UKOLIKO ŽELITE IME SRBIJE U NAZIVU FIRME

DRŽAVI MORATE DA PLATITE 465.110 DINARA

Najmanja republička administrativna taksa iznosi 70, a najveća 748.720 dinara

Ukoliko biste želeli da u nazivu firme ili radnje imate i reč Srbija, morali biste za to zadovoljstvo državi da platite taksu od 465.110 dinara. To može da bude jedan od razloga zbog kojeg se mali broj privrednih subjekata odlučuje da koristi ime države.

Reč je o četvrtoj najvišoj republičkoj administrativnoj taksi u našoj zemlji, pokazuje novi Registar parafiskalnih nameta koji je napravila Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u saradnji sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja.

Najveće republičke administrativne takse koje ćete platiti premašuju 7.000 evra. Za bavljenje proizvodnjom eksplozivnih materija, potrebna je saglasnost protivpožarnih službi koja košta 748.720 dinara, a oni koji žele da proizvode duvanske proizvode odobrenje će platiti 736.440 dinara.

Na trećem mestu je taksa za firme koje nameravaju da prometuju eksplozivni materijal – 515.510 dinara, a osim takse za korišćenje naziva Srbija, iznad 4.000 evra je i taksa za sertifikaciona tela za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata (421.840). Pored ovih pet, postoji još 20 nameta izraženih sa šest cifara i plaćaju ih uglavnom kompanije koje posluju u sektorima proizvodnje i prometa naoružanja i eksplozivnih materijala, transporta (avioni i brodovi), zaštite životne sredine, rudarstva i autorskih prava. Takođe, u našem sistemu postoji i nekolicina taksi koje se računaju kao procenat vrednosti posla pa mogu da narastu do velikih iznosa.

- Prilikom prethodnog ukidanja parafiskalnih nameta 2012. skoro svaki drugi suvišan namet bila je neka od republičkih administrativnih taksi. Zato bi u nastavku reforme ove oblasti, na osnovu registra NALED-a trebalo ponovo analizirati ove namete, posebno razliku između iznosa koji plaćaju građani i privreda i vrednosti usluge koju dobijaju od države. Gde je taj odnos nesrazmeran, iznos takse bi trebalo smanjiti, a takse kod kojih od države ne dobijaju ništa – ukinuti, jer su to parafiskalni nameti. Analiza NALED-a i USAID-a prilikom izrade Registra utvrdila je da privreda trenutno plaća 384 neporeskih nameta od kojih su čak 247 parafiskalni – kaže Ramon Weidinger, član Upravnog odbora NALED-a i generalni menadžer Coca-Cola HBC Srbija.

Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI (Japan Tobacco International) ističe da je drugi veliki problem šverc robe koji ostavlja državu bez značajnih prihoda od carina i poreza. „Prvi korak u borbi protiv nelegalne trgovine je suzbijanje izvora i presecanje puteva snabdevanja, kao i bolja kontrola maloprodaje. Iznad svega, država mora da zauzme jasan stav da neće tolerisati nelegalan promet, kako u oblasti rezanog duvana koji nas pogađa tako i u svim drugim oblastima gde je prisutna nelegalna trgovina“, navodi Pekez.

Vlada Srbije ima podršku privrede da reši problem nelegalnog poslovanja jer je svaki od 250 privrednika obuhvaćenih ovim istraživanjem istakao da podržava suzbijanje sive ekonomije, međutim više od polovine (55%) nije ubeđeno da je država odlučna da uđe u tu borbu.

Najmanje poverenja imaju u sudstvo (33%), carinu (40%) i inspekcije (44%) koje su neke od ključnih institucija za efikasno suzbijanje sive zone. Možda zato ne iznenađuje, ali bi trebalo da brine, to što 58% ispitanika kaže da ne bi prijavili konkurentsku firmu koja posluje mimo propisa. Svaki drugi privrednik smatra da su male šanse da će preduzeće u sivoj zoni biti otkriveno. Čak i kada se to dogodi, 14% ispitanika uvereno je da svi uhvaćeni i kažnjeni nastavljaju da rade, a 52% navodi da većina nastavi da posluje.

Gotovo svi privrednici (97%) svesni su da siva ekonomija ugrožava legalna preduzeća, da su ugrožena prava radnika (96%) i smanjeni prihodi države (96%), kao i da su ugroženi zdravlje i bezbednost potrošača (90%), a značajan procenat (62%) svestan je da iza sive ekonomije stoji organizovani kriminal i da to nije samo način preživljavanja firmi.

TRI RAZLOGA KOJI ČINE OPŠTINE PREVIŠE BIROKRATIZOVANIM

Tri ključna razloga koji jednu lokalnu samoupravu čine previše birokratizovanom i neatraktivnom za investiranje su zastarele procedure rada organa, loši propisi zbog kojih izostaje postizanje zacrtanih ciljeva i neefikasnost u komunikaciji i razmeni informacija unutar i između opštinskih odeljenja, kao i sa privredom.

Previše birokratizovana lokalna administracija za privredu znači probijanje rokova plaćanja za pružene usluge, probijanje rokova za odgovor na zahteve i upite ili veliki gubitak vremena na identifikovanju odgovorne osobe ili institucije, probijanje rokova za dobijanje odobrenja za građevinske planove, nejednaka primena opštinskih propisa i nejednak tretman pojedinačnih firmi.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) prepoznala je potrebu za rešavanjem ovih problema osmišljavanjem programa Certifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem (BFC) koji u vidu jasnih smernica transformiše lokalnu administraciju u efikasni servis.

Od 2007. kroz ovaj program uspešno je prošla 31 lokalna samouprava u Srbiji i do sada su zahvaljujući reformama koje su sproveli uspeli da privuku više od dve milijarde evra investicija. To su danas najuspešniji gradovi i opštine poput Kragujevca, Inđije, Sremske Mitrovice, Niša, Rume...

Kvalitet programa su prepoznale i institucije iz Hrvatske, BiH i Makedonije i uključile svoje lokalne samouprave u proces certifikacije. Tako je nastala inicijativa da četiri zemlje osmisle jedinstveni regionalni standard (BFC SEE) koji bi harmonizovao rad lokalnih administracija na ovim prostorima i tako podigao atraktivnost jugoistočne Evrope kao investicione destinacije.

- Uvereni smo da je razvijanje regionalnog standarda način da znatno povećamo šanse naših država u globalnoj trci za investicijama. Jasno je da veliki investitori posmatraju celokupni region kao investicionu destinaciju, a da odluka u kojoj će zemlji regiona uspostaviti proizvodnju zavisi od pojedinačnih prednosti i podsticaja koje nude lokalne samouprave i države – ističe Vladan Atanasijević, predsednik Upravnog odbora NALED-a.

Institucije Hrvatske, Srbije, BiH i Makedonije prošle godine formirale su zajedničko telo koje će brinuti o razvoju poslovnog ambijenta u lokalnim samoupravama – Regionalnu mrežu za povoljno poslovno okruženje. Prvi gradovi i opštine koji su stekli regionalni certifikat o povoljnom poslovnom okruženju su: Bjelovar, Ivanec, Sanski Most, Prijedor, Strumica i Veles, a iz Srbije Ruma i Pirot.

Njima su se ove godine pridružili Leskovac i Stara Pazova, a uskoro se očekuje da ih bude još više. Na ceremoniji održanoj 4. jula u Skupštini grada Beograda, benefite prolaska kroz program certifikacije prepoznalo je još 11 gradova i opština čiji su lideri potpisali Deklaraciju o ulasku u proces: Lebane, Bela Palanka, Novi Bečej, Novi Sad, Niš, Zrenjanin, Pančevo, Vrnjačka Banja, Ivanjica, Sombor i Sremska Mitrovica.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički izjavila je na toj ceremoniji da su namere Ministarstva da podrži NALED i pomogne u implementaciji inicijativa kao što je certifikacija odnosno u postizanju ciljeva koji su zajednički.

- Moramo da promenimo sistem i imamo veliki regulatorni posao pred nama, a taj posao bio bi obeshrabrujući bez inicijativa kao što je certifikacija. Proces certifikacije može da pomogne jer trasira put, fokusira pažnju i ukazuje opštinama šta je potrebno da bi bile uspešne. Veoma je važno što je ova inicijativa izdignuta na regionalni nivo jer to opštine stavlja na globalnu investicionu mapu. Iako smo konkurencija mora da postoji saradnja kako bismo bili viđeni kao uspešan region – rekla je Udovički.