Ono što smo najavili, dogodilo, se, ali nekoliko dana ranije. Kada smo 29. novembra, nedelja ujutru, prvi od svih medija snimili novi Prihvatno tranzitni centar za izbeglice, pri Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije, najavili smo da će pvi migranti stići posle Nove godine.

Medjutim, migranti su stigli pretprošle noći i mi smo zajedno sa Sanjom Stanković, sekretarom Crvenog krsta Pirot, obišli Prihvatni centar. Inače, kako smo rekli, sve se radi pod ,,zastavom,, Evropske unije, a uredjenje prostorija finansirao je Help. Pirot kao grad, kako je rekao gradonačelnik Vladan Vasić nije pitan i obavešten. Kamp na 4. kilometru je vlasništvo HE Pirot, odnosno EPS-a.

Na samom ulazu ,,dočekala,, me jedna porodica iz Avganistana. Otac je dugo razgovarao telefonom sa nekim, a ostali su stajali uplašeno.

Krenuo sam u Kamp. To što sam video, već sam snimio i znao. Sve uredjeno veoma kvalitetno, u najmanju ruku kao neki od hotela srednje kategorije. Centar je ogradjen metalnom ogradom visine manje od 2 metra. Restoran prazan, čekao se ručak.

U maloj kancelariji zatekao sam nekoliko naših ljudi. Jedan od njih je lekar, mladi Piroćanac Igor. Prve infvormacije čuo sam od njega.

Na moju molbu dr Igor me poveo da se vidimo sa ljudima koje su ratne strahote oterale sa njihovih kućnih pragova. Evo te priče. Za mene su bile uznemirujuće.

Bilo je već 14 časova. Sanja Stanković, sekretar Crvenog krsta, dosla je sa jos dva člana. Stigao je toliko čekani, željeni ručak.

A potom je restoran počeo da se puni. Ipak samo u jednom delu. Bilo je mnogo dece. Sreća za mnoge od njih, ako sreće tu ima, što ništa ne razumeju. Ne znaju ni gde su, ni zašto su ovde, daleko u nekoj zemlji Srbiji, u Pirotu!!! Ručak je počeo. Pasulj u zatvorenim tanjirima, taze beli hleb, dovoljno vode i čaj.

I na kraju, dok su ova deca s roditeljima očima gutala hranu, razgovarao sam sa Sanjom Stanković, sekretarom Crvenog krsta. Sanja kaže da radnici Crvenog krsta Pirot donose obroke koje dobijaju iz Beograda. Uskoro ce biti i kuvanih jela.

Eto to je ono što sam danas video, čuo i po nešto razumeo u Prihvatnom kampu ,,Četvrti kilometar,, nadomak Pirota! Odbegla deca sa roditeljima iz Irana, Pakistana, Avganistana... našla su privremeni dom i tople sobe. Priča je za sada takva kakvu sam video i ispričao!

Kako će biti dalje, to zaista ne mogu da vam kažem. Svi ovi ljudi, osim jednog, koji bi ostao u Srbiji, žele dalje, žele Nemačku!!! Da li će stići ikada!!!???