći put, Kup Srbije  u planinskom biciklizmu  ( 08 mtb XCO MTB Kup Srbije Pirotski Ćilim 2021 B.K.Bike M i BS Srbije). Ovaj dogadjaj je najavljen u zvaničnom kalendaru nacionalnih takmičenja Biciklističkog saveza Srbije za 2021. godinu

     Na takmičenju, koje je bilo otvorenog karaktera, učestvovali su biciklisti iz naših klubova i iz susednih zemalja.

…………………………………………………………………..

  Ovo je vest koja je obišla mnoge agencije u zemlji i okruženju.

   Grupa mladića iz Kluba Bike  M, Miloš, Igor i još neki su još jednom, pored odličnih rezultata koje postižu  na takmičenjima uspeli da kao organizatori, obezbede sve nesmetane uslove za današnje nadmetanje.

   Učestvovali su takmičari iz poznatih srpskih klubova Zvezde, Partizana, Novog Sada, Novog Pazara, Valjeva, klubovi iz Crne Gore i Republike Srpske … Nadmetanja su održana u svim starosnim kategorijama na stazi dugoj 4,8km.

  S obzirom da je teret organizacije, kako smo čuli, spao na članove Bike M, njihove prijatelje, svesrdnu podršku imali su u Turističkoj organizaciji, konkretno Bratislavu Zlatkovu direktoru, Radio klubu Pirot, dakle radio amaterima, a videli smo i neke mladiće u unoformama.   Pored staze bila je i ekipa Hitne pomoći, koja srećom nije imala, teže zadatke.

……………………………………………………………………

  Ovo su osnovne informacije za vas koji niste bili na stazi  u borovoj šumi  na Četvrtom kilometru i malo znate o ovom takmičenju.

    U želji da vam približim osnovne detalje, ali i konačno skrenem pažnju da u Pirotu "raste" jedan sportski dogadjaj koji bi uskoro trebalo da  učini Pirot još poznatijim, odlučio sam da se "popnem" na Četvrti  kilometar.

   Sve  na "prvo čitanje" izgleda savim obično, medjutim nije!

……………………………………………………………………

    Kako Miloš Jovanović i njegovi drugari nisu bili vični, a nisu imali ni vremena, možda nisu tražili ni konkretniju pomoć,  to su mediji skoro "krišom" obaveštavani. Znali su sama jedan portal i jedna televizija.

  Možda baš zbog toga, a znajući karakteritike ovakvog dogadjaja, znajući i ambijent gde će se održati, lepotu prirode, odlučio sam nepozvan da "krišom" dodjem na stazu.

……………………………………………………………………

  Evo šta sam sve doživeo, snimio, oduševljavao se, ali i negodovao u sebi! (naravno)

Stigao sam oko 12,30 h!

 Prišunjao sam se, ivicom staze do starta. Tamo je starter postavljao takmičare po starosnim kategorijama. Kadeti u prvoj liniji, devojčice, pioniri. Razmak nekoliko metara. Startovali su vremenskom razlikom od pet minuta. Staza zahtevna, visinska razlika preko stotinu metara, prelazi se za kako ko, od dva – do četri pet minuta. Prošetao sam izmedju poredjanih takmičara  da im čujem "drhtave" glasove.

 A potom , starter je  označio početak prve trke. Voze se dva kruga !

 Požurio sam kroz borovu šumu da ih na nekom uglu sačekam. Sretao sam da li roditelje, da li naše izletnike, ljude iz obližnjih vikendica. Uživali su. Da , neki strepeli za svoje sinčiće, ćerkice. Bilo je kao u nekom filmu.  

Trka je uveliko u toku.

   Tamo u  borovoj šumi, sreo sam jednog od dečaka. Mali je iz Novog Pazara. Njegova trka će valjda kasnije.  Krenuo je da bodri svoje drugare. Divan dečkić, pomalo stidljiv…

……………………………………………………………………

  Ovo sam ostavio za kraj, mada sam razgovarao mnogo ranije pre prve trke.

 Braca Zlatkov , direktor Turističke organizacije Pirot  (TOP)   za mene  je sve više predstavnik jedne nove generacije ljudi koji treba da promene "krvnu sliku" da izadju iz oveštalih, dirigovanih šema i tamo, na terenu svojim ličnim primerom pokažu kako treba. One iz učmalih neprovetrenih kancelarija koje mirišu na memlu, pržena jaja, treba polako slati "da šetaju"! Zaista tako mislim!

  Bracu sam , oduševljen onim što sam video, ( s obzirom da sam "nekada" organizovao na stotine manifestacija zbog čega mi niko znanje neće moći da uzme ili ospori),  upravo pitao o svemu tome. Oprostite, dok smo razgovarali, padale su mi na um mnoge ideje, tako da je to bilo nešto drugo, a ne običan intervju.  A Braca je kao stvoren za to!

 Vidojku  Panajotoviću sam se izvinio. Dakle samo on, niko drugi, iz Gradske uprave. A i to me nije iznenadilo!

 Da bih ovoj reportaži dao težinu na još jedan način, tražio sam i našao "neutralnog"! Čovek je iz Novoga Sada. Tek na kraju sam saznao njegovo ime. Znate kako je! Mnogo bolje kada nas neko, ko nije odavde, pohvali! Uvek smo više njemu verovali. A i milo  mi je bilo !  Potvrdio je "moje snove"!

……………………………………………………………………

   I na kraju samo malo, još ovo !

Ako ste slušali razgovore, razumeli ste  kakve smo ideje imali Braca i ja!

  Pirot je imao Vojnegovac. Izgubio je! Pirot je nekada imao jedan Turnir u malom fudbalu, nestao je. Imao je  Prvi glas, Pirolet, kasnije Festival osveženjei i Foklorni festival. Imao je nekoliko godinai onaj Turnir ,,Zvonko i Bane,, u košarci.  Božićnu školu sportova…

   Nekako ne žudimo da sačuvamo tradiciju. Ili je namerno rušimo. Da, umalo da zaboravim,  imali smo Sportistu grada, Sportistu Okruga, Ličnost godine. I to smo ukinuli.

   Ovo danas može da  bude  jedan od novih, savremenih pirotskih ambasadora. Ima sve razloge i uslove.

 Zdravlje, priroda, mladi, biciklizam, izuzetna priroda, kažu najbolja staza, tu je blizu…

 Ovo može da bude ,,pokret,,! Da se Pirot, da se ovaj kraj tog dana preseli u brdo, da se ljudima "prošara" borova šuma sa jedne i druge strane  puta. Da to bude i sport i zdravlje i piknik.

   Da se čuje  muzika, da se udiše borova šuma, kažu strašno je zdravo.

  Ee,  da bi se to dogodilo,  ne treba  mnogo.

  Treba rasteretiti Miloša i njegove da se bave isključivo trkom. Treba dati razrešene ruke Braci Zlatkovu  da uz podršku Sportskog centra, Doma kulture, Radio kluba, volontera, od ovog dogadjaja napravi spektakl.

 Da polako ovde dodje i Balkanski šampionat. Možda posebne medjunarodne trke za, na primer, Veliku nagradu, recimo Tigar tajersa.  Da gradonačelnik obuče trenerku i sa saradnicima dodje gore.

    Da se organizuju prateća takmičenja.

  Da se otvore štandovi. Da se prodaju liciderska srca, sladoled i lizala, ali i pirotski ćilimčići ( oni naši sa Ličnosti godine) kačkavalj, dele prospekti, otvore štandovi Turističke, Mlekrske škole, Grada, Pakleštice, Toplog  Dola, Temske, Dojkinaca. Da pokažemo svetu šta imamo!    

 Itd.  Itd.

 Sve ovo naravno, ako naši shvate da nije život  i veliki uspeh samo uredjivati  stanarima njihova dvorišta oko zgrada, asfaltirati u 21. veku ,  uredjivati kanale koje je trebalo urediti pre 50 godina.

 Gradovi se prepoznaju pre svega po tome da li i koliko imaju, da li i koliko poštuju tradiciju i čuvaju decenijama tradicionalne  događaje.

 Da se prenose  "s kolena na koleno", s gradonačelnika na gradonačelnika, sa jednog Brace, na drugog!

Toliko ja o tome!

 A vi !?