Uprkos važnosti liderstva u obrazovanju, ova oblast, sve donedavno, nije bila prioritet obrazovnih politika u Srbiji. Direktori i zamenici direktora u Srbiji su uglavnom nastavnici čije se veštine rukovođenja i učenje uglavnom zasnivaju na iskustvu. Članovi školskih odbora u Srbiji se biraju bez ustanovljenih kriterijuma i bez obuke. Zaposleni u lokalnim i regionalnim obrazovnim institucijama nisu dovoljno obučeni za pedagoško rukovođenje, a njihove obuke se uglavnom odnose na obrazovne reforme koje se trenutno sprovode.

Srećom, obrazovno liderstvo je odnedavno u žiži interesovanja donosilaca odluka u obrazovanju u Srbiji. Strategija razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. prepoznaje liderstvo u obrazovanju (naročito pedagoško liderstvo) kao ključnu komponentu u uspehu škola.

Master program Liderstvo u obrazovanju finansiran je od strane Evropske komisije, u okviru TEMPUS programa. Partneri na ovom projektu u Srbiji su: Univerzitet u Kragujevcu kao nosilac projekta, Univezitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Nišu, Institut za pedagoška istraživanja u Beogradu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Strani partneri na projektu su Holandska škola za obrazovni menadzment (Holandija), Univerzitet u Juvaskuli (Finska), Univerzitet u Segedinu (Mađarska) i Univerzitet Aleksandru Joan Kuza (Rumunija).

Širi cilj projekta je poboljšanje učeničkih postignuća u Srbiji kroz poboljšanje profesionalnih kompetencija direktora i drugih lidera u insititucijama obrazovanja. Studijski program je namenjen direktorima, zamenicima direktora, rukovodiocima školskih timova, potencijalnim školskim liderima, zaposlenima u javnim, privatnim, lokalnim, regionalnim i nacionalnim obrazovnim institucijama, zaposlenima u nevladinom sektoru i drugima.

Nataša Branković, direktorka pirotske Osnovne škole “Dušan Radović” jedna je od prvih tridesetoro studenata, uglavnom direktora osnovnih i srednjih škola, ali i direktora regionalnih centara, kao i predstavnika Ministarstva prosvete, koji se više od godinu dana usavršavaju u okviru ovog master programa. Polaznici master akademskih studija odabrani su na osnovu uspeha sa prethodnih studija, radnog iskustva, mogućnosti da utiču na veliki broj nastavnika i učenika i drugih relevantnih karakteristika.

Kao kruna svega, s obzirom da su ispiti završeni i da je svima njima ostao još master rad, za dobijanje diplome, dvanaestoro najboljih, medju kojima je i Brankovićeva, boravili su u Finskoj, gde su posetili Univerzitet u Juvaskuli, dok su ostali studenti posetili Univerzitet u Segedinu.

U razgovoru za naš Portal, Nataša Branković, govorila je o značaju samog projekta, pojmu Lidera u obrazovanju kao i o samoj studijskoj poseti Finskoj.

Putovanje do Finske je trajalo poprilično dugo, s obzirom da su do Helsinkija putovali preko Moskve. Onda još oko 270 kilometara, od Helsinkija do Juvaskule, vozom. Finska ima veliku tradiciju kada je reč o Liderstvu uopšte, a posebno u oblasti obrazovanja, kaže direktorka.

Videti lično kako funcioniše njihov obrazovni sistem je jedno neprocenjivo iskustvo, smatra Brankovićeva

Deca u Finskoj se bitno ne razliku od naše dece, kaže direktorka Branković, i ističe da se posebna pažna poklanja djačkim kuhinjama i ekologiji.

Pored klasičnih poseta školama, takodje su organizovane i radionice sa studentima njihovog programa Lideri u obrazovanju

Krajem prošle nedelje u Nišu je održana Finalna konferencija projekta EDLEAD.

Budućnost ovog projekta kroz lupu obrazovnog sistema u Srbiji reflektuje se na to da su direktori škola posvećeni negovanju povećane integracije između škole i zajednice; da škola detaljno poznaje zajednicu i ima dostupne resurse; da škola aktivno traga za mogućnostima da uključi sve sektore zajednice, uključujući prekršioce zakona, a one koji inače ne bi imali kontakt sa školom; da škola ima visok nivo svesti o vrednosti i značaju partnerstva između škole i zajednice zarad dobrih odnosa sa javnošću; da direktori škola pokazuju transformaciju u načinu rukovođenja, što osnažuje druge unutar škole i zajednice i olakšava društveno vizionarstvo; da škola i zajednica imaju pristup i koriste opsežne interne i eksterne mreže; da škola i zajednica imaju istu viziju budućnosti, usmerenu na mlade; da škola i zajednica budu otvorene za nove ideje, spremne da preuzmu rizik, i voljne da oblikuju prilike kako bi se uskladile sa njihovom vizijom; da škola i zajednica zajedno igraju aktivnu, smislenu i svrsishodnu ulogu prilikom donošenja odluka u školi; da škola i zajednica vrednuju veštine za sve kako bi dali puni doprinos učenju za sve; da rukovodstvo za partnerstvo između škole i zajednice se smatra kolektivnom odgovornošću škole i zajednice; i, da škola i zajednica vide školu kao centar za učenje za celokupnu zajednicu, koja spaja fizičke, ljudske i društvene resurse.