Bezgotovinska plaćanja u svetu

Prema poslednjim zvaničnim podacima, tokom 2017. u svetu je obavljeno čak 539 milijardi bezgotovinskih transakcija, a najveći rast beleže tržišta u razvoju – Azija (32%), Centralna Evropa, Bliski istok i Afrika (19%). Na tržištima u razvoju, među kojima je i Srbija, obavljena je svaka treća bezgotovinska transakcija i vrlo brzo će se izjednačiti sa razvijenim svetom.

Norveška je najrazvijenije bezgotovinsko društvo sa gotovo 600 transakcija po glavi stanovnika, ispred Južne Koreje, Australije. Švedske i Finske. U našem regionu najuspešnije su Mađarska sa oko 135 transakcija po glavi stanovnika i Rumunija sa oko 40. 

Istraživanja pokazuju da će do 2022. u Evropi biti više bezgotovinskih transakcija od onih koje podrazumevaju gotovinu. Nedavno istraživanje u Velikoj Britaniji pokazalo je da dve trećine ispitanika (68%) veruje da za 20 godina gotovina više neće ni postojati. 

56% švedskih banaka više uopšte ne drži novac u gotovini u svojim ekspoziturama. U ovoj državi, za koju se očekuje da postane prvo potpuno bezgotovinsko društvo, upotreba elektronskih plaćanja je rasla 11% u prethodnih pet godina, a korišćenje keša smanjeno za 12%.

Bezgotovinska plaćanja u Srbiji

Prema podacima Evropske statističke kancelarije EUROSTAT, nacionalnih banaka i kompanije Mastercard, Srbija je na začelju Evrope po broju izdatih kartica i POS terminala, iza nje su samo BIH i Rumunija. 

Po udelu bezgotovinskih transakcija u BDP-u zemlje, Srbija je pri dnu liste na kojoj je 31 evropska zemlja, ispred Rumunije, Bugarske, BiH i Grčke. 

Od 2015. do danas broj korisnika internet plaćanja porastao je 85%, a korisnika mobilnog plaćanja 218% što govori da se sve više građBroj korisnika kartica u Srbiji porastao je za više od 10 % u poslednjih pet godina i danas imamo 6,1 milion korisnika kartica, sa 8,2 miliona kartica u posedu, ali je svaka druga neaktivna.ana Srbije okreće bezgotovinskim vidovima plaćanja. 

Broj korisnika kartica u Srbiji porastao je za više od 10 % u poslednjih pet godina i danas imamo 6,1 milion korisnika kartica, sa 8,2 miliona kartica u posedu, ali je svaka druga neaktivna.

Broj POS terminala na prodajnim mestima poslednjih godina varirao je između 71.000 i 88.000. Iako je trend uzlazan, i dalje imamo gotovo 2,5 puta manje POS terminala na milion stanovnika u odnosu na prosek EU.

Istraživanja stavova građana o korišćenju kartica u Srbiji 

Prema istraživanju stavova građana koje je sproveo NALED – 58% građana istaklo je da ne koristi karticu, dok trećina redovno plaća bezgotovinski. Oni koji koriste karticu to čine jer im je lakše od upotrebe gotovine (70% odgovora). 

Oni koji ne koriste karticu u najvećem broju su oni koji nemaju račun u banci, (najčešće mladi), oni koji se plaše da bezgotovinsko plaćanje nije bezbedno (stariji od 60 godina), dok deo građana radije rukuje gotovinom nego karticama jer kažu da je gotovina “opipljiva” odnosno imaju snažniji osećaj posedovanja samog novca. 

Ako bi se napravio profil prosečnog korisnika kartice, onda to bi bila ženska osoba, starosti između 30 i 44 godina, većeg stepena obrazovanja, sa prihodima iznad 30.000 dinara, koja dolazi iz urbanijih sredina, pre svega Beograda. 

Istraživanja pokazuju da što je viši iznos za plaćanje, to je veća šansa da će ljudi koristiti karticu. Za iznose do 1.500 dinara jedna trećina građana koristi karticu, za iznose veće od 1.500 – polovina, a kada račun pređe 3.000 dinara, dve trećine građana opredeliće se za karticu. 

Istraživanja su ukazala na lokacije na kojima bi građani želeli da plaćaju karticama, ali na njima trenutno nema dovoljno ili nema uopšte POS terminala. To su: pijace (24% ispitanika), lokalne prodavnice (19%) kiosci i trafike (14%), javne institucije i taksi (13%).

Prednosti bezgotovinskog plaćanja za državu 

Usled korišćenja bezgotovinskih transakcija tok sredstava je vidljiv, za razliku od transakcija gotovinom gde, u slučaju da, na primer, nije izdat fiskalni račun, promet ostaje potpuno neprimetan za poreske organe. 

Izbegavanje plaćanja poreza je najveći gubitak za državu i društvo. Budžet Srbije godišnje zbog pasivne ekonomije ostaje uskraćen za oko 15% sredstava odnosno više od 120 milijardi dinara.

Mali broj građana je svestan da gotovina ima svoju cenu, jer troškovi koji prate izradu i čuvanje gotovine jednu zemlju koštaju 1,5%BDP. U slučaju Srbije to znači da građani zbog korišćenja keša gube oko 450 miliona evra koji bi mogli da budu uloženi u unapređenje javnih usluga.

Prednosti bezgotovinskog plaćanja za građane 

Istraživanja su pokazala da prosečno bezgotovinsko plaćanje traje 12 sekundi, dok je za plaćanje gotovinom potrebno gotovo tri puta više vremena, odnosno 34 sekunde. Potrošači mogu da očekuju da će uštedeti u proseku 8 sati svake godine ako grad u kojem žive dostigne svoj ostvarljivi nivo bezgotovinskog poslovanja. 

U slučaju korišćenja platne kartice nemoguće je izgubiti novac, odnosno, u slučaju krađe novčanika moguće je momentalno blokirati karticu. 

POS terminal može da poseduje samo uredno registrovan privredni subjekt, samim tim, budući da je trgovac registrovan i proizvodi koji se kupe kod njega su provereni i bezbedni. 

Online kupovina moguća je isključivo korišćenjem platnih kartica, a broj online kupovina beleži veliki rast u Srbiji. Od 2011. do 2018. Procenat građana koji su koristili elektronsku trgovinu povećan je sa 18% na 30.9%. Vrednost plaćanja karticama preko interneta povećana je 91%, sa četiri na 7,8 miliona dinara.

Prednosti bezgotovinskog plaćanja za privrednike 

Provalne pljačke i razbojništva protiv trgovaca i pojedinaca kao motiv imaju isključivo gotovinu. Kada gotovine nema, drastično se smanjuje broj pljački. Tako je u Švedskoj broj pljački banaka smanjen gotovo 10 puta za samo tri godine ne zbog toga što je povećana bezbednost banaka, nego zato što je gotovina gotovo sasvim izbačena iz samih banaka. 

Prošle godine donet je Zakon o međubankarskim naknadama kojim su smanjene provizije banaka, odnosno namet koji trgovci plaćaju bankama za upotrebu POS terminala. Naknade su ograničene na nivo na kojem su u zemljama EU – na 0,2% za transakcije debitnim karticama i 0,3% za transakcije kreditnim karticama. Ova zakonska rešenja prvenstveno štite interese preduzetnika odnosno zanatlija i malih radnji.

Privrednicima je korišćenjem bezgotovinskih plaćanja omogućeno da lakše prate finansijsko stanje, vode poslovne knjige i steknu veći promet kroz digitalne kanale. 

Korišćenjem bezgotovinskih vidova plaćanja moguće je povećati lojalnost kupaca koji imaju razvijenu naviku plaćanja karticama, te retko nose gotovinu i za njih se mogu osmisliti različiti programi nagrađivanja za lojalnost.

Nacionalna kampanja "Šampioni bezgotovinskog plaćanja"

Osnivanjem Kancelarije za IT i eUpravu omogućeno je elektronsko plaćanje administrativnih taksi na portalu eUprave i do početka takmičenja postavljeno je 250 POS terminala, u 60 lokalnih samouprava, na šalterima gradskih i opštinskih uprava. 

Inicijative poput nagradnih igara sa fiskalnim računima i slipovima su se pokazale kao dobar mehanizam za jačanje svesti građana i njihovo aktivno uključivanje u suzbijanju sive ekonomije.

Pod sloganom “Plati karticom i pobedi”, prvog jula 2019. pokrenuto je takmičenje gradova i opština “Šampioni bezgotovinskog plaćanja”, koje organizuju Кancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu, u saradnji s NALED-om i uz podršku kompanija Mastercard i Visa. 

Pored besplatne instalacije i obuke za korišćenje POS terminala, lokalne samouprave za građane i privredu obezbedile su najniže provizije za uplate na šalterima – 45 dinara za iznose manje od 4.500 dinara odnosno 1% za veća plaćanja, kao i besplatno brendiranje šalter sale i učešće u kampanji i promociji. 

Ciljevi kampanje

Informisanje građana o prednostima razvoja bezgotovinskog društva i njihovo aktivno uključivanje u aktivnosti države na suzbijanju sive ekonomije. Kampanja je jedna od mera Nacionalnog programa za
suzbijanje sive ekonomije 2019 – 2020.

Omogućiti građanima i privredi da brže završavaju administrativne procedure, bez obaveze da idu u pošte i banke i donose uplatnice kao dokaz plaćanja takse ili naknade. U sprovedenom istraživanju, 24% aktivnih korisnika kartica istaklo je da želi da u javnim institucijama plaća karticama. 

Kako bi građanima i privredi bilo u potpunosti omogućeno bezgotovinsko plaćanje taksi za javne usluge, POS terminale je potrebno uvesti i na ostale šaltere, pre svega za dobijanje ličnih dokumenata.

Učesnici 

U takmičenju učestvuje 60 gradova i opština sa teritorije Republike Srbije koje su omogućile plaćanje taksi i naknada platnim karticama na svojim šalterima.

Gradovi i opštine koji motivišu svoje građane da se opredele za upotrebu ovog načina bezgotovinskog plaćanja u periodu od 1. jula do 31. decembra ove godine i zabeleže najveći broj taksi, naknada i poreza
plaćenih karticom na šalterima lokalnih samouprava u odnosu na broj stanovnika zaslužiće vredne nagrade. 

Rang lista lokalnih samouprava objavljuje se na nacionalnom portalu posvećenom borbi protiv sive ekonomije www.uzmiracun.rs.

Nagrade 

Prvoplasirana lokalna samouprava biće nagrađena dečijim igralištem u vrednosti od 20.000 evra.

Pet prvoplasiranih dobiće internet prezentaciju „U službi građana” u skladu sa standardima internet prezentacije Vlade Srbije.

Prvih 10 gradova i opština dobijaju plaketu „Šampioni bezgotovinskog plaćanja” koja će im biti uručena na završnoj konferenciji u Beogradu.

*Saopštenje NALED