Rastao je, kao i sva deca koja vole fudbal, u mlađim selekcijama Radničkog. Rođen je 2007. godine. "Metnuo" se na oca, što bi rekli naši. Bojan Ilić je igrao centarfora u onom Progresu koji je jedne sezone stigao čak i do Srpske lige.

Lazar Ilić je, kako je prolazilo vreme, menjao selekcije i davao golove. Sa četiri godine u Školi fudbala FK Gimnazijalac, trenirao ga pokojni Tomica Nikolić. Zatim, u Školi fudbala Radničkog, prvi treneri Slobodan Đošev i Stefan Ćirić, Bata Mitrović u petlićima, dalje Rade Manić, Milan Tošić, Gile Zlatanov i sada u kadetima Dragan Cvetković. Kod Radeta Manića je kao pionir igrao za kadete.

Nedavno se zahvalio svima.

Nije imao sreće, povreda ga je zaustavila, lečio se, bili su to najteži dani. Tek je zakoračio, skrenuo pažnju na sebe i ... zastao.

 Vratio se, naravno, golovima.

 Videli Lazarev talenat i drugi i tako je Lazar Ilić odigrao nekoliko utakmica u crvenom dresu, s grbom Radničkog, ali niškog.

Nedavno je igrao trening utakmice u Nišu.

Za Radnički Niš, u Kvalitetnoj ligi Srbije, debitovao je prošle nedelje protiv Voždovca.

Ne želim da "kvarim" ovu lepu priču o ovom dečkiću, da se interesujem kako je i pod kojim uslovima otišao još jedan biser pirotskog fudbala. Da li postoji neki ugovor ili će kao Dimitrije Kamenović i mnogi drugi otići, a da Radnički Pirot nije pokušao da pokaže veće interesovanje za ovog momčića.

 Ili, možda ja nisam u pravu.

Čujem da je Radnički Niš dozvolio Bogdanoviću i Dušaniću da dođu u Pirot!

*Foto: Bojan Ilić, lična arhiva