Sve, sve, ali me prošlo vreme, iskustvo, provedene večeri u Bašti Starog Doma Armije, na stotine, ma više događaja, nikada neće prevariti.

Tugujem za tim prostorom, ne zato što je vreme učinilo svoje i što generacije sedamdesetih, osmadesetih, nikada neće  “biti mlade”, već zbog toga što je jedan prostor kakvih nema , mogao i morao da se sačuva. 

S ponosom ističem da sam Piroćanac, stojim u redu sa mnogim mlađim i starijim ljudima iz ranijih  vremena , koji su gledajući na život, najpre sagledavali razloge, suštinu,  vrednosti, bliskost, poštovanje.

Ova najezda nadrisavrmenih shvatanja, različitih rijaliti i drugih programa, pojedinih polupismenih političara, novinara, nadobudnih profesora, direktora, lekara, promenila je sled stvari.

U tom redosledu, najpre je ON, njegove potrebe, prilika da se istakne, da pokaže navodnu pamet, iskoristi poziciju , kao da želi da kaže narodu ono

 L’etat, ce moi!

Ili, malo  prevedeno na našu stvarnost, ja sam broj 1, broj dva, broj 3 i ja sam najpametniji.

 Ko pita  struku, arhitekte, likovne umetnike, ekologe, kulturologe, inženjere hortikulture, pejzažne arhitekture.

I… neću više!

………………………………………………………………………………………

Mala scena u tri čina!

 Znao sam da će biti tako!

U povratku sa stadiona, svratio sam da  vidim  Vladu, vlasnika firme ADVL koja ozvučava  Imao sam šta da ga pitam. I to saznao.

Da budem iskren, svratio sam da vidim “prvi čin” pripremu za koncert i atmosferu. Što sam očekivao, to sam i video. Evo da vidite i vi!

……………………………………………………………………………………………

Drugi čin ćete videti u reportaži našeg novinara!

I kada smo kod drugog čina, pokazuju mi ponovo naslove na onom Portalu.  

Očigledno da taj čovek ima odvojen jedan izraz – FENOMENALNI i koristi ga svuda.

 Ako je Radnički igrao “fenomenalno” onda ne zna kako recimo igra Real. Ako je koncert neke grupe bio “fenomenalan”, onda ne zna da samo Bitlsi i još neki sviraju “fenomenalno”

Ovaj sup, sup, superlativ samo očekujem uz neke naše ljude i onda ćemu vokabular biti potpuno.

I onaj otrcani izraz “zapalio” upotrebljen je nebrojeno puta. Vidim jutro Mala scena na mestu, ne gori. A i Saša K. oseća se veoma dobro !

……………………………………………………………………………………………

Kako me intuicija ne vara, treniram je 44 godine, znao sam šta će se ujutru dogoditi. Pošto Ivana putuje sa jugoistočne strane grada, to sam javio da svrati i fotografiše.

Kasnije mi je potvrdila i slikom da sam bio u pravu.

…………………………………………………………………………………………………………………..

 Nije me mrzelo. Produžio sam kroz centar grada, parkirao “žućka” na lepo određen parking ispred Istorijskog arhiva (tako je bilo nekada), sada treba odati … Males scene , stao ispred kapije i započeo.  

…………………………………………………………………………………………………… 

  I tada, dogodilo se nešto što novinar poput mene samo može da poželi. Pojavio se “jedan od onih” pomenutih gore, onih koji su ovde sedmdesetih, osamdesetih uživali. Manča, Tajler, Milovan, eee, sećate li se ljudi, bile su nekada Iskre, bio nezaboravni Đoka pampur, Kima… Plašim se ima ih na stotine…

 Tu su pevale neprevaziđene dame pirotske muzike , dva svetska vokala, Nada Avžner i rano preminula naša Seka…

 Pojavio se Zoran Mančić. E moj druže pirotski …

………………………………………………………………………… 

 I za kraj!

Nije mi namera bila da budem maliciozan, niti pak da upoređujem vremena. Nije mi namera bila ni da ovo smeće stavim u prvi plan, s obzirom da je deci ovde bilo dobro dok su slušali Sašu Kovačevića.

Želeo sam još jednom, po ko zna koji put da, ne zaustavljam vreme, ali da ovim ljudima sada, ovim što su broj 1, broj 2 ili 3, u našem gradu, poručim, da bi trebalo da osluškuju život, ljude,  vremena i da na osnovama bogatog života ovog grada i pre njih, pokušaju da naprave takav sled događaja da shvate za svagda i onda će biti baš veliki , da osluškuju , procenjuju, a ne jure za nekim projektima radi projekata, a da se potom  narod  pita:

 ,,A kvo sa , zakvo li vrljiše parete?!"