Znate ono koga zmija ujede…

  Sinoć i jutros stigli su mejlovi, poruke na mesindžer. Videli ljudi cisterne.

Poruke

Pozdrav Nešo, veceras sam bio u vikendici na oko 200 m od Sopotskog Hana odakle si imao jednu reportazu ovih dana dok smo prezivljavali ovo sa prevrnutim cisternama i hteo sam da te obavestim da je veceras u 22.25 na tom delu u pravcu Niša prosla kompozicija sa oko dvadesetak cisterni identicnih potpuno kao ove sto su se prevrnule sa amonijakom. Cuo sam da je zabranjen prevoz amonijaka ovom prugom ali sta onda moze da bude njihov sadrzaj mozemo samo da nagadjamo,  mleko sigurno nije. U takvim cisternama se uglavnom prevoze potencijalno opasne zapaljive ili otrovne materije, da li je normalno da ce i dalje da .se vrsi njihov transport ovom i ovakvom prugom, opasnost i rizik je preveliki , posle svega da li je normalno !? Molio bih te da ovo ne objavis javno, mozes da proveris ovo a i ovih dana u kasnim  vecernjim satima mozes da budes ovom deonicom i sam se uveris, jer kad je veceras prosla kompozicija sa cisternama mislim da ce i nadalje. Veliki pozdrav
Ok, na svaki nacin da zatvorimo ovu deonicu dok se ne desi ono sto ne treba, a desice se siguran sam
Na svojoj kozi sam osetio opasnost i strah jer sam te veceri bio dole i presedeli smo u podrumu sa suprugom i psima , hvala Bogu da smo preziveli
A ispadanje iz sina se desava zadnjih godina samo ne javljaju, i to bar dva puta blizu moje vikendice i plasili smo se stalno da ne dodje do ovoga sto se sad desilo i eto

.....................................................................................................

Evo kako se poštuje zabrana prevoza opasnih materija.Sigurno su prazne
Evo na železničkoj stanici
Kao što rekoh sigurno su prazne, naročito kad kaže Vesić

………………………………………………………………………………………………

 Priča 1. Železnička stanica

  Da bih proverio, naravno, da sam oko 9h najpre otišao na Železničku stanicu.

   Kasnije sam saznao, nemoje da se bojite. Radi se o dizelu. Evro, bio ili ne znam koji.

………………………………………………………………………………………………….

 Priča 2. Sopotski Han

    Pošto sam znao šta se događa nekoliko kilometara dalje, krenuo sam.

 Prva stanica, Sopotski Han.

 Zastao sam, skrenuo mi je pažnju detalj koji nisam video prošli put. Snimao sam sa suprotne strane. Šine koje su izbačene.

   Kada sam se spremao da uđem "žućko" me strpljivo čekao, još jednom sam video mesto tragedije. Tamo gde sam našao beživotno telo vozača iz Turske. Još jedan pogled.

………………………………………………………………………………………………..

Priča 3.  Staničenje

 Naravno, moj cilj bila je Železnička stanica Staničenje.

Prošli put mi policajac koji je stajao na kraju kolskog puta, ispred stanice, nije dozvolio dalje. Ok. Vratio sam se. Radi čovek svoj posao.

 Sa nadvožnjaka prema Staničenju, i dole sa pruge, napravio sam dve tri foto, nisam bio zadovoljan.

 Imao sam jedinu mogućnost, da ponovo krenem starim putem Pirot -  Niš i izdaleka snimim cisterne.

 Stanje "na terenu" bilo je sledeće. Sa Stanice Pirot, odvežene su one četiri pale i ona 14. koja je ranije stigla i koja se vezala za trinaestu.

  Brojao sam - deset!

   Nisam bio zadovoljan, ali, to je! Iskoristio sam priliku, kada sam tu već blizu, da uradim još jednu temu. O tome sutra.

    U povratku, sa desne strane bio je parkiran kombi. Ispod njega put vodi do domaćinstva, nekoliko kuća, ambari, sve što je potrebno.

 Domaćine…

 Izašao je snažan, kupan čovek, snažnih ruku, osetio sam kada smo se rukovali. Pitao sam naravno da li smem…

- Izvolite gosn Paune. Zašto da ne. Evo ih ovi ovde, rade nešto.

 Pitao sam kako bih mogao da se približim da snimim.

-  'Ajde sa mnom.

 Merdevine, baš visoko. Ne volim visinu, malo sam se uplašio.

 Izašli smo na tavan, dalje na terasu.

  Da li je moguće, sve kao na tacni.

  Uspeo sam da siđem.

 Uveo me čovek u "pomoćno", tako ga zovu valjda u selu.

   Peć se usijala, u drugoj sobi na stolu, spremaju se pihtije.

- 'Ajde po domaću.

 Nisam mogao. Hajde bar da nazrdavimo, "srbnuo" sam što kažu naši. Bio je tu i sin. Pitali me ljudi za sve što su čitali. Morao sam da žurim.

 Ponudio sam se sam da svratim na pihtije. Obožavam!

…………………………………………………………………………

    Otišao sam!

 Kada sam stigao bilo je već pola dvanaest.

 Zateklo me pismo komandanta Štaba. Baš sam se nadao nekoj lepoj reči.

   Nije bilo tako!

 Ali dobro. Pogledajte.

 Život je, kako beše, nekom siv, nekom žut!

Ono što je bitno, stručna, hrabra, izuzetna ekipa ljudi iz Azotare Pančevo, koji su se takodje ovih dana "pekli na vatri" rade poslednji posao.

   Sve ovo za Piroćance, rekli su!

  Bravo ljudi, svima koji su se borili ovih dana.

 Poštovanje svih Piroćanaca.

 Duboki naklon!