Polako, sve će vam biti jasno jednog dana zašto sve ovo pišem. Ma nije ovo nikakav moj pogled u prošlost, nije ovo ni pokušaj bilo kakvog isticanja nečega i nekoga! Ma ne treba mi to, pogotovo sada , kada ću za desetak dana da dodam još 365 dana i stignem do cifre od 25.915 jutara.

Ovo je samo moje nastojanje da pokušam, zaokružim neko vreme koje su ljudi činili, da svojim iskustvom život smestim u neke okvire i na neke osnove sa kojih ću otvoreno moći da vam kažem saznanja o svemu što sada farba ove dane.

Da, ta istina pokazuje ove ljude, ističe njihove navike, vrednosti, ali i one druge strane, koje su u ovom kako se kaže "složenom" vremenu sve vidljivije !

Dakle, sebe smatram savremenikom vremena u kojem su ljudi činili život svojim načinom, a novinari nastojali sami, bez ičijih šaputanja i slanja informacija "ispod stola", da tragaju za dogadjajima.

.........................................

"Sloboda" je, kao jedino glasilo u jednom periodu, od prve do poslednje strane bila "krcata" vestima, informacijama, izveštajima , pričama o ljudima. Znam da su ostajali tekstovi za sledeći broj. Koji direktori Joca Manić, Mile Kostić, Duško Panić, urednici Momčilo Cvetković, Toma Panajotović, Rade Potić, Siniša Stamenović, Rota Janković, Nikola Ćirić, Mija Maslar, "RŽ", Milan Paunović, Naska Alijevski kasnije...

Kada je one 78. krenuo Radio Pirot, prvi novinari , Milica Petković, Andjelija Savić, Joca Nikolić, Najdan Djordjević, Dušica Ćirić, Ljubiša "Pištolj", Katica Simić, sebe ne spominjem, spikerčine Goca Hadžić i Aca Lisa. Peda Mančić glavni urednik, novinar svih vremena Tomislav Panajotović, kasnije Sneška Manić, Vesna Pop , Zoran Marković, Ljubiša Stojanović... Radio voditelj kakvog kasnije nije bilo , moja kuma Ninoslava Živković, kasnije Marković...Kakve smo učitelje imali.

Na talasu demokratskih promena krenula i Televizija Pirot. U Redakciju Radio Pirota došli su najpre da uče zanat Ljerka Simić Jakšić, Anica Kostić, Milan Ilić, Aleksandra Stanković, godinu dve, tri kasnije kao najveće pojačanje stigla je iz Trstenika Dragica Pavlov Krstić. Potom nova generacija Vlada Veljković, Jelena Marinković, Goca Bjeletić. Dima Vidanović... Čovek koji je sve znao o televiziji Miloje Nešič, pun ideja Momčilo Djurdjić, racionalni Boban Nikolić...

.............................................

Da vas podsetim ko su bili direktori u velikim fabrikama, Ratko Gala, dva Dragana Nikolića, Vlada Nikolič, Sini Veljić, Baja Panić, Ljuba Kominjak, Radiša Krstić, Uroš Tomanović, Ljuba Vitanović, Toma Duka, Veca Tošić, Aleksić, Mile Denčić, Stole Mitić, Dragan Pejčić, Bile Vidanovič , Pavle Nikolić, Dragan Dimitrijević ...

..............................................

E, ko su pak bili direktori škola!!?? Legende ! Novica Živković, Peda Falš, Ljubiša Zlatković, Mile Pop, Dragoslav Vojčić, Kivica. A tek profesori, Vjekoslav Butigan, Pitagora, Djoka i Milena Stefanović, Tales, Cole, Ljubinka Jovanović, Jelena Potić, Ružica Krstić, Aca Aleksov, Joca Pile, Bizmark, Živorad, Ćosa, Neško Madić ...

Oprostite svi koje sam zaboravio. Ima vas , ima vas mnogo ! Kakvih je lekara bilo, glumaca , direktora Pozorišta, kakvih predsednika klubova, sportista, ljudi u Opštini, Sindikatu, trgovaca, umetnika...

............................................

Ne, ne bih da to budu hvalisanja nikako to! Jednostavno, kada vraćam vreme, osetim da mi je duša puna, osetim neko unutrašnje zadovoljstvo neki mir! Ti ljudi, pogotovo ovi stariji ulivali su povernje, poštovanje , sigurnost, znali svoj posao, autoritetom i sposobnostima zasluživali da rade upravo to što znaju!

Svestan sam da su vremena drugačija bila. Da je ovo vreme savremenih tehnologija, da su preduslovi drugačiji, čak i zahtevi drugačiji. Ali, jedno se nikada neće moći niti da promeni, niti da vrednuje drugim aršinima.

Za sva vremena je da li znaš svoj posao, da li imaš moralne, intelekualne vrednosti da to radiš, da li si častan, da li umeš da poštuješ ljude, da li se daješ ovom gradu i deliš njegovu sudbinu!

Ili je , nažalost ono da si se zaboravio, da se nikada više nisi okrenuo da vidiš odakle si došao i ko si bio... Da si se odrodio od ljudi , gledajući samo sebe, svoje kuće za odmor tu negde u okolini ili tamo negde u Nea Vrasni, Zakintosu, da li letuješ u Porto Karasu ili u Asprovalti u trećem redu od mora, uz papriku, paradjz, pirotski sir i kačkavalj...

Razumećete jednog dana, ako niste već, da sam shvatio da je došlo vreme , da potpuno dobronamerno, sažmem svojih 4o godina profesionalnog rada i pogledam istini pre svega, ljudima naravno i vremenu sigurno u oči! Da možda na takav način pokrenem u nama pitanja , na koja ćemo , makar, sami pred ogledalom morati da odgovorimo! Kad tad!

I još samo ovo !

Nikako ovim, ne zaboravljamo vas koji danas ostavljate dubok trag u istoriji ovog grada i značite mnogo za budućnost generacija koje dolaze. Pišem ovo vama skoro svakodnevno, a biće i novih prilika, nadam se !

..................................................................................

Izvinite, najavio sam Lavirint. Ostaće to, kada dodje na red!

Sutra: ljudi i dogadjaji !

Svestan sam nedostižnog Pekića i njegovog romana ! Drznuo sam se da parafraziram, nemojte se ljutiti !!