Boldirani kurziv      

    Evo da vam priznam, dva puta godišnje, najmanje, to je, kažu pametniji od mene, potpuno normalna stvar, kultura življenja da ljudi stresnog posla, ili  zatečeni nekim iznenadnim problemima, odlaze psihoterapeutu.

 Juče sam u ordinaciji moje doktorke, neću reći ime, proveo sat vremena.

 ( Za one, koji me šalju da se lečim, a  žmure od muke predamnom i mojim radom, ovo je divna informacija)

  Sve ono što sam rekao , ostalo je upamćeno I ako jednog dana bude bilo potrebno svedočenje o meni, mojoj ličnosti, mom radu, o porukama koje sam dobijao, uvredama, tužbama, neko će svedočiti. Osim nje, moja porodica, moji advokati Srdjan Mitić i Jovica Todorović.

…………………………………………………………………

 Zašto ovaj uvod!?

   Zato što ću sada ponovo napisati nešto što se nekome neće svidjati I ponovo će mi slati ogavne poruke, u vrede , pretnje. I nad čime se neću smiriti ko zna do kada !

  Da se razumemo, ja sam samo jedan običan čovek, lokalni novinar, koji želi da radi časno svoj posao I shvata težinu života ovog naroda.

 U tom smislu je, sve ono što sam činio svih ovih godina, kao I u poslednjih 40 dana, od onog užasnog 25.decembra, bio SAM SAMO JA ! 

………………………………………………………................

 A sad  na posao!

  Primer prvi

REAGOVANJA! Šta se dogodilo u Domu zdravlja u Dimitrovgradu!?

 Vi ste svedoci. Pisali ste da pedijatri odlaze iz Bolnice. Pisali ste da ima gužvi u Školskom dispanzeru. Sve smo to objavljivali.

 Pisao sam I ja. Otvorena pisma dr Goranu Petroviću, direktoru Bolnice. Ma pisao sam nedavno I novoj ministarki.

   Kako je deci i majkama u Bolnici sa smanjenim brojem pedijatara ne znam.

 A kako će nova, vredna, ambiciozna direktorka Doma zdravlja pronaći način da reši nedostak 3 i slovima TRI PEDIJATRA, to ste videli u tekstu.

   Zamoliće roditelje za razumevanje.

   Naravno, sve može da sačeka, ali zdravlje deteta – nikako.

   Kako ćemo to povećavati natalitet, ako ne brinemo o deci!?

   Kako ćemo stimulisati majke da radjaju… ??

   …………………………………………………………………..

    Objavili smo danas nesporazume, tako ću ih nazvati u Domu zdravlja u Dimitrovgradu. Omogućili da se čuju sve strane. Da znate razumeo sam ih.

     U svetlu ovog o pedijatrima, POHVALIĆU dr Vldicu Dimitrova. Predsednik je Opštine. Roditelj, koji takodje, kao I mnogi roditelji ima problem u svojoj porodici.

 Dr Vladica Dimitrov je, kao jedini u tom gradu, prihvatio Ugovor o delu, ostavio kabinet "posle dva", i po rasporedu došao da snima deci kukove.

   Zašto Vladica ?

      Kada sam pročitao mejl iz Doma zdravlja, setio sam se njega , ali sam se setio i naše predsednice Gradske skupštine!

    To je kod nas postala praksa, da najbolje profesore, najbolje doktore, lekare, šaljemo na rukovodeća radna mesta.       ( Ima I drugačijih primera).

    Zar u ovom trenutku, kada nedostaju tri pedijatra u Domu zdravlja, naša predsednica, izuzetni pedijatar, nije mogla kao dr Vladica Dimitrov. Sa posla u ordinaciju !

  Još jedna dilema ! 

   Doskorašnji direktor Doma zdravlja, važi za izuzetnog pedijatra. Jeste u penziji. Ali još uvek vitalan, još uvek "svež" da je mogao, da su ga zvali, da pomogne.

 Ubedjen sam da njega niko nije zvao. A da se predsednica mogla sama da javi.

…………………………………………………………

Primer drugi.

    Pre nekoliko dana objavili smo apel za pomoć. Da, takvih apela , nažalost ima mnogo.

    Gledam, pratim, kako se neke NVO, samo kada dobiju novac za projekte bore za neka prava. Nisam ih video na ulici s parolama, "Ko leči našu decu", "Pedijatri gde ste", "Direktore nemoj da ćutiš".

    Ne, toga nema, jer one znaju da se uz vetar ništa ne radi.

    Evo šta smo objavili

Pomognimo Neveni Živić Minčić, produžimo život!

Pomognimo Neveni Živić Minčić, produžimo život!

 I… ništa.

   Sinoć sam na mom storiju postavio ove informacije.

Raspitao sam se. Njena prijateljica, koja nas je zvala, rekla mi je užasnu istinu.

-       Ništa, čak niko nije ni pitao

     Ljudi, da se razumemo!!

     Nije ova žena jedina, kazaće mnogi od vas.  Znamo za mnoge nevolje dece, roditelja.

    Neveni Živić Minčić, majci  jedne male devojčice , s obzirom na iznos, mogu da pomognu mnogi i da ne primete da su sa svojih računa skinuli makar trećinu, četvrtinu tog iznosa. 

    Ovo, stavljanje kutija,  ubacivanje novca, humanitarni koncerti, sve su to kapi humanosti u moru muka koje postoje .

    Biću nevaspitan, to sam I napisao.

    Gradska uprava, velika fabrika I jedna od gradjevinskih firmi koje u Pirotu rade milijarderske iznose, to mogu da urade samo jednim potpisom.

     Neće, nemaju, ne mogu, ili ne dopire do njih. Mnogi od njih su se zaboravili, kada su nekada prodavali pljeskavice na ulicama Niša, bili konobari, ili ih oterali iz fabrika kao višak.

  E,  to je naš problem!

    Zaboravili su se oni koji mogu, a mi, a oni kojima je kačamak  za večeru, ili "leb I maz"pravo zadovoljstvo, mogu samo da spuste po koju banku u pekarama u onim kutijama, ili da budu zabrinuti što se majka jedne devojčice bori za život I zavisi od onih, kojima pretiče I koji automobile menjaju , kao majice u letnjem periodu.

…………………………………………………………………

  Ovo su dva utiska sa našeg Portala.

    Napisao sam ih jer živim tako, da više nije čudo da dva puta godišnje odem na razgovor , kao onaj juče.

 Bojim se da će sve više nas, morati tamo, da bi makar malo smirili svoju  drhtavu dušu !