NALED MEDIJSKI SERVIS/ BILTEN 22

Predlog ekonomskih tema iz NALED-a

PRIVREDNICI: DRŽAVA NE RASPOLAŽE PRAVILNO PORESKIM PRIHODIMA

Četiri od pet privrednika u Srbiji smatraju da država ne raspolaže pravilno poreskim prihodima koje prikupi od građana i privrede i ističu da bi nadležne institucije trebalo da porade na boljoj naplati postojećih poreza umesto da se manjak u budžetu nadoknađuje uvođenjem novih ili povećanjem postojećih neporeskih nameta, pokazuje istraživanje stavova privrede o sivoj ekonomiji koji su sproveli NALED i USAID u okviru Projekta jačanja konkurentnosti Srbije.

Upravo je siva zona označena kao oblast u kojoj bi kroz bolju kontrolu mogla da se obezbedi dodatna naplata poreskih prihoda, a suzbijanje nelegalnog poslovanja trebalo bi da bude prva stavka na listi prioriteta Vlade, ističe 17% ispitanika. U kojoj meri je to za privredu važnu pokazuje podatak da je prvi put suzbijanje sive ekonomije za privrednike bilo važnije od smanjenja poreza i doprinosa (16% odgovora).

- Sad je trenutak da se ulože dodatni napori pre svega u domenu borbe protiv sive ekonomije kako bi se obezbedio stabilni priliv prihoda u budžet. NALED je spreman da pomogne u tom poslu predlozima konkretnih rešenja – naglašava potpredsednik Upravnog odbora NALED-a i generalni direktor Coca-Cola Hellenic Srbija Ramon Vajdinger.

Skoro polovini privrede (45% odgovora) prihodi su umanjeni usled nelojalne konkurencije od 10 do 30%, a još 29% dodaje da su im prihodi oboreni i do 70%. Smanjenje prometa za državu znači i umanjenje poreskih prihoda (92% privrednika prepoznaje taj problem).Međutim, ono što privrednici ne odobravaju jeste uvođenje novih nameta ili povećanje postojećih kako bi se problem smanjenih prihoda u budžetu nadomestio. Oni ocenjuju da takva praksa kažnjava privredne subijekte koji posluju legalno i plaćaju sve obaveze i gura ih u sivu zonu.

***************************

SVAKA DRUGA INSPEKCIJA NEMA DOVOLJNO LJUDI

Svaka druga inspekcija zadužena za suzbijanje sive ekonomije nema dovoljan broj ljudi za taj posao, pokazala je Analiza rada

inspekcija u Srbiji koju su uradili Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) u okviru dvogodišnjeg Projekta jačanja konkurentnosti Srbije.

U publikaciji kojom je obuhvaćeno 12 republičkih i tri lokalne inspekcije, pokazalo se da ti organi nisu zaposlili broj ljudi predviđen Aktom o sistematizaciji, a da ne govorimo o realnim potrebama za uspešno kontrolisanje više od 315.000 privrednih subjekata registrovanih u našoj zemlji.

Primera radi, Poreska uprava ima na raspolaganju 1.530 inspektora dok je Aktom o sistematizaciji predviđeno da ih bude 1.791. U Tržišnoj inspekciji predviđeno je 487 zaposlenih u kontroli privrede, ali ih radi 452. Veliki manjak prisutan je u Komunalnoj inspekciji Beograda gde je zaposleno 80 inspektora od 150 predviđenih.

Da pojedine inspekcije imaju manje inspektora nego što je zaista potrebno pokazuje primer republičke građevinske inspekcije koja celokupnu teritoriju Srbije pokriva sa samo sedam inspektora (13 predviđeno Aktom o sistematizaciji). Urbanistička inspekcija ima tek 10 inspektora, a Republička komunalna inspekcija samo šest.

Prisutna je disproporcija u broju subjekata kontrole koje jedan inspektor kontroliše. Dolazimo do situacija da, recimo, svaki inspektor za rad mora da pokrije više od 1.300 firmi, a jedan turistički ili poljoprivredni inspektor više od 250 preduzeća.

- Neophodno je kroz analizu svake od 37 inspekcija u Srbiji utvrditi stvarne potrebe i povećati broj inspektora. Boljem iskorišćavanju postojećih kapaciteta doprinelo bi redovno sprovođenje analize rizika i odlazak u one firme za koje se opravdano sumnja da krše propise, a takođe bi bilo potrebno bolje koordinisati rad više inspekcija kako bi kontrole bile efikasnije – kaže Jelena Bojović, direktor programa za regulatornu reformu u NALED-u.

**************************

UVEDITE ELEKTRONSKE GRAĐEVINSKE DOZVOLE

Vlada Srbije trebalo bi što pre da pristupi uvođenju centralizovanog sistema izdavanja građevinskih dozvola elektronskim putem kako bi značajno ubrzala ovaj proces i eliminisala prostor koji je u sadašnjoj proceduri veoma izložen korupciji. Model, po kojem bi trebalo raditi, već više od godinu dana uspešno primenjuje Makedonija (preuzet od Singapura) i ta država izdavanje građevinskih dozvola skratila je na najviše 85 dana.

S obzirom na to da je reč o zemljama sa istim pravnim nasleđem, ne postoji ozbiljnija prepreka da ovaj uspešan primer razvoja e-uprave bude prenet i u Srbiju. Makedonske vlasti više ne dozvoljavaju predaju dokumenata u papirnoj formi, a praćenje predmeta potpuno je onemogućilo postojanje tzv. uskih grla i drastično probijanje rokova za postupanje po zahtevima.

Naši susedi počeli su reformu od građevinskog zemljišta, formiranjem portala e-aukcije. To je jedini način na koji se može doći do zakupa ili kupovine državnih parcela. Vlada Makedonije određuje cenu, a zainteresovani investitori „pojavljuju“ se na portalu u zakazano vreme i učestvuju u aukciji. Nakon e-aukcija, usledilo je formiranje sistema za elektronske građevinske dozvole, a u toku je razvoj elektronskog urbanističkog i prostornog planiranja.

Sistem e-dozvola podrazumeva da ovlašćeni projektant na posebnom portalu podnosi zahtev i dokumentaciju za građevinsku dozvolu isključivo u elektronskoj formi. Arhivar u opštini dobija i-mejl obaveštenje da je podnet zahtev, zavodi ga i prosleđuje resornom načelniku, a ovaj svom zaposlenom koji komunicira sa javnim preduzećima radi dobijanja neophodnih saglasnosti.

Svi u ovom sistemu elektronski potpisuju dokumente, koji imaju i tzv. vremenski pečat. Svaki pokušaj izmene uništava potpis i žig. Takođe, podnosilac zahteva u svakom trenutku može da vidi kod kojeg se službenika nalazi zahtev i šta se sa njim događa. Ono što je dodatno ubrzalo proces jeste implementacija principa „ćutanje administracije“. Ukoliko bilo ko u lancu državnih organa ne odgovori u roku, sistem računa kao da je dato odobrenje i zahtev ide na dalje rešavanje, a u slučaju da javna preduzeća ne odgovore na vreme obavezna su da o svom trošku priključe objekat na mrežu.

Ovakav način rada omogućio je izdavanje građevinskih dozvola u Makedoniji za 15 do 85 dana. Danas ova zemlja ima bolje planske dokumente od Srbije i potpuno digitalizovan katastar, a mogućnost pojave korupcije gotovo je eliminisana.

Poseta Makedoniji

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) organizovala je prošlog meseca studijsku posetu Makedoniji za predstavnike Ministarstva građevinarstva, članove Radne grupe za izmene Zakona o planiranju i izgradnji, Grada Beograda i drugih institucija kako bi se upoznali sa sistemom e-dozvola i omogućili njegovu primenu u Srbiji.

Novi spot u kampanji „Pitajte kada“

Borba protiv suvišne birokratije biće u fokusu antibirokratske kampanje „Pitajte kada“ koju sprovode NALED, Radio-televizija Srbije i USAID. Tim povodom snimljen je šesti spot, „Kviz – Pitajte kada“, u kojem glume Ivan Zeljković i Ivan Tomić. Spot se emituje na programima RTS-a i ukazuje na probleme sa administrativnim procedurama koje bi mogle da budu najmanje upola kraće ukoliko bi se komunikacija građana i privrede sa državom obavljala putem interneta, a ne preko šaltera.