Boldirani kurziv

Ovaj tekst sam odlučio da ilustrujem atmosferom sa one večeri kada su fudbaleri Radničkog dočekani na Trgu u centru grada posle pobede nad ekipom Tabana. Da vas dodirnem u nerv! Bilo je prelepo! Takvih večeri u istoriji Radničkog bilo je. Znamo bar mi “koji pamtimo dugo”!! Ha, možda je i to razlog što i ovoga puta na Radnički gledamo nešto drugačije od onih kolega kojima predsednik Kluba odredi dan za ispovest, četvrtak u 12 časova. Kao da je to dovoljno da se napravi neophodna atmosfera uoči utakmice!

Suvoparno, ,,nema soka,,!!

Ali, ostavimo to sad. O tome možda kasnije. Ovako je bilo one večeri ,,ispred Pošte,,

Zašto sam ovako počeo? Razlog , da odmah bude svima jasno!

Pirot voli Radnički i Pirot je bio i ostao veran Radničkom! (Vidi video).

Tema ima drugu suštinu, odnosno ova tema danas pokušava da razloži ozbiljan problem!

Dakle, to znamo svi, nosimo u sebi - Pirot VOLI Radnički!!!

A Radnički, koga Radnički sada voli !?

Čiji je sad ovaj Klub, ko ga organizuje, ko mu menja navike, piše neka nova pravila igre , vodi neku ,,resetovanu,, politiku i svojim (ne),činjenjima upravo ove Piroćance s trga možda tera sa Stadiona. Ili se nije ,,zdušio,, sa njima !!!

U dve utakmice u Pirotu nismo se proslavili po broju gledalaca. Baš smo verovali da će ih biti više!

Zašto nismo!?

Imamo utisak da je Radnički izabrao neki novi, pomalo birokratski put. Da je izgubio dušu, atmosferu. Da nema kontakata, nema čestih vidjenja, nema razgovora, nema nastupa čelnih ljudi na medijima, samim tim nema ih s narodom, nema njihovih poziva, njihovih informacija, planova, objašnjenja, nekih novina, nema raporta sa sednica Upravnhg odbora o nekim dodatnim merama. Sednica kojih ima ili nema!

Nema pokušaja da se animiraju , da se vrate ti silni ljudi koji napuniše trg one noći! Nije samo cena karte neki razlog!

Nekada su ljudi iz Radničkog stalno gledali u Piroćance, pogledavali napred, obilazili škole, delili karte u preduzećima, imali sastanke s Pirgosima, otvarali širom vrata medijima da tamo na licu mesta, na treningu čujemo šta pred Zemun , recimo, kažu Marko, Makac, Šilja, Neca, Ristov. Da se čuje njihov poziv. Da se vidi njihov osmeh , obećanje ... da oživi tim, klub, navijači, da se napravi pokret!!!

Toga nema. Postoji taj četvrtak 12 časova, dva stereotipna pitanja jednog te istog novinara i to je sve. Minut dva u dnevniku nekog medija, ponekad s pogrešnim početkom utakmice, na Portalu , ako ga imaju , tri rečenice , bez ijedne nadahnute reči da je Radnički to što volimo i da moramo svi jednom kolonom napred ... .Ništa više ne mora ! Makar to, ali toga nema!!!

Piroćanci su s Radničkim godinama.

Znaju za pozive, naučili radiospotove, ono ,, ljubitelji fudbala, vaše mesto je na Stadionu, sa vama će ,,beli,, lakše do pobede,, !! Ni toga nema! A kako bi bilo, kada se stalno maše nekim papirima i zabranama, preti namrštenim redarima i nekakvim navodnim službenim licima nalickanim kravatom i komesarima! Političkim!!! Ha,ha,!!

Čini nam se , da nema razgovora sa igračima, nema internih dogovora, nema brige o njihovom načinu života, problemima... Sve je nekako razdvojeno, podeljeno, svako misli da pametuje i da je to ustvari to ,,resetovanje,, koje treba da donese uspeh! Neće to, treba osmeh, prisnost, energija, volja, poštovanje, ponekada i zajednilčki ručak ili sok uoči meča...

Ne nismo ovo napisali u gnevu! Naprotiov! Nije ovo, daleko bilo , protiv Radničkog i ne protiv ovih ljudi koji su tamo! Najmanje protiv fudbalera, Makija, Jonče, Stavela... ma ne , ljudi! Ovo smo ,,razlili,, da pokrenemo ,,beli brod,, da svi mi koji smo zasuzili one večeri na Trgu od sreće i bili u Jagodini u pratnji i uz pomoć naše pirotske policije , da da se svi mi VRATIMO STADIONU KRAJ NIŠAVE!

Da u nedelju, vraćajući se ,,belima,, razumemo da je ta ljubav jača od svega. Da ta ljubav nema svoje ime i nije rodjena ovih dana, sa ovim ili nekim drugim ljudima. Radnički je ljubav koja traje decenijama. I voli se kao Kej, kao Nišava, kao porodica, kao Sarlah , kao Uki, kao Saška, kao Crni vrh velika!

Ljubitelji fudbala, Piroćanci! Utakmica protiv Zemuna je UŽASNO BITNA! Samo vi znate kako smo se posle osam godina muke, vratili KUĆI, PRVOJ LIGI!

Ne dozvolite da ta radost brzo usahne, nestane !

Nedelja, 18.septembar 16,30 minuta.!!

Vaše mesto je na Stadionu kraj Nišave. Tamo gde je ljubav najjača! Za ,,bele,, za važne bodove, za našu atmosferu koju , verujem, nismo zaboravili, zaturili nekud!! Ona je u nama! Samo je treba ponovo razgaliti i krenuti u Senjak! Na meč pobede !! I tako, iz nedelje u nedelju! Za ,,bele,, za Pirot, za Piroćance!!!