Već četiri meseca smo svedoci nezadovoljstva naroda koje se polako izliva na trgove i ulice u mnogim mestima širom Srbije. Odgovor vlasti čitamo kroz kampanju „Budućnost Srbije“ koja otprilike poručuje da „Zlatno doba“ samo što nije, dok sa druge strane imamo razuđenu, raštimovanu i već viđenu opoziciju koja pokušava da se sakrije iza papira nazvanog „Sporazum sa narodom“. Gledajući i slušajući i jedne i druge prosečan građanin Srbije oseća kao da je deo scenarija za nastavak filma „Dan mrmota“, a čije emitovanje u našem slučaju traje sada već nekoliko decenija.

Da ne znam da sam u Srbiji 21. veka pomislio bih da sam savremenik Džona Loka, Rusoa i drugih teoretičara takozvanog „Društvenog ugovora“. Taj uslovno rečeno „Povratak u budućnost“ možda i nebi bio tako loš da ne asocira na prapolitički istorijski trenutak koji upućuje na nasušnu potrebu za borbom protiv jednoumlja, apsolutizma i društvene dekadencije. Odredbe takozvanog „Sporazuma sa narodom“ neodoljivo podsećaju na politički i filozofski koncept predrevolucionarne Evrope koji teži da objasni odnos između pojedinca i vlasti, a koji je bio poznat kao „Društveni ugovor“. Zagovornici teorije „Društvenog ugovora“ su još pre par vekova tvrdili da se pojedinci ujedinjuju u političku zajednicu na osnovu uzajamne saglasnosti i pristajanja da se pridržavaju zajedničkih pravila i da prihvate određene obaveze kako bi izgradili sistem usmeren na borbu protiv nasilja i drugih nepravdi. Teorija društvenog ugovora je igrala značajnu ulogu u nastanku ideje da se politička vlast mora zasnivati na saglasnosti i opštoj volji onih kojima se vlada.

Ako se vratimo u savremenu Srbiju vidimo da su prethodno izrečene misli i dalje nasušna potreba čiji pojavni oblici su bili prisutni u srpskoj javnosti samo u domenu teorije. Deprimira činjenica da se srpsko društvo, tek što je ušlo u moderni 21. vek, ponovo nalazi u predrevolucionarnom stanju koje traži resetovanje haotično generisanog sistema vlasti, bolni raskid sa kultom nepogrešivog vođe i osmišljavanje modela šta i kako dalje. Izazov trenutnog istorijskog trenutka je toliko složen i veliki da je ponuda opozicije nezodovoljnom narodu u vidu „Sporazuma sa narodom“ liči na Vučićevo skidanje radikalskog dresa i oblačenje reformskog i proevropskog bar do poluvremena, a onda njegovo cepanje u političkoj svlačionici i vraćanje na staro. Drugim rečima, građanima Srbije se suštinski ne nudi ništa novo sem podgrejavanja bajatih političkih floskula i likova koji su svoje nevešte političke dribligne već toliko puta pokazali da im je nezadovoljna publika okrenula leđa i počela da navija za protivnički tim, sada već daleke 2012. godine. Samim tim, zapravo se došlo do „Nesporazuma sa narodom“, odnosno trenutka realnosti koji dovodi ne do suštinskih promena već do neminovnog izbora manjeg političkog zla. Proizvod takve vrste političkog izbora upravo je bila današnja napredna vlast.

Ako „Nesporazum sa narodom“ gledamo iz ugla prosečnog Piroćanca teško da će veliki broj nas staviti potpis na takav dokument. Tome u prilog ide činjenica da su protesti u Pirotu već nekoliko subota na nivou statističke greške što se tiče njihove masovnosti, a razlozi za to verovatno leže u činjenici da se kao vođe građansko-političkog protesta pojavljuju proklamovani ljubitelji prirode koji su iznenada postali ljubitelji politike, a ubrzo im se pridružilo i vođstvo pirotskog “Saveza za Srbiju“ koje čine nekadašnji partijski funkcioneri, već viđeni i dokazani, a sada u recikliranom pakovanju. Da stvar bude još konfuznija oštrica protesta u Pirotu nije adekvatno profilisana jer se napredna pirotska grupacija bezbedno ušuškala, kao i još neki, pod veliki kišobran Кoalicije za Pirot tako ljudi koji bi izašli na proteste teško da mogu imati jasnu sliku protiv koga u stvari svoje nezadovoljstvo demonstriraju.

Davor Lazarević, istoričar

Redakcija se ogradjuje o stavove autora Kolumne, smatrajući ih njihovim ličnim javno izrečenim ocenama ili razmišljanjima .

......................................................................................

Pozivamo zainteresovane koji žele da na našem Portalu objave svoje mišljenje da nam se jave ili tekst pošalju na mejl plusradio010@gmail.com