Druga liga Srbije
22. kolo
Futog: Futog Tupanjac - Pirot 77:95 (33:27, 16:14, 10:37, 18:17)

Pirot: Ristić 8 (1:1) 1 tr. , Đonlić 7 1 tr. , Bog. Đorđević, Filipović 19 5 tr. , Jovanović 3 1 tr. , D. Đorđević, Rašić 14 (6:6) 2 tr. , Pendić 16 2 tr. , Bor. Đorđević 2, Radulović, Matović 20 (4:3) 1 tr. , Stojanović 6 2 tr.

Slobodna bacanja: 10:13 77%
Šut za 2 poena: 33:20 61%
Šut za 3 poena: 26:15 58%

Semafor: 5. min. 18:7, 10. min. 33:27, 15. min. 39:33, 20. min. 49:41, 25. min. 51:61, 30. min. 59:78, 35. min.73:86, 40. min. 77:95

Šta se to dogodilo u Futogu? Kakvi su to ljudi ovi Markovi momci? Od kakvog su materijala, kakve su to energije, šta ih to nosi dok se igraju te košarke!?

Ne znam! Nikada nisam bio u isto vreme i zbunjen i presrećan i brižan i radostan, dok sam gledao direktan prenos umetnosti. Da umetnosti, jer to što su moje oči videle nisu verovale da gledaju, ipak se dogadjalo. Dule, Raške, Penda, Mitar, taj neverovatni Matović koji je "uzleteo do neba" uspeli su da za samo deset minuta "počupaju sve čuvene futoške kupuse" i taj treći deo ovog dogadjaja za pamćenje dobiju sa 37:10!!! Ljudi da ponovim 37:10. Da me neko ne shvati drugačije, ali šta da radim kad sam takav, Zvezdaš. To može samo ta Zvezda ovim najvećim i najbogatijim evropskim klubovima. Ali Futog Tupanjac nije evropski klub, a ovi naši momci nisu ni Kuzmić, ni Jović, ali su tih deset minuta delovali tako i toliko dobro, ubedljivo, sigurno, nadahnuto, da su me terali da iz fotelje skačem i vičem od sreće! Da me neko čuo, srećom, nije, pomislio bi svašta!

Marko i njegovi dobri ljudi, izuzetni momci i odlični košarkaši tako su "ošamarili" jadne domaćine da ovi zaista nisu znali ni gde se nalaze, ni čiji je koji koš, gde su izlazna vrata i čija je koja svlačionica!! 37:10!!!

Da, malo sam i detaljisao igru! Tupanjac je bio oštar do 3. minuta kada je imao 7:0. Ponovo su bili "onako" u 8. minutu kada su mislili da je 30:20 ok rezultat i u svlačionicu otišli pevajući neku tihu vojvodjansku, misleći da će ovih deset razlike da se duplira!!! Mislili su!

E, tu su se teško prešli jer je naišla najbolja četvrtina u modernoj istoriji Košarkaškog kluba Pirot. To što su napred pomenti momci, uz svesrdnu pomoć ostalih uradili , bilo je da se pokazuje kako TREBA i KAKO SE JOŠ MOŽE!!!!

Ko može da zamisli da je samo za 2 minuta bilo 11:0 za Pirot, zatim 16:0 i da je recimo u 32. minutu bilo 84:61 za Piroćance.

E tu smo zastali. Tada su ušli da malo igraju i ovi dečaci, održan je lagani desetominutni trening i sudije su na kraju rekle – KRAJ! Dosta je više. I ovo je mnogo. Tupanjac je zaista do kraja otupeo!

Malo se preterano šalim, ali mi srce još uvek igra, poreklo mi ne daje mira i radujem se jer više od svega volim kada nešto pirotsko ODJEKUJE, kada je lepo, dobro, vredno, korisno, značajno, neverovatno, do ushićenja učinjeno!

E, to su večeras u Futogu, gradu kupusa kraj Novog Sada, svetu košarkaškom srpskom, poručili Markovi momci.

I sada već razmišljamo, zašto ne povukosmo još neki potez, još neki korak, još... Ne znam da li bi Vojvodina i onaj naduvani Zlatibor baš onako prkosili.

Ali dobro. Da sačuvamo ove momke, da ipak malo više brinemo o njima, da ih poštujemo i tada će doći i taj dan kada ćemo se, kao onda kada se pirotska košarka radjala i rasla, nalazila medju 4-5 najboljih košarkaških gradova Srbije.

Biće biće! Ovaj treći kvartal je poslao snažnu poruku! Glasnu i jasnu! Svuda i gde treba!

Marko, momci, odremajte, umor jeste, ali je uvek bilo najlpeše kada se sanja posle pobede. A vi snove polako pretvarate u javu!

Bravo i hvala vam za prelepo veče! Uživali smo!!!