Nedostatak podsticajnih sredstava, nivo znanja i zainteresovanosti preduzeća i zdravstvenih ustanova su tri glavne prepreke odgovornom upravljanju otpadom od hrane, po mišljenju više od 80% ispitanika koji dolaze iz ovih sektora. Istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane predstavljeno je danas na konferenciji „Recept za otpad od hrane“, a jedna od glavnih preporuka jeste uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

– Podaci govore  da se godišnje generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40% čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane. Sa sigurnošću znamo da je količina koja završava na deponijama izuzetno visoka i da će morati da se smanjuje, a ono što svi za početak treba da preuzmemo jesu mere prevencije, kako ne bismo bacali stvari koje su još uvek resurs i mogu se upotrebiti – rekla je Sandra Dokić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine.

Na skupu koji su organizovali NALED i kompanija Eso Tron, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, povodom završetka projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane“, istaknuto je da se većina otpada od hrane i dalje najčešće transportuje na deponiju. Na drugom mestu služi za ishranu životinja, a zatim i za kompostiranje. Korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje se smatra najređim oblikom prerade i neiskorišćenim potencijalom.

– Obnovljivi izvori energije imaju sve važniju ulogu, a hrana je za njihovo dobijanje vredan resurs, što smo i dokazali ovim projektom. U prethodnom periodu uspeli smo da animiramo veće ugostitelje i institucije i uz određene finansijske olakšice, koje smo omogućili, sakupili smo više od 1.300 tona otpada od hrane. Ovu količinu smo dalje predali na tretman za dobijanje biogasa, a istovremeno sprečili emitovanje više od 750 tona ugljen dioksida. Kada bi ovakva praksa postala redovna, zaustavili bismo truljenje organskih jedinjenja na deponijama, koja uzrokuju i do 300 požara godišnje – istakao je direktor za održivi razvoj u NALED-u Slobodan Krstović.

Istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS za potrebe projekta, pokazala je da se u gotovo svim preduzećima  otpadno jestivo ulje predaje operateru, dok otpad od hrane odvaja 43% preduzetnika.

– Otpad od hrane je jedan od najvećih tokova otpada na svetu i kao takav predstavlja izazov i sa društvenog, ekonomskog i ekološkog aspekta. Kako je ovakve izazove nemoguće adresirati bez angažovanja javnog, privatnog i civilnog sektora, značaj ovog projekta najviše leži u tome što se kroz angažovanje sva tri sektora došlo do predloga i rešenja od kojih i privreda ali i ukupno društvo mogu imati koristi – rekla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ Otvorenog regionalnog fonda MMS.

Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine Ujedinjenih nacija, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baca 83 kilograma hrane po glavi stanovnika, što je 9 kg više od svetskog proseka. Kako bi se ove količine smanjile, sa konferencije je poručeno da su potrebne dodatne edukacije svih korisnika i generatora otpada u sistemu, racionalnija nabavka namirnica u domaćinstvima, kao i uvođenje olakšica za velike trgovinske namirnice, kako bi mogle da doniraju robu koja je pred istekom roka.

Ovom prilikom, predstavljene su i smernice za inspektore, kako bi pre svega pomogli privrednicima i javnim ustanovama da postupaju odgovorno i prepoznaju nedozvoljene načine upravljanja otpadom od hrane. Jednu od takvih nebezbednih radnji predstavlja raširena praksa upotrebe otpada od hrane za ishranu životinja, tj. pomiju.