Juče je u Višem sudu u Beogradu održano prvo ročište!

Tako je počela još jedna od mojih borbi za pravdu i istinu.

Imao sam ih.

Od prvih dana Radio Pirota, na samom početku, emisije “Vi pitanje mi odgovor”,  jutarnjih i podnevnih dnevnika, Jutarnjeg programa, ha, Lavirinta, čak sam bio i predsednik Sindikata!

Da se ne prisećam brojnih otvorenih programa, Sportiste opštine, Sportiste Okruga, Ličnosti godine, gde sam želeo da na pravdi Boga pokažemo narodu najbolje ljude. I tu su me zaustavljali i jedno po jedno ukidali.

…………………………………………………………………

 Zbog toga sam juče, kako sam možda i figurativno rekao, otišao Srđanu Mitiću, cenjenom advokatu i braniocu mojih sudbina do sada, da, kao sluga Jernej, tražim PRAVDU!

…………………………………………………………………

Moram, dragi prijatelji, dužan sam da vam kažem.

Molim vas, ne shvatite ovo mojom ličnom mukom, pričom,  jadikovkom. Ma ne. Imam 73 godine još malo, na Radiju sam od 1978. godine. Što se ovog “gorkog” posla tiče mnogo sam uradio. (Sve sam se nekako spremao da pišem knjigu “Roman o meni”, ali nemam vremena, a i želje više). Šta je sve ostalo iza mene od emisija, reportaža, prenosa, dnevnika, manifestacija. U septembru, ako doživim, biće ovo 15 godina ove Medijske kuće.

Ništa mi više nije potrebno. Želim samo da mirno privedem kraju ovaj život bez slobodnog vikenda, bez penzionerskog života, sa mnogo radosti, pobeda i rana i tragova u duši!

Zbog toga onaj razgovor sa Srđanom Mitićem juče, ovo sada i naredne dve objave smatrajte mnogo širim  DRUŠTVENIM PROBLEMOM.

Tužiti novinara, a biti svestan da ga tužiš jer neko jak stoji iza tebe, je problem ovog naroda. Jer, tako tuže i drugi neke od vas smatrajući da kum, rođak, neko treći stoji iza njih.

Tragati  za vašim parama, koje su slobodno ću reći nekud nestale, a uzimane  od vaših zarada, vaše muke, je čast, sveta rabota. Ali je to i društveni problem. Koliko ste takvih primera do sada videli, čitali, gledali. Zloupotreba položaja, organizovani kriminal…

I ono treće što je Srđan lepo objasnio, stalni pokušaj da se novinarima ne omogući slobodan, častan rad.

Iskreno, nadam se da ćete razumeti moju poruku i da nećete nijednog trenutka pomisliti, ovo taj “Neša Paun” ponovo… Ne, ne, ne!

Zar ovo prepodne ne bih bolje iskoristio da šetam Maksa velikog, Kejom tamo do kraja i nazad. Da sedim kod Kengura i divim se ljudima. Zašto ne bih  sa nekim što mi je drag,  prošetao do jezera, otišao kod Baneta u Pklešicu.

Sanjao sam o nekoj kolibi u planini. Maks, dve koze, duboke čizme, veliki štap, brada do pojasa i… Sam u tišini, beg od svega! Jesam iskreno!

…………………………………………………………………………

Juče je počelo suđenje! Prvi koji me tuži je Aleksandar Ćirić, vlasnik Pirotskih vesti. Njegov kum je Aleksandar Ćirić (Bog spaja, čak  imena i prezimena ista), šef Kabineta gradonačelnika  i gradski većnik, hej za investicije, privredu, u jbt! 

U te Pirotske vesti otišao je (bio je nekada moj kolega) Ljubiša Stojanović. Odveli ga posle jednog Presinga gde ih je oduševio kada je dozvolio da me ON gazi kao psa na putu, odveli su ga da mi navodno prkose, a učinili mi dobro jer sam u Milanu Mitiću, dobio novinara, voditelja, koji sada “razbija” na Naxi Plus radiju u našem programu od 10 do 14 časova.

…………………………………………………………………………

I ovo je istina. I ovo je razlog, zbog čega sam  juče, na dan dok je moj dečko iz Omladinske redakcije, Jovica Todorović, kakav novinarski tandem sa  Ninoslavkom, poznati Gimnazijalac, vrsni advokat, potpredsednik Advokatske komore  Beograda, pred sudijom Višeg suda branio moju čast. U drugarskoj želji da mi pomognu, sa mojim prijateljem ovde, najboljim pirotskim advokatom Srđanom Mitićem.

.....................................................................................................

I na kraju, na našem fejsbuku jedna osoba, prvi put čujem za nju, zove se Sanja Marković napisala je komentar koji je u međuvremenu obrisan!?