Ovo je vest !

Ambasador Francuske Pjer Košar rekao je da se Gojgić orden dodeljuje zbog toga što je u svojoj zemlji branila demokratske vrednosti do kojih Francuska drži.                                                                                                                                  

„Ljubice Gojgić, u ime predsednika Republike Francuske, odlikujemo vas nacionalnim ordenom Legije časti u rangu viteza“, rekao je ambasador uručujući orden.

  Da ovo je vest  kojom će biti obeleženo vreme od devedesetih do današnjih dana. Ovo je vest koju će pamtiti I kojom će se ponositi svi oni koji su ovaj novinarski posao shvatili na jedini mogući način:

   Da budu hrabri, pošteni, istiniti, odgovorni, da jačaju demokratsku misao, slobodu govora.

  Da govore što vide, da imaju svoj stav, da znaju da pitaju, da poštuju sagovornika,  da pokažu da nose luč kojim osvetljavaju puteve istine.

…………………………………………………………………………………

  Ljubica Gojgić  radila je dugo i bila jedan od stubova "onog B 92" B 92 čiji se Jutarnji dnevnik u 9 i onaj popodne u pet , u početku slušao kao nekada u Titovo vreme Glas Amerike. Tiho da ne čuju Miloševićevi doušnici u Pirotu, recimo.

   Tamo negde kada je Zoranovim dolaskom, Srbija dotakla demokratiju,  Momčilo Djurdjić tada glavni urednik radio Pirota  i ja bili smo u B 92. Momčila su znali tamo, jer je kao dokazani demokrata dosta vremena provodio u Beogradu.

  Momčilo je gostovao u njenoj emisji koja je išla negde oko deset sati. Posle Dnevnika. Sećam se, krenuli smo rano iz Pirota.

  Posle emisije smo dugo razgovarali. Video sam u njoj stamenu, skromnu, sposobnu osobu čiji vokabular je bio bogat, a ponašanje toliko prirodno , da je vreme provedeno u razgovoru sa njom značilo mnogo I veoma brzo prošlo .

    Kasnije sam ušao u kolonu onih koji su osetili potrebu da budu tamo gde je izvor demokratskog novinarstva.

     Na seminarima koje su organizovali B92, Anem, NUNS,  američki Irex, bio sam ponosan što sam u klupama sedeo sa  Dacom Vučenić, Svetlanom Lukić, Vojom Žanetićem, Veranom Matićem, Dušanom Mašićem, Brankicom Stanković, Mitkom Jankulovskim, Mušickim. Ljubica Gojgić je bila deo te kolone. Gutao sam svaku reč, upijao sve ono što je moglo da snaži I gradi moju ličnost.

………………………………………………………………………………….

  Kada su Dušan Mašić i Dragan Kremer  došli u Pirot da formatiraju , novi demokratski Radio Pirot, na njihov predlog dobio sam emisiju  Lavirint. Dužinu emisije od pola sata povećali su na sat!!

   Imao sam u sebi mnogo snage koju sam stekao upravo u Beogradu. Lavirint  se okrenuo običnom svetu. Odjekivale su reči   jednog od vlasnika američkog radija. Mister Rič, kako smo ga zvali govorio je upravo o tome. Obraćajte se običnom čoveku. Čiča Gliša ! To je on !  Crtao ga  je na tabli.

    Dušan Mašić i Dragan  Kremer osetili su moj nerv, sećali se naših susreta u Beogradu I verovali u mene !

   I tada se rodio Neša Paun! Jedni su me vredjali, sretali na ulici I dobacivali, drugi su zvonili na 26-000 da se žale na lekare, profesore, direktore Pošte, šefove na poslu...

     I desilo se ono što sam osećao. Počelo je da gori!

     Oteran sam iz Radio Pirota  i zbog toga  jer sam u jednom uključenju prepoznao suprugu gradskog kauboja, koja se pod tudjim imenom predstavila I sručila gomilu mržnje. Bilo je to uoči nekih izbora !

    I došao je moj prvi kraj u novinarskom poslu.

Emilija Lilić , moja urednica tada,  dobila je prestižnu  nagradu "Zoran Mamula" na Konkursu B 92 za reportažu "O sudbini novinara Nenada Paunovića – Priča o halfu"

………………………………………………………………………………..

 Idemo dalje, poslao mi je poruku Dušan Mašić i mnogo pomogao u "izgradnji"  naše duge porodične Kuće.

   Najpre Sport plus, potom Plus radio, zatim i Pirot Plus online, Naxi Plus radio.Sve to od 2006. Do dana današnjeg. Još uvek traje …

   Nije bilo dana,  a da mi u mislima, u svakoj  mojoj ćeliji nisu bile reči Ljubice Gojgić, Verana Matića, Cece Lukić ( Peščanik), Dace Vučinić, ( eno je na N1 uveče )  Duleta Mašića  naravno, Dragana Kremera.

………………………………………………………………………………….

Uručen francuski Orden nacionalnog reda Legija časti novinarki Ljubici Gojgić  LINK

    Sinoć sam dugo ostao sam. Osetio sam ponos! U glavi prava kakofonija. Gomilale su se beogradske poruke o demokratiji, o hrabrosti, o istini, i sve izrečeno što je ova divna, skromna, hrabra žena izgovorila.

Ljubica Gojgić, novinar , vlasnik Legije časti !

…………………………………………………………………………………

  Jutros sam došao ponosan na posao. Kao da je ceo svet  bio moj, gledao sam ljude kako žure. Video njihova lica I ponovo, po ko zna koji put razmišljao o tom običnom, skromnom, radnom čoveku, kako mu je. O Čiča Gliši iz priče mister Riča !

   Da li je zaradio za porodicu, da li je poštovan, gde živi, da li ima od čega.

 I gle čuda, posle ove dve užasne godine, gde sam se borio sa sobom, nevoljama, osetio sam se ponosnim.

  Legija časti  Ljubice Gojgić, imao sam takav utisak,  stoji na reverima svih časnih, hrabrih novinara koji svakodnevno  imaju snage da kažu istinu , da pogledaju u oči, da čuju narod I da shvataju tudje živote.

    Da žive I rade samo za njega, za tebe čoveče, za našeg Čiča Glišu !

*Naslovna fotografija preuzeta sa sajta N1

Autor fotografije: Nađa Petrovski-Ambasada Francuske