Pre toga želimo da razgovaramo sa svima, ne samo sa domaćim i stranim institucijama, agencijama i preduzećima, već da imamo široki dijalog, kako bismo svi razumeli šta ovaj plan znači i zašto je važan. Mi smo na početku ovog procesa, ovo je tek početak rasprave, u kojem je politička podrška važna, ali je jednako bitna i podrška građana i privrede, ukazala je ona.

Potpredsednica Vlade je naglasila da će donošenje ovakvog dokumenta doneti ogromne koristi državi u godinama ispred nas, kad postanu vidljivi rezultati ovog procesa.

Prema njenim rečima, na ovaj način pokazaćemo da smo odgovorni kao država, da možemo da se borimo za zdravu životnu sredinu, da imamo snagu za ozbiljne odluke i da budemo deo velikih promena koje se dešavaju u svetu.

Mihajlović je precizirala da plan podrazumeva da u svim segmentima donosimo odluke koje će omogućiti da 2030. godine imamo 40 odsto manju emisiju štetnih gasova nego 1990. godine, kao i učešće OIE u proizvodnji električne energije veće od 40 odsto.

To, kako je ukazala, znači da ćemo morati potpuno da promenimo način na koji proizvodimo električnu i toplotnu energiju, da povećavamo našu energetsku efikasnost i da polako izlazimo iz prljavih tehnologija i fosilnih goriva, ma koliko teške odluke bile ispred nas.

Zelena tranzicija znači sigurnost u snabdevanju energijom, ali predstavlja i novi model rasta i razvoja, mogućnost za nova radna mesta, nove tehnologije, a da istovremeno imamo zdravu zemlju, čist vazduh i vodu, dodala je ona.

Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da nacionalni energetski i klimatski plan Srbije treba da postavi ambiciozne ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte, brzu integraciju obnovljive energije, poput one iz vetra i sunca, kao i veću energetsku efikasnost do 2030.

Spremni smo da pomognemo oko energetske tranzicije i ambicioznih ciljeva razmenom tehničkih znanja, ali i finansijskom podrškom Evropske unije, bilo u vidu bespovratne pomoći, povoljnih zajmova i garancija ili mešovitih rešenja, poručio je on.

Zajedno sa našim srpskim partnerima, EU napreduje u diverzifikaciji energetskih izvora i ruta za snabdevanje, naveo je Žiofre i napomenuo da je, pored tekućih radova na gasnom interkonektoru između Bugarske i Srbije, u pripremi i nov interkonektor sa Severnom Makedonijom.

On je podvukao da nacionalni planovi za klimu i energetiku igraju ključnu ulogu u zajedničkim naporima Energetske zajednice za ostvarenje postavljenih ciljeva za 2030. godinu koji su dogovoreni početkom jula, i u tom kontekstu pohvalio Srbiju za napredak koji je do sada ostvaren.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski objasnio je da je sada vreme za napredak na sledeći nivo kroz konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama.

To je neophodno kako bismo osigurali da planirane politike i mere usmeravaju postizanje dugoročnih ciljeva energetskih i klimatskih politika, i vodeći računa o tome da energetska tranzicija mora biti inkluzivna i socijalno pravedna, zaključio je Lorkovski.