Foto: Daniel Kopatsch/Getty Images/Guliver

Zove me danas moj drug Dragan Ilić, ikona srpskog sportskog novinarstva i vrli poznavalac košarke. Valjevac!

“Bravo druže, tvoj Piroćanac je održao javni čas na svetskoj basket sceni. Čestitam!”

Nismo dugo razgovarali. Žurio sam da nađem malo mesta za duhovni mir kako bih izrekao ovu muku i ogromnu radost gledajući mog druga iz detinjstva i njegovu “decu” kako “vladaju svetom!”

I jeste tako. Kari ih je čuvao, povijao brigom, pričao život pokušavajući da ih ubedi da znaju, da su najtalentovanija košarkaška “deca”, od Kališa do Manile.

Karija znam dugo. Rasli smo zajedno do 1968. kada je na Kvalifikacijama za Prvu ligu u Pirotu proglašen za najboljeg igrača, pored pokojnog Šolmana i mnogih asova.

Otišao je Partizan, na putu do svetske slave.

Malo ko zna da je Kari bio golman u pionirima Radničkog, da je sa Mijom Ivankovićem i Popcem bio u tri najbolja stonotenisera u Pirotu.

Kari je sa svojim bratom rastao u skromnoj porodici u Novosadskoj 3.

Majka Dušanka iz Vrbe kod Kraljeva, oštroumna Šumadinka i otac Sreten, sarački radnik, vredan, radan, kakvih je bilo malo.

Kari danas ima porodicu za primer. Supruga Vera, bivša košarkašica sarajevskog Železničara. Ćerka Ivana, jedno divno vaspitano čeljade, bila je zaposlena u marketingu Barselone.

Karijev sin Marko je izuzetan momak, temeljan, racionalan. Ne bez osnova direktor Bajerna. Njegov sin će biti treći “veliki Pešić” u  košarci. Kari i Marko uporno ćute da će biti bolji od njih!

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Toliko o Kariju “ex private”. Nedavno, 28. avgusta, bio mu je rođendan. Neke smo slavili u kultnoj pirotskoj kafani Kraljev čardak. Ima simbolike bliske Kariju. Kada bismo naručivali njegovu pesmu “Ja sam skitnica” pokušavao je da, dok mu je ruka bila na Verinom ramenu, zapeva. Nije bio neki, dok su na krajevima očiju virile suze!

Svetislav Pešić je svetsko košarkaško ime, priznato na svim meridijanima. Ljudina i trenerčina, koji je jedino u Srbiji morao da nekima to dokazuje. Sećam se kada je sa tada solidnim timom Zvezde namučio Partizan, stigao do 2:2 u seriji nakon uvodna dva poraza, ali ipak izgubio u “majstorici” protiv mnogo bolje ekipe od svoje.

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kari se ponovo vratio kući. Uh, kako su se iživljavali “naučnici” posle onog poraza protiv Italije. Kako je dozvolio, čak i Jokić mu je bio u timu…

Znam Karija, tu je na majku Dušanku. Čvrste reči, ne menja stav. Ne voli da moli. Samo igrač koji želi da igra, koji je spreman i jasan u glavi, može da nosi dres Srbije. Nikoga nije molio. Sve ih je obišao, došao im na noge.

Izabrao je. Neki su odustajali, neki se lečili. Manila!

“Ma, slabe ekipe pobeđuje. Ne zna padeže! Piroćanac…”, govorili su.

Zvučalo je podrugljivo, što me bolelo. Pogotovo kada ponovo izgubismo protiv Italijana.

“Imali smo ih. Kakve su mu ono izmene”, ponovo se čuo glas pametnjakovića.

__________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Kada Kari govori, on ima onaj vrcavi pirotski oštroumni duh. Život ga nije milovao, doktorirao je na različitim izazovima. Sve mu je jasno. Kada je analizirao utakmice ili najavljivao sledeće, pričao je, ustvari, o malim životnim stvarima koje će u tih 40 minuta biti velike!

Kari je večeras u Manili još jednom bio Kralj. Ne onaj iz pirotske kafane, već pravi košarkaški boem, genije koji je naučio svoje momke da se raduju igrajući.

To što je Svetislav Pešić, Piroćanac iz Novosadske ulice “presudio” nadobudnim Litvancima će se proučavati.

Kako je to bilo moguće da jednu od najefikasnijih svetskih ekipa svede na 68 poena, a da ih u napadu “peglaju” kao našu kobasicu tako, da “zeleni” nisu mogli da se “svrnu”, što bi rekli našinci?!

Kari je danas još jednom naterao svoju Srbiju da ustane pred njim, pred Bogdanom, Milutinovim, Gudurom, Jovićima, kao i svim ostalim momcima i da im daruje još jedno magično septembarsko prepodne u svetloj noći Manile.

Pešiću, svaka ti je od Boga!

Kad se vratiš u Novosadsku, pošalji poruku svima da je i ovo bilo OD TEBE za Srbiju, koja se danas izdigla u svetu, terajući ljude svih boja i nacionalnosti da još jednom o njoj razmišljaju!

Hvala Sveto, stariji sine majke Dušanke i oca Sretena, iz pirotske Novosadske ulice broj 3!

N. Paunović