Treća prijateljska utakmica

Hala “Kej”

Gledalaca: 200

KK Pirot – KK Tamiš (Pančevo) 81:90 (28:10, 10:27, 19:31, 24:22) Pirot: Nikola Đonlić 26, Vuk Miladinović 4,  Pavle Pančić, Dušan Filipović 13, Nemanja Nikolić 7, Andrija Kostić, Strahinja Stanković, Miloš Vukićević 4, Vuk Vasić 9, Pavle Stepanović 18, Vuk Ignjatović;

Trener: Zoran Milovanović

Tamiš: Blagojević 2, Ilić, Terzić 20, Krstić 12, Kovačević 9, Nikolas 14, Šinik 8, Ludić 12, Kojadinović 9, Jovičić, Mihailović, Strinić 4;

Trener: Bojan Jovičić

Sudije : Milan Nikolić (Leskovac), Danilo Ljubić (Nis), Mihajlo Stamenković (Leskovac)

Kada je završena prva četvrtina koja je imala svoju snagu, poseban kvalitet i kada je na semaforu bilo neverovatnih 29:10 za Pirot, pala mi je na um jedna, hajde da preteram, istorijska istina!

Kakva je to žilava, živa materija ovaj klub. Ljudi dolaze, odlaze, ostaju hrabri, dolaze još hrabriji i ovaj tim tako decenijama traje.
Ovaj tim je prošao “talasanja” tokom leta, stvar je smirena koliko toliko, nije još sasvim. Došao je novi predsednik Bojan Ranđelović i ostali mali-veliki novi heroji ovog kluba: Zoran Milovanović, Slobodan Đelević, Joca maser, Nikola Đonlić, Dušan Filipović, Miloš Vukićević, Pavle Stepanović, Strahinja Stanković… Tu su i naši mališani, od najmlađeg Vuka Ignjatovića, preko Pavla Pančića, Andrije Kostića… vratio se Vuk Vasić i, ne samo da se vratio, postao je pravo pojačanje. Dobili smo dvojicu novih - Vuka Miladinovića i Nemanju Nikolića.

Dakle, taj novi Pirot je Zoran Milovanović počeo da “zida” pre nepunih mesec dana i u prvoj četvrtini pokazao je da može i da će moći još više. Dobro, da se mi ne “zaluđujemo”, Tamiš je mnogo jak tim. Igra KLS, ima renomirane igrače, uspešnog trenera sa konkretnim ambicijama. Druga četvrtina je u svemu bila pančevačka. Milo za drago - 27:10 za njih! E, sada, ono dalje bilo je u stilu “mi, oni, mi, oni”, da bi iskusniji i dobro pripremljeniji tim uzeo loptu u svoje ruke i zasluženo pobedio.

Zaključak je da smo ih dobro namučili, pokazali da imamo naše sutra i da bi uz centra i možda još jednog igrača, ako Vladan Vasić “dosipa” još malo na žiro račun, mogli da komotno igramo sa svima tamo početkom oktobra. Nisam mogao a da, posle meča, ne čujem najpre novog predsednika Bojana Ranđelovića. O utakmici ne toliko, koliko o tome da se videlo da nam treba još jedno pojačanje. Za predsednika značajan zadatak!

I na kraju ne mogu a da ne kažem. Da je prvenstvena utakmica, mogao bih slobodno da kažem da je Nikola Đonlić ovu neverovatnu igru poklonio svojoj tek rođenoj bebi i mami Seleni, naravno svima njihovima koji su još uvek u slavljeničkoj atmosferi.

Naš Dika, koji je prošle sezone otišao u Tamiš, nestrpljivo je očekivao da igra pred svojima. Korona mu je bila baksuz ovih dana i Dika je došao, sedeo na klupi gostiju, kako kaže ponosan što je njegov Pirot bio jak rival njegovom Tamišu.

Za Bojana Jovičića, trenera gostiju, Jadran Vujačić (sa kojim sam gledao utakmicu) rekao je da je odličan trener i da je dobro postavio ekipu.

I na kraju Zoran Milovanović. Čovek koji pleni mirnoćom, ali u sebi ima toliko energije, znanja i volje da radi, bez obzira što mu je otišla cela petorka. Ne samo to da radi, već je uvek uveren da će biti dobro. Čovek koga igrači vole i poštuju, što je jako bitno!