…  Danas je valjda sreda, ako je to više bitno!                                                                        

Smiraj još jednog dana u čudnom nizu! Obično, pokušavam da posle tih šetnji u zatvorenom krugu u dvorištu na svaka dva, tri sata, koristim laptop da pregledam sve mejlove, vesti, da se uvek nešto ljutim na najvrednije i najbolje moje novinare u gradu. Da pogledm šta smo sve danas uradili. Malo se nerviram gledajući kako je ko danas I odakle od pirotskih medija sve uzeo tekstove i rešim po stoti put da ne obraćam pažnju!! Pokušavam da "zaokružim" i ovaj dan. Ne brojim koji je, ali, pogledaću, jednom od kada radimo "od kuće" odnosno, od kada sam ja izolovan od sveta! Tamo je negde četvrti, peti, šesti mart…

Otvorio sam mejl… I to je bilo dovoljno za još jednu životnu priču o junacima ovog vremena!!!

...................................................................................................

Zabrinuta

Postovani,ako biste,kao postovan medij iz moga grada, mogli da mi pomognete (naravno i drugima koji imaju ovaj problem). Naime, moja majka je onkoloski pacijent. U ponedeljak, 6'4., je trebala da krene sa novim ciklusom hemoterapija, ali joj je u bolnici rečeno da nema leka TAKSOL, te da neće moći da ide na terapiju...DO DALJEG...Može li se očekivati pomoć od Vas u smislu dobijanja informacija na ovu, verujte mi, za mene, jako tešku temu. Zahvaljujem Vam unapred. S poštovanjem, zabrinuta Marija

Marija, moraćemo da tražimo lek preko bolničke apoteke. Sutra ću i to da pokušam. Razgovarao sam sa dr DUŠICOM MIJALKOVIć. Naš covek!

…………………………………………………………..................

Dr Dušica, divota od žene. I više nego lično poznaje moju majku...ako ikako može da se nadje lek...to bi nam puno značilo...Vama neizmerno hvala, naklon do poda.

.................................................................................................

Marija zovite me na 063 320…

Nenad Paunovic Sun, 5 Apr, 11:08 (10 days ago)

Ćerka je našla apoteku u Beogradu

..................................................................................................

Poštovani, hvala veliko na Vašem zalaganju, ipak da javim da leka nema ni u jednoj apoteci u Srbiji, nema ga na stanju. Iz naše bolnice su rekli majci da sačeka 

..................................................................................................

A šta je sa tom apotekom u Beogradu !?

..................................................................................................

Marija Dj   14:11 (3 hours ago)

Poštovani, evo da Vam prenesem svoje lično mišljenje, a Vi ćete ga preneti na pravu adresu, bilo lično bilo preko medija. Neizmerna, bezgranična zahvalnost doktorki Dušici sa onkogije. Za mene I moju porodicu je učinila čudo, u ovom "vanrednom" vremenu. Nadjena je zamena za lek. Ima nade. A Vama takodje ogromno hvala za sve. Pozdravlja Vas Marija sa porodicom. Sve najbolje 

..................................................................................................

Videli ste ovu prepisku. Takvih ili sličnih mejlova ima svakodnevno. Ponekada prećutim, nekada se razumem sa ljudima, onda pozovem one koji mogu da pomognu I tako se po nešto reši.

Znam kako se osećala Marija koja mi je poslala mejl tražeći da negde pronadjemo taj Taksol. Bio sam mlad, dvadeset i nešto godina kada sam sa majkom, brat je bio u vojsci, često ovako tražio lekove za oca koji se u 58. godini razboleo od teške bolesti. Znam koga sve nismo zvali I tražili te citostatike.

Mariju Dj, ne znam, ali znam za njenu i muku njene majke.

      Ali, dobro znam i predivnu osobu, lekara u najlepšem mogućem smislu, ja je zovem "ponosna majka"! Duda, onkolog, majka Uroša Mijalkovića šampiona, Zoran otac jedan tih, smeran čovek. Imaju sada i zeta, unuku, ćerka, takodje predivno dete. 

Kada sam dobio mejl , sačekao sam da dodje ono pristojno vreme  i maločas, oko 18h  pozvao dr Dušicu Mijalković. Njen vedri glas, njen osmeh, kojim, rekao bih takodje leči, uticao je na moje raspoloženje. Onako skromno, kao da ništa  posebno nije uradila za jednu životnu sudbinu, Duda mi je rekla da su svi napori, njeni, moji, (zvao sam i Solun i Sofiju) da je sve to bilo uzalud. Tog leka, taj Taksol, više ga nema.

     Dr Dušica MIjalković zvala je koleginicu  u Nišu i dve brižne humane doktorke, majke pre svega, dogovorile su da Konzilijum, posle pregleda na koji će Marija morati da vodi majku donesu novu odluku! Promeniće lek, prepisati drugi, istog dejstva, tako da će, kada se Marijina majka bude vratila iz Niša, dr Mijalković moći da prepiše novi lek koji je već obezbedjen . 

Neću više ništa da dodam. Dovoljno je da se razumemo u svemu. Pitao sam Dudu, kako se bori u ovoj situaciji. Ona čak i o najtežem priča s nekakvim optimizmom, neću reći lakoćom.

-  Štitimo se, brišem brave, na svakih pet minuta, perem ruke, pacijenti dezinfikuju ruke, cipele. Imam maske, naočare, vizir, mantile…

Kada radi, u kojoj je smeni, kako izdržava… Tu je zastala, neću je citirati, ali ću ja kazati.

Dušica Mijalković je jedini onkolog u našoj Bolnici. Pomagala joj je neka devojka koju su sada prebacili u Kovid ambulantu, na bivšem Grudnom, tu kod nas. Duda sada prima urgentne pacijente, ustvari one koje pošalju izabrani lekari, ali pacijenti koji imaju redovne, zakazane termine.

Zašto sam ovo poslednje rekao! Da ovoj priči dodam još jednu dimenziju. Postoji ono, da o ljudima malo znamo, a obično mnogo volimo da pričamo, sve dok ne udjemo u detalje njihovog života i saznamo sve njihovo . E, tek onda  nam se otvori prava istina o njima !

 Ponosna majka, šampiona Uroša Mijalkovića, je i ponosna žena, dama, divan čovek I brižan lekar.

  Još jedan junak, junakinja ovog vremena !