Odredbe zakona nude investitorima prava koja već postoje u drugim propisima
* Kriterijumi za dodelu subvencija netransparentni

Slaba trojka koju je Vlada dobila od NALED-a za kvalitet pripreme, donošenja i sprovođenja zakona u Regulatornom indeksu Srbije, opravdanje dobija u Nacrtu zakona o ulaganjima. Najavljen kao instrument za uspešnije privlačenje investicija, ovaj propis može da umanji pravnu sigurnost i transparentnost i otvori prostor za korupciju, pokazala je analiza Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) koja je upućena nadležnom Ministarstvu privrede.

Prvi nacrt koji je ušao u javnu raspravu u aprilu imao je ozbiljne manjkavosti. Iako je u međuvremenu unapređen i predlozima NALED-a, i dalje postoje problemi koje je potrebno otkloniti. Ideja zakona je da budu formirani organi za podršku uspešnoj realizaciji investicija, ali se iz teksta ne može zaključiti da li su lokalne samouprave u obavezi da neke od tih organa osnuju, koji su njihovi poslovi, šta su čije obaveze, ko kome odgovara i ko je za šta odgovoran. Sve to može da stvori zabunu kod ulagača ko je nadležna institucija kojoj će da se obrate.

Vladan Atanasijević dobio novi mandat da vodi Upravni odbor NALED-a

Upravni odbor NALED-a, izabran na Skupštini alijanse 17. aprila ove godine, poverio je novi dvogodišnji mandat Vladanu Atanasijeviću da vodi najviše upravno telo organizacije. Atanasijević je regionalni direktor za javni sektor u kompaniji Asseco SEE i dobitnik brojnih nagrada u IT sektoru. Na čelu UO NALED bio je i prethodne dve godine tokom kojih je Alijansa postigla najveće uspehe.

Za potpredsednike Upravnog odbora izabrani su generalna direktorka Gorenje Beograd Stanka Pejanović ispred privrede, gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović ispred lokalnih samouprava i direktorka Pexim fondacije Ana Brnabić ispred organizacija civilnog društva u članstvu NALED-a.

Ko sme da pruža dimničarske usluge?

Za tri godine evidentirano 3.000 požara zbog nestručnog održavanja dimnjaka

Dimničarska delatnost u Srbiji je potpuno neregulisana s obzirom na to da resorno ministarstvo nije usvojilo pravilnik koji bi propisao ko sme da pruža dimničarske usluge i koje su obaveze građana koji imaju dimnjake i ložišne uređajem, iako je Zakon o komunalnoj delatnosti stupio na snagu još 2011.

To u praksi znači da dimnjake mogu da čiste i firme bez neophodne obuke i opreme, a kako građani i privreda nemaju propisano obavezno čišćenje i angažovanje ovlašćenih dimničarskih firmi, najčešće to rade po principu „uradi sam“. Posledica je nestručno održavanje koje je tokom tri godine dovelo do čak 3.000 požara (60% ukupnog broja) što je za posledicu imalo štetu od dva miliona evra, a troškovi intervencije vatrogasnih službi iznosili su oko 200 miliona dinara.