Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, izjavila je, gostujući na Televiziji Prva, da je ceo svet u energetskom svetskom ratu i da država uprkos krizi čini sve da obezbedi dovoljne količine energenata za privredu i domaćinstva.

„Ono što svi treba da znamo jeste da se vodi energetski svetski rat. Još uvek nismo u svetskom ratu onako kako zamišljamo rat, nema nuklearnog oružja, ali ovo je energetski svetski rat. Ovo što se dešava u vezi sa naftovodom Družba, koji je inače
najduži naftovod na svetu, dug oko 4.000 kilometara i kroz koji prolazi samo ruska nafta, deluje kao produžetak onoga što se desilo na gasovodu Severni tok. Jer se prvo mislilo da je u pitanju održavanje, pa je bilo reči da je došlo do kvara, pa se ispostavilo da nije bilo tako, nego je bila sabotaža. To je energetski svetski rat, jer je u pitanju kritična infrastruktura, ako nemate saobraćajnu i energetsku infrastrukturu, nema privrede, ekonomije i uvek je sledeći korak svetski rat.  Sve to će uticati na energetsku bezbednost u Evropi, na rast cena, jer ne idemo ka poboljšanju, već u goru situaciju“, rekla je ona.

Ona je ponovila da ne postoji opasnost od nestašica naftnih derivata na srpskom tržištu i da novi paket sankcija EU kojim se zabranjuje uvoz ruske sirove nafte neće uticati na stabilnost snabdevanja. 
„Sa stanovišta snabdevanja naftom našeg tržišta neće biti problema, jer smo i do sada uvozili sirovu naftu iz drugih zemalja preko Jadranskog naftovoda, ne samo rusku. To nije ništa novo za nas i  mi smo znali za ovakav scenario od maja. Ono što
je važno jeste da ćemo svakako imati dovoljne količine sirove nafte. Rezultat zabrane uvoza ruske nafte posle 5. decembra će biti manji profit NIS-a, a ne povećane cene na pumpama“, dodala je.

Mihajlovićeva je rekla da bi izgradnja naftovoda do Mađarske, i do Albanije i Grčke, preko Severne Makedonije, značila da Srbija postaje tranzitna ruta. 
„Imamo JANAF, dobijamo naftu preko tog naftovoda, ali je važno da strateški razmišljamo. Naftovod od Pančeva do Niša, Skoplja, i dva kraka – ka Solunu i Draču, a s druge strane i izgradnja naftovoda od Pančeva do Mađarske, značilo bi da Srbija postaje tranzitna ruta. To su investicije vredne između 500 i 700 miliona evra, ali to je uobičajeno za tako velike projekte koji su važni ne samo za Srbiju i region, već i šire“, rekla je ona.

„Kada govorimo o Turskom toku, preko kojeg dobijamo gas, važno je da je država reagovala, ako postoje bilo kakve najave, da sve nadležne institucije koje se time bave vode računa da ono što ide kroz Srbiju bude zaštićeno. Mi smo spremni koliko možemo, imamo napunjeno skladište u Banatskom Dvoru, imamo pola milijarde kubnih metara u Mađarskoj i dopremanje kroz Balkanski tok. Ako se desi da gas ne dođe do nas, bilo da se radi o sabotaži ili kvaru, tog trenutka se aktiviraju  krizni planovi i kreće supstitucija mazutom. Imamo dovoljno energenata za sve toplane“, rekla je ona.

Mihajlovićeva je, upitana o ceni grejanja tokom predstojeće zimske sezone, rekla da odluku o tome donose lokalne samouprave, ali da je preporuka Ministarstva da ne povećavaju cene grejanja. 
„Razgovarali smo sa svima, jer mislimo da to nije način da se popunjavaju budžeti u krizi. Drugo je reforma komunalnih preduzeća, ali u krizi ne bi trebalo povećavati cene. Preporuka MRE je da se ne dižu cene, nego da krizu svi zajedno prebrodimo. Mi smo pomogli da svi imaju sve energente, teško da su opštine i gradovi mogli sami, pa ako smo zajedno kad je u pitanju nabavka, onda moramo i kad je u pitanju cena“, rekla je Mihajlovićeva.

*Saopštenje i foto: Ministarstvo rudarstva i energetike