Opet se talasa u celoj državi, pa i kod nas u gradu. Pojavljuju se nove stranke, nevladine organizacije, razni pokreti, udruženja bilo humanitarna ili udruženja za nečiju zaštitu ili zaštitu nečega. Ne mogu a da ne posumnjam da iza svega stoje samo lični interesi i ciljevi pojedinaca. Ima "sposobnih" ljudi koji mogu da ubede masu i da ih usmere u odredjenom pravcu, onda masa veruje kako je to za njihovo dobro i za dobro svih gradjana. Malo je iskrenih ljudi i nije realno u današnje vreme da neko toliko puno daje sebe, da toliko truda i vremena ulaže u neku ideju a da zauzvrat ne očekuje ništa. Ljudi koji su se borili za državu, svoja ubedjenja, svoje ideale sada su negde dole na dnu i zaboravljeni. Sa druge strane takve situacije su neki umeli da iskoriste i debelo naplate. 

   Nije bilo realno ni da opstane Dušanovo carstvo, ali smo imali priliku pre "samo" nešto više od 100 godina da stvorimo državu i identitet koji bi se kroz godine samo učvršćivao.

   Zajedno sa državom bismo gradili i svoj karakter. Sada bismo bili nacija za ponos i sa puno poštovanja od ostatka sveta.

    Ali ne... mi smo se odlučili za kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca! Posle toga svi ratovi i padovi su proizvod te iznudjene odluke i loše procene.

   Druga velika ali dobro planirana greška je preseljenje industrije iz Srbije u ostale republike SFRJ. Oduvek smo bili podložni manipulacijama, forsirali lične interese, bili podmitljivi i lakoverni! Najgore u svemu tome je što se i dalje ništa nije promenilo!

   Ništa nismo naučili! Ono "Istorija je učiteljica života" samo kod nas Srba i dalje ne važi. I dalje gledamo kako je pojedincima bolje nego drugima. Nije bitna sfera života, delatnost kojom se baviš ili sport koji voliš... Bitno je koga imaš iza sebe i ko te gura! Posle se pitamo zašto smo stigli dotle?! Zašto nemamo rezultate?!

   Treba samo kroz vreme da se vratimo unazad i vidimo kroz istoriju šta smo radili i koga smo sve "prodali" radi ličnog uspeha ili iz neke sujete.

   Nije ovo čas istorije već samo poredjenje i možda poslednja opomena da je vreme da se trgnemo!

Pogledajmo samo šta se sve dešava u ovom našem gradu! Počevši od sporta, recimo fudbala gde je meni nezamislivo da većinu igrača za Srpsku ligu čine igrači sa strane?!  Gde je rad sa decom, treneri... Pa to je najveće poniženje za sve nas u gradu i ljubitelje fudbala! Da mi u ovom sistemu takmičenja i u ovom rangu ne možemo da gazimo sa našom decom. Ali to nije trenutno stanje ili nečija trenutna greška, to se godinama neplanski radilo jer nije bilo interesa i trenutne dobiti.

    Mi hoćemo sve i odmah. Onda da predjemo na društveni sistem. Ako pogledamo uslove života i okruženje u kome živimo onda možemo i moramo da primetimo kako je sve gore. U to ne računamo prividne stvari poput infrastrukture, bazena i ostalog jer je i to izgradjeno. Da se ovaj text ne iskoristi kao kritika lokalne vlasti hteo bih da napomenem da su i mnoge stvari uradjene iznad očekivanja i da smo u mnogim segmentima ispred ostalih gradova. Mnogo projekata ima koji su zajedno odradjeni od strane opštine i kompanije Tigar a puno znače celoj lokalnoj zajednici.

   Kažu da je osnova uspešnog društva zdrava porodica. Slažem se da je tako, ali da bi neko osnovao porodicu mora da ima finansijsku stabilnost, poverenje u sistem, besplatno školstvo, stabilno zdravstvo, niz programa koji bi inspirisali i podsticali mlade ljude da se odluče za taj korak i osnuju porodicu. To je u stvari i jedina svrha u našem životu...... produženje rase. Nije svrha kao što većina misli stvaranje kula i gradova jer to statističkih gledano u proseku svaki treći naslednik razbuca ili zetovi raznesu. Niko ništa nije poneo sa sobom. Što reče neko "goli smo došli na ovaj svet, goli i odlazimo".

   Treba samo malo više poštovanja i razumevanja da imamo jedni prema drugima. Da bi to postigli ili potstakli onda pod broj jedan MORAMO da iskorenimo korupciju. To je toliko uzelo maha da se najnormalnijem podrazumeva da odneseš poklon ili da te neko najavi u bolnicu, školu, sud ...iako si otišao samo da pitaš nešto?! Druga stavka je poverenje. Nema druge stavke ako ne rešimo prvu. Onda ide tu jednakost naspram dvostrukih aršina i td. Mnogo, mnogo posla ima ako hoćemo da napredjujemo. Ne može to odjednom jer se decenijama taložilo. Imamo i poremećen sistem vrednosti!

   Ali mora od negde da se krene....... a kreće se tako što nećemo da ćutimo. Ne smemo da ćutimo i da se sramimo da kažemo ono što mislimo! Moramo da ukažemo na stvari koje ne funkcionišu i sve ono što se radi pogrešno. Ima ljudi koji se zaista trude da promene nešto. To je valjda ostalo još iz Turskog doba onom rečenicom Bajazita "jedne unapredjuj a druge seci". 

  Pozitivan primer je podignut glas naroda protiv migranata. Kad je počelo više da se priča i piše o tome onda su i preduzete konkretne akcije. Sa druge strane u našem mentalitetu je da stalno kritikujemo, pa čak i kad nema osnova. Recimo svi hoćemo da budemo i selektori pa smo tako nedavno i našeg čoveka kritikovali, a kad je napravio rezultat onda smo okrenuli priču i počeli da ga svojatamo i hvalimo. Hoćemo i svi da se bavimo politikom ali i to nije baš tako jednostavno.

   Na kraju kad izrazimo svoje želje, kažemo šta mislimo i šta nam smeta onda moramo da krenemo od sebe i same nas da unapredimo.

   Trebaju nam dobri uzori, uspešni sportisti, odlični učenici i oni koji doprinose zajednici a da nije pozadina svega korist.

    Imamo i takve primere, skoro sam gledao prijem učenika i sportista, ali takvih stvari treba da bude što više. Da se nadje načina i da se radi na njihovoj promociji, a onda da im se pomogne kako bi dalje napredovali i usavršavali se. Da deci takvi primeri budu uzor, a ne skupa kola, novac, telefoni, starlete..... Moraju i mediji (a imamo dobrih primera kao što je ovaj naš) da preuzmu svoju ulogu i da izveštavaju i potenciraju dobre stvari a ukažu na loše primere. Da bude što manje zadruga i šou programa jer takve sadržine skreću pažnju naroda sa bitnih tema i događaja. 

Aleksandar Ćirić, carinski tehničar, ljubitelj prirode '81