Šampioni pišu istoriju! Skoro dve decenije mukotrpnog rada, užasno napornih treninga, takmičenja koja su trajala od jutra do mraka, hiljade izlazaka na tatami, doneli su konačno rezultat.

Na ovom dugom putu, Uroš Mijalković i njegov trener i više od toga Nenad Djordjević, nisu žalili trud! Odvajali su sate i sate za treninge, u Sokolani, u dvorištu Gimnazije, u improvizovanim salama, konačno u Hali, na Bazenu, da bi ostvarili cilj. Da bi isanjali san. Šampionski san! Olimpijski san!!!

Nebrojeni nastupi na borilištima na svim kontinentima. Koliko li samo velikih takmičenja u najvećim gradovima Sveta, koliko suza od radosti i tuge, drhtaja dok su borbe trajale, neizvesnosti dok se čekalo da damo jednu vest ....Uki !!! ???.

Tako se i tamo kalio da bi postao šampion naš Uroš Mijalković, Samo on zna kakva su takmičenja Premijer lige, balkanska, evropska, svetska takmičenja. Kakvi su protivnici i odakle sve dolazili. Naš Uki gazio je samo napred i nije ustuknuo. U toj stalnoj borbi na tatamuju , u tom trudu na treninzima, uz neverovatnu podršku i strepnju i majke i oca, sestre, tu se kovala ličnost jednog izuzetnog dečaka, momčića, mladića, koji je svoju svestranost pokazao i na drugim poljima i stigao na korak do fakultetske diplome. Šampionski korak bio je isto toliko jak i čvrst u karate borbama, koliko u drugim oblastima života. Uroš Mijalković svuda je poneo titulu šampiona!

Sve to sada je dovelo do poslednjeg koraka. Uroš Mijalković, naše dete, koji je sa Nešom Djordjevićem od pete godine krenuo trnovitim putem , NALAZI SE NA SPISKU KATEGORISANIH SPORTISTA INDIVIDUALNIH SPORTSKIH GRANA- OLIMPIJSKA KATEGORIZACIJA ,,TOKIO 2020,,!“

Vest svih vesti za pirotski sport, za istoriju pirotskog sporta. Naš dečkić, koji je brzo rastao i sazrevao, a za to vreme pobedjivao, našao se na listi od sedamdesetak od koliko hiljada srpskih sportista, koji je na spisku kandidata za Tokio.

Kada je Uroš Mijalković u pitanju, znamo sve njegove godine odrastanja. Pamtimo ono veče kada je kao dete, tada već pionirski prvak, karate udarcem presekao vrpcu i otvorio naš tada Sport plus radio, do prisustva našeg borbama na Trofeju Beograd, treninzima u Sokolani, praćenja uz strah i strepnju, direktnih prenosa preko interneta sa svetskih takmičenja.

Svuda, baš svuda bio je momčina. U svom odrastanju kao čovek u Beogradu, skrenuo je pažnju sa svojim drugarima projektujući video igricu koju već Svet zna! Pokrenuo akciju prikupljanja novca , kada su prvi put u istoriji maturanti Gimnazije umesto u skupim odelima i haljinama na Matursko veče otišli u majicama sa porukom koja je obišla svet, a novac otišao za lečenje dece. Porodično sigurno, ali i vaspitanje jednog sportiste, šampiona!

Šampioni se ne stvaraju slučajno, oni se radjaju a nadogradjuju radom i posebnim ljudskim vrednostima. ,,Naš Uki,, sve to ima i zato je njegov dugogodišnji put kroz trnje sa Nešom, doveo do vrhova svetskog sporta. Uroš je zvanični kandidat za Olimpijske igre u Tokiju! Uroš je na putu za Tokio!

Uki , bravo dečko moj, Nešo bravo za upornost, za veliku ljubav, za strepnju. Divljenje roditeljima za sve što su dali brigom i vaspitanjem, hrabrošću da se izdrži to čekanje glasa o Ukijevom nastupu!!! Sve to zajedno dalo je rezultat. Radilo se, vaspitavalo i verovalo. Radilo i pobedjivalo. Pobedjivalo i pelo strmom stranom ka zvezdama! I uspelo se !

Bravo majstori! Mi, Piroćanci, osećamo samo ponos i radost!!