Izrada prostornih i urbanističkih planova koji određuju namene i propisuju pravila građenja predstavlja veliko usko grlo za investiranje u Srbiji. Za usvajanje plana detaljne regulacije potrebno je najmanje pola godine uz poštovanje svih procedura, a za plan generalne regulacije bar 12 meseci. Međutim, u praksi procedure donošenja često traju i godinama zbog nedovoljno efikasne komunikacije i koordinacije nadležnih organa. NALED rešenje vidi u uspostavljanju digitalne platforme eProstor.

eProstor bi omogućio da institucije mogu da elektronski razmenjuju informacije, daju komentare, izdaju uslove i saglasnosti i na platformi rade simultano na izradi planova, umesto što sada čekaju jedna na drugu da bi uradile svoj deo posla. To bi bio i napredni sistem koji bi se mogao integrisati sa sistemom za izdavanje različitih dozvola za potrebe izgradnje, a takođe bi predstavljao lako pretraživu bazu svih planskih dokumenata u Srbiji. Zahvaljujući eProstoru bismo ubrzali proces izrade planova, ostvarili velike uštede i povećali transparentnost usvajanja planskih dokumenata – kaže Dragana Čukić, potpredsednica Upravnog odbora NALED-a i članica Upravnog odbora Udruženja inženjera konsultanata Srbije (ACES).

Jedna od ključnih odlika eProstora bilo bi lakše i blagovremeno uključivanje građana i privrede u sve faze izrade planova. Preko javnog dela portala oni bi mogli da obeleže zonu za koju su posebno zainteresovani i da u gotovo realnom vremenu elektronskim putem dobiju obaveštenje kada je neko pokrenuo inicijativu za izmenu planskog dokumenta ili podneo zahtev za građevinsku dozvolu i da, u skladu sa zakonom predviđenim procedurama, pravovremeno reaguju.

To bi sprečilo situacije gde su investitori već pribavili dozvole za izgradnju, a građani saznaju da će doći do izgradnje tek kada se pojave bageri, kada je kasno za uticanje na planom predviđene namene ili parametre. Trenutno imamo više primera (male hidroelektrane, promene namena zelenih površina u zone izgradnje i sl.) gde građani protestima sprečavaju izgradnju, a investitori koji su pribavili dozvole od države mogu da traže i ostvare pravo na odštetu, koja će im biti isplaćena iz budžeta – pojašnjava Čukić i ističe značaj eProstora za unapređenje kulture blagovremenog uključivanja svih zainteresovanih strana u izradu planova.

Povezivanjem s Republičkim geodetskim zavodom, eProstor bi omogućio da se iz katastra brzo povlače informacije potrebne za izgradnju, kao i da se podaci u katastru redovno ažuriraju. Činjenica da sve institucije rade istovremeno na jednom planskom dokumentu, sigurno bi uticala da se striktnije poštuju rokovi i u planska dokumenta unose ažurni i potpuni podaci, što bi unapredilo kvalitet tih dokumenata.

U ovom trenutku, teritorija Srbije je dobro pokrivena planskim dokumentima, ali su u mnogim slučajevima nepotpuni i neophodno ih je dalje razrađivati kroz izradu detaljnijih planova, što vrlo često moraju da finansiraju investitori kako bi mogli da grade, bez izvesnog vremenskog roka za realizaciju projekata. Nedostatak jedinstvene baze svih planova sa ažurnim i potpunim podacima otežava čak i profesionalcima da utvrde precizno pod kojim uslovima se može graditi u određenoj zoni, što bi rešio eProstor.

Srbija je značajno unapredila regulativu za upravljanje geoprostornim podacima i stvorila okvir za izradu platforme eProstor i elektronskih procedura za izradu planskih dokumenata. Na putu do eProstora potrebno je unaprediti dostupnost podataka i njihovu standardizaciju i digitalizaciju.