Danas je u selu Gnjilan, u Pirotu, u delu ispod Belave humano ubijeno – eutanazirano preko 150 domaćih svinja. Po Rešenju Uprave za veterinu, (valjda) danas su na privatnu farmu, vozilom beogradskih registracija, došla ekipa u pratnji inspektora iz Pirota s nalogom da se zbog toga što je otkrivena afrička svinjska kuga na ovoj farmi, unište sve svinje. Bilo je krmača, svinja do 100 kilograma, prasadi.

   S obzirom na opasnost od ove bolesti, eutanazija je morala da bude izvršena.

   ……………………………………………………………………………

 Negde u to vreme imao sam informaciju da su u Gnjilanu ubijane svinje. Nisam razumeo gde, čije. Prošao sam selom, pitao sve one koje sam sreo, niko nije znao. Ušao sam u dve prodavnice. Prodavačica mi je naravno rekla.

Ne znam. Ako ja neznam ne zna niko u selu!

  Pozvao sam potom i neke Gnjilčane koje znam, na pozicijama, niko nije znao. Goran Popović i Mimica Kostić Djordjević bili su na predavanjima.

   Vratio sam se sumnjom da se radi o dezinformaciji.

…………………………………………………………………………………

  Oko 14 časova  pozvao me Danijel. Mladić koji je radio u trećoj smeni u Tigar tajersu.

Čika Nešo, brzo dodji u Gnjilan.

   Danijel me sačekao, stanuje stotinak metara iznad farme. Krenuli smo.

……………………………………………………………………………

   Idemo sada redom. Lavež pasa je pozvao gazdaricu. Izašla je sva izbezumljena. Nije htela da govori i nije dozvolila da ulazimo u njeno!

    Zašto? Nastavili smo. Danijel me poveo šljivarom van imanja vlasnika farme. Krenuli smo na groblje tek zakopanih svinja.

    Kada smo izašli na drugu stranu, blizu njegove livade, Danijel je započeo priču.

   Komšija, čija se medja graniči upravo s grobljem svinja, bio je dok se sahranjivalo. Negodovao je.

Počeo je da priča. Na trenutak prekinuo i vratio se za fotografije. Jezive!

 Danijel je u povratku ponovio neke utiske.

 U odlasku, poslednji snimak.

……………………………………………………………………………………………..

   Kada sam se vratio u Redakciju čuo sam se sa mojim prijateljima Nebojšom i Sašom iz Krupca. Želeo sam da ih čujem.  Setio sam se, bili smo zajedno one zime kada su u Krupcu, da li je bilo bolnije nego sada, ubijana prasad od devet dana, svinje, iako nisu bile zaražene.

  Nebojša i Saša nisu mogli da veruju da je da niko ne zna, ovoliki broj svinja zakopan u naseljenom prostoru. Ispod groblja, čuveno gnjilsko polje.

 Sećam se, Krupčanci nisu dozvolili da se tada ubijene svinje kopaju gore iznad njihovog sela, ispod Basarskog kamena. Izvadjene su i odvežene u Ćupriju. Tamo je velika peć gde se leševi spaljuju!

 Zašto se to nije dogodilo i u ovom slučaju?!

Pitanja ima previše!

 Troškovi sahranjivanja, transporta …

 A zdravlje, a zagadjivanje gnjilskog polja, a raspad uginulih životinja, a virus afričke kuge, a podvodne vode...?

    Tu su polja, pšenica, kukuruz, voćnjaci…

    Da li i koliko ovo što se dogodilo danas u Gnjilanu može da ugrozi biljni, životinjski svet, da li i ljude? Gnjilčani ispred prodavnice nisu mogli da veruju. Nisu znali!

…………………………………………………………………………………

     Negde je oko 16.30 dok ovo radim. Naravno da ćemo pitati sve one koji treba nešto da kažu, da objasne! Pitaćemo Upravu u Nišu, pitaćemo inspektorku u Pirotu. Ljude koji se bolje razumeju koliko ovo groblje svinja u dvorištu, na medji sa komšijom može da ugrozi Gnjilčane i njihovu muku. Sve ono što su ovih dana na tim njivama i livadama radili.

     Zašto informacija nije objavljena?

     Zašto su ćutali?

    Da li bi se ova akcija sakrila od javnosti da se komšija Danijel nije javio?!