Ne znam zaista!!! Bilo šta posle svega što nam se događalo da poželimo jedni drugima, takav je red, nekako ostaje nedorečeno.

Mi stariji, mi koji smo kroz život mnogo toga prebacili  preko glave, a i doživeli, brinuli smo o našim unucima, našoj deci. Živeli su godinu bez detinjstva, bez mladosti, bez rodjendana kako su ih sanjali, bez odlazaka na more, bez žurki… Školu su učili na način kako nisu očekivali. A koliko su naučili…

Budili smo se u strahu, raspitivali za bližnje, rođake, prijatelje.  Reč "pozitivan" izgiubila je onaj pravi smisao.

 Postala pretnja, strah…

Nekako tiše nego ikada šaljemo čestitke. Cinično je  pitati "gde ćeš večeras", ne razmišlja se o "balskim haljinama", mestima u pirotskim hotelima, restoranima, kafićima. Čudna jedna godina je za nama. Još čudnije dočekujemo sledeću.

Naš novinar Milan Mitić radio je ovih dana za Portal razogovore sa našim sugrađanima. Pitanje je bilo očekivano, po čemu ćete pamtiti ovu godinu.  I naravno, sagovornici su imali priliku da pošalju video čestiku.

Verujem da biste se isto osećali. Bilo je teško odgovoriti, okrenuti se i zagledati se u sve muke ove godine.

Novogodišnja čestitka, ponovo, nikada drugačija.

Postajemo konačno istiniti, makar toliko da su nam želje one osnovne, ljudske. Zdravlje, dobrota, poštenje, poštovanje, da volimo ljude, da se borimo da sačuvamo porodice, da u svakom, ali u osnovnom smislu - preživimo, sačuvamo zdravlje , čekajući, ljudski je da nam se vrati  radost, bezbriga, putovanja bez pcr testa.

  Neka nam da dragi Bog da budemo POZITIVNI u najlepšem smislu te reči, da mislimo pozitivmo, da radimo i budemo bliski na najlepšni način. Da NEGATIVAN ponovo bude reč koje ćemo se kloniti!

Dobro zdravlje dragi ljudi! Čuvajte se, volite istinu i sve bliske svoje.