Danas je dan novinara Srbije. Istorijat nadjite na sajtu Udruženja novinara Srbije.

Ovaj dan koristim samo da bi podigao glas. Za ovaj posao, protiv onih koji ne poštuju ovaj zanat, ali se često ne slažem i sa onima koji misle da je ovaj posao dvoglava aždaja kojom mogu da se igraju ljudskim sudbinama.

Ne. Mi živimo u demokratiji i svaki čovek, ličnost, mora da se poštuje. Ono pravilo ,,prezumpcija nevinosti,, često za mnoge naše tezgaroše, da li novinare, ne postoji važno je ,,da se pleše,, da se čeka kraj meseca i pogleda koliko je za sve i svašta ,,leglo,, na tekući račun!

Toliko u ime ovog dana. Naša profesionalna obaveza je da budemo časni, isto onoliko koliko svako od ljudi oko nas smatra da je to i da ima pravo ne samo na svoj stav, već i da kritikuje neke iz ove naše ,,fele,,!

.........................................................................................................................

Ovih dana se borim za pravo i pravdu. Borim se da mi dozvole da časno , kao što sam činio 41. godinu, radim posao. Tamo na Stadionu, ali i u Skupštini, na ulici, radeći teme o nekima, kojima baš i ne prija objavljeno.

To činim i nastojim da Ivana Stojanov, Sonja Ćirić, Biljana Stanković i Ljubiša Stojanović rade. Na našem Portalu i na našem Radiju nikada nećete čuti da je neko napisao krivičnu prijavu protiv nekoga, to može svako da piše, ali postoji Sud, postoji pravda, kantar gde se krivica meri ! Novinari nisu ,,kantar,,! Mada! Na našem Portalu nikada neće pisati da je neko oteo, prevario, dok to sud u konačnom postupku ne objavi.

Zgražavam se ovih dana šta pišu o nesrećnom dečaku koji je poginuo na biciklu. To je sin, brat, drug, izgubio je život u 16 godini. Nema veće boli.

Kakve veze to ima sa onim što se zloupotrebljava da je dečak bio najmladji na protestima protiv MHE. Da li je to vrednije od tuge. Ljudi, ako ste ljudi, poginulo je dete, kakve bre mhe ! Poginulo je dete koje je tek zakoračilo u život, nečija radost, osmeh, nada. A tezgaroši pišu. Šalju svaki dan. Bez osećaja da nanose bol porodici koja tuguje.

Ima toga još.

................................................................................

Sad ono što želim danas da ponovim. Jučerašnja moja ispovest o Radničkom naišla je na različite stavove. Demokratski. Ko zna istinu taj će umeti da pojasni šta to Radnički, šta to neki ljudi tamo rade jednom najpre čoveku, potom novinaru, zaljubljeniku u Pirot, u ovaj posao, u Radnički, u KK, ŽRK, u Sarlah, Nišavu, Kej, Tajers, Komunalac, Pozorište, Arhiv... Dosta je više. U sve pirotsko. Ćute kolege. A šta da se njima desi? A šta da njima neko ne dozvoli da rade posao!? A šta????

.................................................................................

Sad da vas obavestim o nečemu što juče nisam želeo da pišem.

Dana 19. marta poslao sam mejl, zahtev, FK Radnički .

Evo sadržaja!

Sekretar je rekao Biljani Stanković, novinaru da će odgovor biti poslat, ,,po zakonu,, za osam dana. Danas je osmi dan. Kada ovo pišem je 14,30 minuta ! Radno vreme je završeno! Ma, može da bude i deveti i deseti dan, znam da pravog odgovora neće biti. Jer istina nije kod njih. Istinu je život već napisao i ona je jasna svima dobronamernima. Bivši predsednik i njegova ,,maša,, DJ organizovano su uz podršku Mladena Križana i njegovih ,,crnih košulja,, primenili torturu nad Nenadom Paunovićem, novinarom sa najdužim profesionalnim stažom, koji još uvek radi, ne u Pirotu, možda u Srbiji. Ciljevi su bili jasni. Postoji portalčić koji ima neke veze sa ovom dvojicom. Jedan na jedan način, a DJ, kao čovek koji za ovaj Portal ocenjuje igre Radničkog. A to nigde, ni u Zanzibaru ne postoji. To samo radi trener i niko više.

Neka pokažu Ugovor, neka kažu kakva je to saradnja ostvarena sa Čukaričkim. Velikim klubom, koga smo ,,drali,, i na Banovom Brdu i u Pirotu! Neka kažu. Naše dete, Dika Kamenović, sada već igra i za mladu reprezentaciju Srbije.

Fotografija preuzeta sa sajta www.worldfootbal.net

A trenere Čukaričkog, još uvek nema u Pirotu, četvrta godina. Istinu, bre, na videlo. Šta ste potpisali !!! Bili su ovde, na centru glavnog terena, 6. avgusta 2015.

Aleksandar Ćirić: Radnički želi da uči od najboljih!

Danas je na Stadionu kraj Nišave potpisan Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji izmedju superligaša Čukaričkog i Fudbalskog kluba Radnički. Ugovor su potpisali Milan Lešnjak koordinator rada sa mladjim kategorijama i Aleksandar Ćirić, predsednik pirotskog srpskoligaša.

Aleksandar Ćirić je rekao da je ovaj Ugovor veoma značajan za Radnički jer podrazumeva statusnu saradnju izmedju dva kluba koja će se ogledati u organizacionoj, stručnoj pomoći beogradskog Kluba , koji važi za najbolje organizovani klub u Srbiji .

Milan Lešnjak nekadašnji fudbaler Crvene Zvezde, omladinski reprezentativac, intrernacionalac sa bogatim fudbalskim iskustvom, rekao je da Čukarički na ovakav način želi da način rada prenosi na sredine u kojima fudbal ima tradiciju i gde mogu da se ostvaruju dobri rezultati. Lešnjaku smo potom postavili pitanje o konkretnim detaljima saradnje .

Posle našeg pitanja, Aleksandar Ćirić predsednik Radničkog dodao je detalje o suštini saradnje.

Objavljeno na Plus online portalu 06.08.2015.

Boli me duša što ćute Marko i njegovi fudbaleri. Što ćute File, Makac, Pati, Bojan... Ginem iz nedelje u nedelju, iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Svi ćute, niko se nije pitao, da li taj DJ, da li tamo neki u stvari rade protiv Kluba, ne dozvoljavajući da novinar piše o Radničkom, afirmiše i nas i Radnički. Oni ćute, kao što ćute i trpe za još neke stvari. Ali o tome, kada prodje derbi. Iz Kluba, da bi se očistila prljavšita, moraju mnogi da odu. Radnički Miroljubu, Boži Cinci, Andjelku, Radnički ljudima koji će razumeti život i shvatiti ko je ko u gradu, u Srbiji, u životu.

..................................................................................

Danas sam se obratio Udruženju sportskih novinara. Razgovarao sam sa predsednikom Petrom Dendom, tražim zaštitu, da se moja strukovna organizacija, svetski AIPS, odrede prema torturi nad novinarem. Da sazna Srbija, da sazna svet da je Gradski stadion u Pirotu imao lance, postao ,,Alkatzraz,, da tamo ne smeju da udju novinari, službena lica, profesionalci, koji su zarad informacija, zbog čega, pored ostalog dobijaju narodne pare, imaju obavezu da ljudima pošalju istinu.

Problem se neće ovako završiti. Puklo je. Moja supruga, ćerka, unuk, moj brat i moja sestra sinoć su, suznim očima tražili od mene da se ostavim Radničkog i čuvam ovo malo života što mi je ostalo.

Ne, ja se neću smiriti, dok Radnički ne bude Klub s dušom i srcem kakav je bio kod čika Dragana, kod Trefa. Tada su i bili rezultati. Ovi drugi su nas vodili u Popovac, Pukovac, Svrljig, Bolare, Manastirište... Lutajući pokazivali nemoć, ali neki od njih i nepoštenje. Grubost. To, neću da trpim. Ne umem!!!