Ma ne želim ama baš nikoga da uveravam u svoja osećanja. Moja stvar.

 Ulazi danas u redakciju jedan čovek. Ne poznajem ga! Pomalo drzak!

Vi ste taj gospodin Neša što kobajagi pišete istinu i štitite narod! Dobro. Nisam vas znao. Zašto gospodine Nešo ne odete u Učiteljsku školu da vidite zašto nema grejanja.  Deca pobegla, idu u Ekonomsku. Moj unuk  me pita    svaki dan.

   Nije mi bilo baš sve jasno. Ponudio sam ga kafom, nije hteo. Neko ga je zvao i otišao.

   Idite, ako smete, kao da mi je zapretio.

      Zvali smo direktora Srednje stručne škole Dragoslava Mančića. Nije se javljao. Saznali smo broj izvodjača radova. Nišlija Garić, ništa. Nedostupan.

      Šta uraditi? Da nisam “pzd”, kako mi reče ovaj čovek na kraju, a ne samo zbog toga, već sam se spremio, otišao sam u nekada meni dragu Učiteljsku, potom Pedagošku, zatim Visoku strukovnu školu, gde je svoje gnezdo dobila Srednja stručna škola.

   Odavno nisam ulazio u salu. Još od košarkaških utakmica. U sali razbacani radijatori. Iskreno, za pet stepeni je toplije na “zubatom suncu”!

   Neki ljudi su nešto radili. Tražio sam direktora. Nema ga. Nemamo struju. Hladno je, prozbori neka žena. Koga ima? Domar škole.

  Izašao je. Krupan čovek, duge kose, znam ga iz nekih sela. Kako se zvaše?

Nazva mi dobar dan i na moje pitanje sa kim bih mogao da “divanim”, odvede me dole prema izlazu.

 Kad tamo, o, kakva sreća, glavom i kačketom, gospodin, očuvani gospodin Garić. Izvodjač . Poznata niška firma! Divan jedan čovek. Dve godine mladji od mene! Sa njim, zovem je kod mog druga Saše, “ubavata” moja drugarica Emilija Popović. Nisam želeo da je uznemiravam jer je moja tema, moj problem bila Srednja stručna škola.

 Izuzetno ljubazan gazda, izvodjač, retko srećem takve ljude, odgovorao je na sva moja pitanja. A možda i nije morao!

 Ipak sam kratko morao da ispoštujem i Emiliju Popović, prisutnu direktorku Visoke strukovne škole. Naravno, došla je na dogovor, da li će radovi u Visokoj školi biti u roku. Mislim da je 20. januar.

    Nisam mogao, a da ne pitam, u ovom slučaju, zvaničnog predstavnika Srednje stručne škole, domara Gorana Rančića.

 Bez  Gorana, naravno, ne bih smeo ni koraka dalje. Želeo sam da vidim na licu mesta šta se dogadja u školi. Deca na nastavi u Ekonomskoj, nema danas struje, ne znam samo da li danas, u direktorovoj kanceklariji bi mogli da hladite pivo, recimo, a kako je u kabinetima. Goran je krenuo sa mnom. Školu nisam mogao da posetim da neko nije išao ispred mene. Bio je to Goran  Rančić. Ima sve ključeve.

Ajmo, Gorane. Bio sam oduševljen, kako su učionice, kabineti, opremljeni. Jedino što su mi ruke premrzle. Premrzlim rukama sam napisao, datum i istinu da grejenje i struje nema!

   Ne znam ko je bio tako vredan, tek, Goran mi je dao njegov telefon. Javio se konačno direktor Dragoslav Mančić. Nije baš bio raspoložan. Koga li se plašio, nedužan čovek.

  I to je to!  Direktora Toplane nisam zvao. On je zabranio kontakte sa našom Kućom. Miloš Colić bio je  na “dugometražnom” Gradskom veću!

    Pokušao sam da izmedju redova nešto razumem. Ali neću, dok ne padnu maske i ne bude jasno, zašto grejanje nije dobila Srednja stručna škola, kada je tamo sve završeno!

  Direktorka mi je rekla da su u pitanju kalorimetri. Tako su valjda ženi rekli.

 Na kraju sam se raspitao. Za jednog korisnika potreban je jedan kalorimetar, za Srednju stručnu školu. Za Visoku strukovnu školu biće uključen, instaliran tek onda drugi kalorimetar.

...................................................................................................................

 Naravoučenije:

 Ne znam šta misli moj dugodišnji prijatelj Vladan Vasić, priznajem bili smo!  Mnogo sam se borio za njega protiv Dime, Laleta brze kuće, Duleta protiv, Dragana Todorovića. Bili su slučajni protivnici političke scene.

A sada ih nigde nema.

 Moj drug Vladan Vasić, sada je pod presijom nekih bližnjih, koji bi me videli “pored Pauna”, kao i NEKI ZALUTALI NOVINARI.

 KADA SE BUDE PROBUDIO IZ TOG SNA, SHVATIĆE DA SE MNOGO ZJB.

 U Logici se, sećaš se Vaso, bio si odličan djak, to zove

 EROR IN PERSONA

 U prevodu na čisti srpski “baš sam se zjb. sa ovima”!

Pozdrav!

Čekam Novodišnji intervju!