Treći deo: Od obožavanja do prvih osporavanja

          Parlamentarni izbori raspisani za 5. maj 1935. godine bili su prva zgodna prilika za široku promociju političkog programa levih zemljoradnika pa i samog Dragoljuba Jovanovića. Predizborna kampanja im je zaista dala krila da posle dužeg vremena izađu iz politički uslovljene anonimnosti, da iz zatvorenog prostora konačno progovore na gradskim trgovima i javnim mestima. Na te izbore levi zemljoradnici nisu išli samostalno već su ušli sa demokratama u tzv. Udruženoj opoziciji čiji je nosilac liste bio hrvatski političar Vlatko Maček. Kandidati vladine liste u nišavskom srezu bili su Dimitrije Mladenović Gaga, prvi pirotski industrijalac i jedan od osnivača Industrijske radionice Tigar i Jovan Misirlić. Dragoljub Jovanović je bio na listi Udružene opozicije u nišavskom i velikokikindskom srezu, ali je najveću pažnju u kampanji posvetio agitaciji u pirotskom kraju.

          ... Otišao sam u Pirot u subotu 16.februara 1935.godine, kada je pazarni dan. Učitelj i zadrugar Čeda Milošević bio je glavni čovek Zemljoradničke stranke u Pirotu. Zajedno sa njim sam krenuo u Tijabaru gde se subotom okuplja najviše seljaka. Bio je to moj prvi susret sa njima od proleća 1932. godine. Čuli su o zatvoru, o jednoj i drugoj internaciji, hteli su da me vide, neki, osobito mlađi po prvi put. U jedan mah se okupilo toliko sveta da sam morao da se popnem na podnožje spomenika da bi me videli, pa i da govorim. Bio je to pravi zbor, neprijavljen ali ga policija nije ometala. Iz Tijabare sam praćen velikim brojem seljaka prešao u Pazar, šetao po pijaci i ulicama, i tako sve do razlaza seljaka... Bio sam u kući moga brata od tetke Aleksandra Tančića kada je pred veče došao policijski pisar sa dva žandarma i saopštio mi da se večernjim vozom vratim za Beograd ili će me načelnik uhapsiti ... Otišao sam iz Pirota nesvršena posla ...

          Iako je zbog pretnji policije Jovanović morao da se vrati za Beograd samo posle nedelju dana on se ponovo obreo u Pirotu sa namerom da održi kandidacioni zbor. Naravno, lokalne vlasti zbor nisu odobrile pa je on iskoristio okupljanje koje je već zakazao Čeda Milošević i pirotskom hotelu Nacional. Koristeći veliko prisustvo ljudi na tom skupu Jovanović je uspešno predstavio svoju kandidaturu za parlamentarne izbore što su prisutni sa oduševljenjem prihvatili. Posle toga je grupa od oko 300 ljudi sa Jovanovićem na čelu krenula prema zgradi sreskog načelstva. Kasnije se Jovanović prisećao ovog događaja:

          ... Na plećima su me seljaci izneli iz sreskog dvorišta. U mojim rukama su se odjednom našle kite cveća, i u tom znaku je počela izborna kampanja koja će ostati u sećanju kao pirotsko čudo. Nikada pre naš svet nije bio tako složan i jednodušan. Iz velike sudske zgrade gde je bila žandarmerija pojavila se veća grupa sa bajonetima na puškama. Nisu se isprečili pred masom, ali su sa isturenim bajonetima stajali pred kapijom. Ja sam još uvek na rukama seljaka zastao pred kapijom i pokazao cveće ...

          U apelu biračima sreza u kome se kandidovao Dragoljub Jovanović je pozivao seljake i građane da glasaju za listu Vlatka Mačeka čime bi otvorili jedan novi period u životu zemlje. Optuživao je režim za političko i moralno rasulo, upropašćavanje privrede i dovođenje u opasnost sam opstanak države, odbacujući laži o tome da su levi zemljoradnici u bloku sa Mačekom protiv države. Da je oduševljenje među Piroćancima tog 23. februara 1935. godine bilo veliko govori i svedočenje jednog od prisutnih ljudi:

          ... Ljudi su se gurali kako bi se što više približili Dragoljubu, mnogi ga do tada nisu videli pa su znatiželjno dizali glave tražeći pogledom čoveka sa naočarima i brkovima, po tome je bio prepoznatljiv. Seljanke su nosile bukete cveća nasuprot žandarima koji su nemo posmatrali i svakoga časa bili spremni za akciju. Bio je to nesvakidašnji prizor u Pirotu ...

          Problemi sa lokalnim vlastima obeležili su čitavu predizbornu kampanju u toku proleća 1935. godine. Kako bi se obezbedila pobeda vladine liste Bogoljuba Jevtića, vlasti su vršile pravu torturu nad opozicijom bilo preko negativne propagande bilo preko fizičkog razračunavanja. Zanimljiv je podatak da je pirotska policija uoči svakog zakazanog zbora zatvarala sve važne prilaze gradu kako bi ljude sa sela sprečila da u većem broju prisustvuju javnim skupovima opozicije. Iz tog razloga su opozicioni kandidati pa i sam Dragoljub Jovanović vrlo često posećivali sela čime su izbegavali probleme sa policijom. Zbog velikih pritisaka i neposredne opasnosti okupljanja u samoj pirotskoj varoši su bila retka. Kako su sela bila mnogobrojna, a mnoga i teško pristupačna obično je zbor održavan u selu prema kome su gravitirala okolna naročito na Staroj Planini.

          Kada su staroplaninska sela u pitanju 1935. godina je bila vrhunac njegovog političkog uspeha na tom terenu. Već od naredne godine počinje postepeno osipanje njegovog glasačkog tela, a njegovi vatreni pobornici su se počeli hladiti. Pada u oči i podatak da su stanovnici staroplaninskih sela sve češće počeli da Jovanovića etiketiraju kao prevrtljivca i dvoličnog čoveka. To mišljenje nisu delili meštani ravničarskih sela čiji je život bio dosta lagodniji te su stoga Jovanovićevim demagoškim obećanjima pristupali sa mnogo manje kritičnosti i opreznosti. U svojoj propagandi Jovanović se zaista najviše oslanjao na vatrene govore pune dosta ambicioznih pa i nerealnih planova za budućnost. U mestima gde fizički nije uspeo da se pojavi agitovalo se putem političkih plakata sa kratkim i efektnim porukama. Sami plakati su seljanima delovali zanimljivo ali je retko ko umeo da ih pročita, a još manje pravilno razume. Često se po staroplaninskim selima mogao videti prizor deteta ispred tek zalepljenog plakata kako čita tekst svom nepismenom ocu ili dedi. Sadržina jednog od pomenutih plakata bila je sledeća:

          ... Neistina je da smo mi protiv vojske i činovništva, ali je istina da smo protiv plata i penzija, protiv pljačke i afera, i da tražimo kaznu za one koji su pokrali državni novac. Ne dajte se obmanjivati od onih koji se boje zaslužene kazne i koji žele da i dalje gomilaju bogatstva od narodnog znoja. Glasajte za borce i tvorce, za čoveka koji prošlošću i sadašnjim radom garantuje da će biti pošten, ali isto tako i nemilosrdan prema neprijateljima sirotinje. Budite hrabri i ne plašite se jer vam zakon daje pravo da birate slobodno.

          Napred protiv preteških poreza, protiv stotinu taksa i dacija! Napred da se postavi ravnoteža između seljačkih i industrijskih proizvoda, između vaših prihoda i javnih nameta, između onoga što dajete i onoga što primate. Napred za pravdu i poštenje, za hleb i slobodu. Za rad i zaradu, za dobru upravu i složnu Jugoslaviju!

          Ovo je bio samo jedan od letaka koji je kružio pirotskim selima u toku kampanje 1935. godine.

          Aktivni susreti sa narodom i vrlo jasne političke poruke koje su ulivale nadu u bolje sutra, doneli su Dragoljubu Jovanoviću opipljive rezultate na održanim izborima. Na nivou cele države pobedu je ipak odnela vladina lista Bogoljuba Jevtića sa preko 60 procenata osvojenih glasova dok je lista Vlatka Mačeka osvojila oko 37 procenata glasova. Uprkos svim zabranama i progonima Dragoljub Jovanović je uspeo da postane narodni poslanik sa preko osam hiljada osvojenih glasova u nišavskom srezu što je bio duplo bolji rezultat u odnosu na kandidata sa vladine liste. Bitka je dobijena ali ne i rat koji je sa vladajućim režimom tek počinjao.

          Da Jovanovićeva pobeda na izborima lokalnim vlastima nije puno značila pokazuje i njihov odnos prema njemu posle izbora. Naime, pošto se u Pirotu uveliko pričalo da se Dragoljub više ne povrnu od kako postade poslanik, on se odlučio da demantuje glasine pa je početkom avgusta 1935. godine ponovo boravio u Pirotu. Sudeći po sećanjima iz njegovih Političkih uspomena opasnost kojom se tom prilikom izložio bila je zaista velika naročito prilikom posete selu Visočka Ržana.

          ... Žandarmi su imali bajonete na puškama, koje su bile otkočene. Iza njihovih leđa su se približavali seljaci sa čabrnjacima i kočevima izvučenim iz ograda. Moj brat dr Aca i Stanko Slavinski su stajali pored mene uperenih bajoneta u grudi ...

          Sasvim drugačije bilo je u selu Slavinja gde je Jovanoviću priređen, kako on sam kaže, najdirljiviji doček od svih do tada. Emocije su bile obostrane i jake jer je reč o rodnom selu njegovog oca Stavrije:

          ... Muzika, ljudi i žene koji razdragano kliču seljačkoj državi. Dvadeset devojaka sa cvećem. Svaka drži mali govor. Antica kaže: Primi ovo cveće, naš seljački vođo i mučeniče. Celo leto sam ga zalivala i mislila kako ćeš doći da ti ga predam. Gurnule su suze Antici, oblile joj obraze, okvasile su se obilno oči Jovanoviću i svima oko njega. Žene prilaze, ljube ruku, jadaju se i kazuju svoju veru u bolju budućnost...

          Period od petomajskih izbora do kraja 1935. godine, levi zemljoradnici su uglavnom koristili za aktivnosti na terenu promovišući svoj politički program. Vezano za taj period treba reći da dolazi do postepenog zaoštravanja odnosa unutar Saveza zemljoradnika, između njegovog levog i desnog krila, kao i između grupe levih zemljoradnika i vođstva Demokratske stranke. Sa druge strane sve se više ispoljavalo učešće pristalica Dragoljuba Jovanovića u akcijama nove koalicije Narodnog fronta. Već naredne 1936. godine, saradnja levih zemljoradnika sa komunistima preko zajedničkih zborova postala je još očiglednija, kao i njihovo udaljavanje od desnog krila Saveza zemljoradnika. Već u to vreme Dragoljub Jovanović je počeo da trpi napade od strane građanske opozicije zbog toga što je nastojao da se Udružena opozicija proširi ulevo kao i da se konačno pristupi rešavanju hrvatskog pitanja. Sa druge strane i komunisti počinju  da podrivaju Jovanovićev položaj u taboru levih zemljoradnika sa ciljem da se dokopaju njihovog glasačkog tela. Uglavnom, stiče se utisak da su politički apetiti Dragoljuba Jovanovića počeli da mu stvaraju probleme u odnosima sa drugim stranačkim liderima i grupama.

          Proleće 1936. godine bilo je u Pirotu obeleženo raznim napisima uperenim protiv Jovanovića u kojima se isticalo da je on prebrzo zaboravio one koji su ga odabrali za poslanika.

          Jesi li pitao Dragoljuba Jovanovića šta je učinio da tebi bude bolje?

          Jesi li pitao šta je njegova dužnost kao narodnog poslanika i da li je on tu svoju dužnost ispunio?

          Jesi li pitao Dragoljuba što ga se odriču Ljuba Davidović i Aca Stanojević?

          Nisu jenjavale ni akcije lokalne policije uperene protiv Jovanovića i njegovih pristalica u pirotskom kraju. Naime, u tom periodu bili su česti pretresi kuća i stanova, najčešće studenata, pri čemu su im oduzimani plakati, pisma i drugi potencijalno opasni materijali. Bili su to nagoveštaji novih iskušenja na političkoj sceni Kraljevine Jugoslavije ali i Pirota.

Naredni nastavak: U predvečerje Drugog svetskog rata

***Fotografije sa sajta: www.drdragoljubjovanovic.com

Davor Lazarević, istoričar