Posle one naše neuobičajeno uradjene priče, s obzirom na način kako smo je uradili, reagovanja su bila sa različitih strana. Moje komšije bile su čak i radikalnije, predlagali su protest ispred ulaza u Školu, s obzirom da ovih dana uz sve što se dogadja i teški kamioni prolaze našim naseljem dovozeći materijal u školsko dvorište.

Kako je to pravilo broj 1 u našem poslu, trebalo je čuti i drugu stranu.

Naša Sonja Ćirić pratila je obilazak Vladana Vasića vrtiću "Prvomaji cvet" i iskoristila priliku da odvojeno pita za mišljenje o problemu ljudi u Beg bašti. Ako je to uopšte problem, to je, rekao bih pre zahtev da i ovi naši sugradjani imaju, kao drugi iste mogućnosti za odredjene životne potrebe.

Kada sam pregledao video snimak, razumeo sam da nas Vladan Vasić gradonačelnik nije razumeo!

Dakle, komšije iz Beg bašte nisu protiv radova u školi ( ni slučajno !!!), zatvaranja školskog dvorišta, niti su razmaženi, kako je neko pomenuo! Ovi ljudi traže prilaz do Keja i Nišave, traže uredjen Kej, traže da njihova deca mogu da se kupaju na Nišavi, a da se mulj i voda koja se odvodi sa prostora gde se zidaju "ekološke zgrade" ne izbacuje u Nišavu na deset metara ispred brzaka u kojem se kupaju, da njihova deca imaju sportske terene, do sada su koristili školske, kako bi vreme provodili igrajući košarku, fudbal i tako na zdrav način koristili slobodno vreme.

Komšije kažu da je jedini prolaz do Keja nepristupačan, da je nekorektno slati ih tamo, utoliko pre što deca moraju da prelaze frekventnu ulicu 22. Decembar.

Eto, to je suština, a nikako radovi u školi i zatvaranje gradilišta.

Oni kažu, pre nego je Škola zatvorena, trebalo je pronaći rešenje kako bi ljudi različitih godina, mogli nesmetano da prolaze... Oni to sada ne mogu!

Ako neko nije želeo da pregleda video snimke u postu koji smo nedavno objavili, evo fotografija, onako kako smo stigli do "našeg Keja"! Tu i tamo sa nekim pitanjem.

1. Da li Zanatlijska može dalje?

Nije bilo druge , izašli smo na veliku ulicu 22. decembar , prošli park LEAP i od tog trenutka je sve ličilo na ono ,,nema puta nema staze, svud go kamen, korov noge gaze".

2. Da li ovde mogu stariji ljudi da prolaze. Uske staze, pod mostom ... uska staza na ulazu na kej, korov, zova, koprive... !!??

Divlja staza kroz Park LEAP

Staza do mosta

Staza koja vodi pod most

Put do Keja

Odavde se dolazi

Korov

Da li je ovo Kej?

Pravo pod most

A pod mostom...

Kozja staza 1

Kozja staza 2

Šetači

Ovo je "Kej"

A onda smo krenuli Kejom i odmah pitanje:

3. Da li se ljudi koji šetaju ovde osećaju opušteno, bezbedno, zašto ne reći!?

Naš Kej ogradjen korovom

Bila je nekad ovde trava

A onda smo nastavili da "šetamo". Komšija koji šetaju sve je manje ...

4. Kej od Gazele do prvog maja takodje , kao i Kej sa druge strane, trebalo bi da bude lepo uredjen da omogući prijatno raspoloženje šetačima. Da li je tako!?

Znate za ono- ne pravite staze tamo gde planirate, već tamo gde ih je već ljudska noga napravila.

5. Kako je komšijama kada treba da preskaču ogradu, ili je svesno obaraju da bi prošli?

Prelaz preko prelaza

Protest

Nastavio sam dalje . Dole pored Nišave, kako li su se samo probili, ribolovac, u lepom društvu! Oko njih korov. Ovaj nekada travnati deo izmedju Nišave i Keja ne kosi se već dve godine.

6. Naravno pitanje, poslednje, zašto se ne kosi ovaj korov i dokle će ovako? Dole smeju samo hrabri ili zaljubljeni!

Cev za odvod vode

Brzak gde se deca kupaju

Ovom stazom do brzaka

Eto to je naša priča iz Beg bašte. Nisam bio lenj, bio sam kod "Krase" u Katastru. Pogledali smo "slike" ovog dela naselja. U Katastru nema Zanatlijske ulice izmedju dvorišta Škole i Vrtića. On vidi neku mogućnost, nešto dalje, izmedju Vrtića i Prvog maja, ili, preparcelisanje ili preprojektovanje, ne znam pravi izraz i eventualno "probijanje" prolaza širine oko 5-6 metara u nastavku Zanatlijske.

Šta reći, a ne bidi ironičan na kraju! Eto, kazaću, ako ima dobre volje, sve se može rešiti. Da se pronadje prolaz, pokosi korov izmedju Nišave i Keja, ne izbacuje mulj i voda u Nišavu i uredi Kej.

Da, sve se može. Može i to da se deci napravi neki mini pič teren kakve imaju druga deca, neka zdrava košarkaška konstrukcija s tablom i košem. Samo to.

Ubedjen sam da Begbaštanci ne traže mnogo. Malo više poštovanja i truda. Zaista, moglo bi se, ako bi se htelo!!!