Od 2006. godine, Ministarstvo privrede odobrilo je podsticaje koji premašuju 38 miliona evra, za 32 investitora iz prehrambenog sektora. Ovakav stimulans je većini njih omogućio da povećaju broj zaposlenih, a nekima su ta ulaganja u prošloj godini donela rast prihoda i do 25%, u poređenju sa godinom u kojoj su aplicirali za podršku.

Kompanije koje su prethodnih godina koristile ovu državnu pomoć, bogatije su u proseku za po 84 nova zaposlena, pokazala je analiza NALED-a i Ministarstva privrede, realizovana u okviru projekta “P2P – Pripremi se za učešće”, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), NALED, portal European Western Balkans (EWP) i Centar savremene politike (CSP), a finansira Evropska unija. 

- Podsticaji su doprineli da se poveća broj radnih mesta od 25 do 312 po investitoru, odnosno korisniku sredstava. Vrednost planiranih ulaganja se kreće od 305.000 do 45 miliona evra, za koja je odobrena podrška od 116.000 do 12 miliona evra. To nam je dalo dobru osnovu da ispunimo jedan od najvažnijih ciljeva, a to je modernizacija proizvodnje i povećanje konkurentnosti domaće agro-industrije – kaže Branislav Pejčić, načelnik Odeljenja za investicije u Ministarstvu privrede i dodaje da su mehanizmi za ostvarenje tog cilja slični onima koje koriste i članice EU kroz Fond za poljoprivredu i ruralni razvoj.

Analiza efekata podsticaja u prehrambenoj industriji predstavljena je danas na online sednici Saveza za hranu i poljoprivredu, a pokazala je da čak 90% kompanija smatra da bez novčane podrške države, ne bi uspešno završili investicioni ciklus. Govoreći o značaju prehrambene industrije, Tisa Čaušević, šefica Jedinice za poljoprivredu i zdravstvo u NALED-u, ukazala je na ilustrativan podatak da je vrednost investicionih projekata kompanija iz ovog sektora u proseku iznosila 6,75 miliona evra, sa prosečnim iznosom podsticaja od oko 1,19 miliona evra.

- Prehrambena industrija je jedna od najznačajnih grana, jer generiše od 3,7% do 4,3% BDP-a, a u ukupnom izvozu zemlje učestvuje sa 12%. Međutim, ima prostora za podizanje konkurentnosti u ovoj oblasti. Zato je u analizi dat i niz preporuka kako bi se unapredio sistem dodele podsticaja. Jedna od značajnijih je, primera radi, da se kao glavni kriterijum za dodelu podsticaja više ne uzima broj planiranih novih radnih mesta, već potencijal za modernizaciju i automatizaciju proizvodnje. Zatim, važno je i usklađivanje sa standardima EU, podrška lokalnom ekonomskom razvoju, briga o životnoj sredini koju kompanije pokazuju korišćenjem zelenih tehnologija – kaže Čaušević.

Prema njenim rečima, bilo bi korisno da se dozvoljeni iznos podsticaja pod određenim uslovima uvećava, pre svega za investicije sa povoljnim uticajem na životnu sredinu ili za projekte iz oblasti organske poljoprivrede. Zbog specifičnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora, preporuka je i da se sagleda lanac snabdevanja i u program podsticaja uključe i projekti ulaganja u razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje, kako bi se podržao celokupan krug proizvodnje i prerade hrane. Iz ugla povećanja konkurentnosti značilo bi i ako bi se, pored u postrojenja, ulagalo i u sertifikaciju, promociju ili inovacije koje donose veću bezbednost i kvalitet proizvoda.