SPREČITE ZARAZNE BOLESTI

ZAŠTITITE SVOJE DETE

VAKCINIŠITE GA NA VREME

Od 22. do 26. aprila obeležava se IX nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO

Slogan kampanje: „IMUNIZACIJA ZA ŽIVOT“

Deveta po redu, Nedelja imunizacije u Evropskom regionu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) obeležava se od 22. do 26. aprila. To je godišnji događaj čiji je cilj povećanje obuhvata imunizacijom i jačanje uverenja o potrebi zaštite svakog pojedinca od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom.

SZO je pokrenula inicijativu za organizovanje Nedelje imunizacije u oktobru 2005. godine sa idejom da se pažnja opšte javnosti i zdravstvenih radnika usmeri na značaj imunizacije kao najefektivnije i najefikasnije mere primarne prevencije, u koju se od početka uključila i Republika Srbija.

Imunizacija predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti jer se imunizacijom kontrolišu, odstranjuju i na kraju iskorenjuju mnoge zarazne bolesti. Osnovni preduslov uspeha imunizacije je primena kvalitetnih i bezbednih vakcina koje odgovaraju standardima SZO i jednaka dostupnost vakcina svima.

Cilj sistematske obavezne imunizacije je dostići i održati 95% i viši obuhvat na nivou celokupne populacije dece koju prema Kalendaru treba vakcinisati (sva deca, svim vakcinama bez demografskih, teritorijalnih i socijalnih razlika), radi sprečavanja obolevanja, mogućih komplikacija koje zahtevaju bolničko lečenje, od kojih neke ostavljaju trajna oštećenja ili dovode do smrtnog ishoda.

Suština zajedničkih napora u svim zemljama jeste dostizanje i održavanje kolektivnog imuniteta populacije protiv zaraznih bolesti.

Informacije za opštu populaciju i roditelje

– Šta treba da znamo o imunizaciji, glavnim ciljevima, bolestima koje se sprečavaju rutinskom imunizacijom?

Šta je imunizacija?

Imunizacija predstavlja primenu vakcina u sprečavanju i suzbijanju zaraznih bolesti. To je najefikasnija mera u borbi protiv ovih bolesti koja ima veliki uticaj na zdravlje stanovništva u celini. Vakcinacijom protiv zaraznih bolesti kao što su dečja paraliza, difterija i veliki kašalj, u svetu se spašava oko tri miliona života godišnje. Takođe, sprečava se obolevanje i trajna invalidnost više miliona dece. Sprečavajući obolevanje, imunizacija posredno utiče na smanjenje troškova lečenja.

Šta je Nedelja imunizacije?

Svetska zdravstvena organizacija deveti put organizuje Nedelju imunizacije u Evropi s ciljem da imunizaciju stavi u žižu interesovanja i skrene pažnju šire javnosti ali i zdravstvenih radnika na njen značaj.

Zašto je to potrebno?

Imunizacijom se na najbrži i najjeftiniji način kontrolišu mnoge teške zarazne bolesti i zato ona predstavlja prioritet u zdravstvenoj zaštiti. U suprotnom, difterija, veliki kašalj, male boginje, dečja paraliza i druge bolesti mogu se ponovo javiti, uzrokovati smrt i invalidnost među decom i opteretiti nacionalne zdravstvene sisteme. Zbog toga je neophodno održavati visok obuhvat imunizacijom sve dece, uključujući i onu iz tzv. marginalizovanih grupa.

Šta je glavni cilj?

Osnovno je pravo svakog deteta da bude zaštićeno od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom. Zato je glavni cilj Nedelje imunizacije u Evropi povećanje obuhvata dece vakcinacijom i jačanje uverenja o potrebi zaštite svakog deteta. Za njegovo ostvarenje neophodna je svestrana, zajednička akcija zdravstvenih radnika, roditelja i cele društvene zajednice. Deset bolesti može biti sprečeno rutinskom vakcinacijom dece: tuberkulozni meningitis, dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, meningitis izazvan hemofilusom influence tip b, male boginje, rubeola, zaušci i zarazna žutica B.

TUBERKULOZA

Tuberkuloza je zarazna bakterijska bolest koja zahvata pluća i može da pređe na mozak i druge organe, naročito u prvoj godini života. Prenosi se putem kapljica u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom. Izaziva kašljanje, znojenje, gubitak telesne težine i umor. Posledice bolesti Milijarna tuberkuloza i tuberkulozni meningitis su visoko smrtonosni za odojče ili ostavljaju trajna oštećenja na mozgu.

DEČJA PARALIZA

Zarazna virusna bolest koja se prenosi direktnim i indirektnim kontaktom sa zaraženom osobom i predmetima.

Posledice bolesti

Od osoba koje obole od dečje paralize:

do 1 od 100 postaće paralizovana

1 od 20 paralizovanih će umreti

1 od 2 paralizovane osobe koje prežive ostaće doživotno paralizovana

DIFTERIJA

Difterija je zarazna bakterijska bolest koja se prenosi kapljično u bliskom kontaktu sa obolelom osobom ili nosiocem infekcije, a izaziva bol u guši i ozbiljne teškoće u disanju i radu srca.

Posledice bolesti

Od osoba koje obole od difterije:

1 od 15 će umreti

Bakterija oslobađa toksin (otrov) koji može dovesti do poremećaja u nervnom sistemu, odnosno paraliza ili poremećaja rada srca.

TETANUS

Bakterija iz zemljišta kroz oštećenu kožu dospeva u organizam, oslobađa jak otrov i prouzrokuje bolne grčeve u mišićima, konvulzije i grčevito zatvaranje vilice.

Posledice bolesti

Od osoba koje obole od tetanusa:

1 od 10 umreće (rizik raste kod vrlo mladih i vrlo starih osoba).

VELIKI KAŠALJ

Zarazna bakterijska bolest koja se prenosi kapljično, bliskim kontaktom sa zaraženom osobom i izaziva kašalj sa zacenjivanjem i povraćanjem. Bolest može da traje i do tri meseca.

Posledice bolesti

Od osoba koje obole od velikog kašlja:

1 od 500 umreće od upale pluća ili oštećenja mozga (90% smrtnih slučajeva se javlja kod dece mlađe od 6 meseci)

1 od 125 dobiće konvulzije (1 od 70 kod beba mlađih od 6 meseci)

1 od 1000 dobiće zapaljenje mozga (1 od 500 kod beba mlađih od 6 meseci)

1 od 20 dobiće zapaljenje pluća (1 od10 kod beba mlađih od 6 meseci)

1 od 5 biće smešteno u bolnicu (1 od 2 kod beba mlađih od 6 meseci)

MALE BOGINJE

Izuzetno zarazna virusna bolest koja se prenosi kapljičnim putem odnosno direktnim kontaktom sa zaraženom osobom, a izaziva visoku temperaturu, kašalj i ospu.

Posledice bolesti

Od osoba koje obole od malih boginja:

1 do 2 osobe od 1000 umreće

1 od 20 dobiće upalu uha

1 od 25 dobiće upalu pluća ili bronhitis

1 od 200 dobiće konvulzije

1 od 6 dobiće dijareju

1 od 1000 dobiće encefalitis (upala mozga)

1 od 10 dece koja obole od encefalitisa umreće

do 4 od 10 dece koja obole od encefalitisa zadobiće oštećenje mozga

1 od 8000 dece mlađe od 2 godine zadobiće degeneraciju mozga, koja može da se ispolji i godinama kasnije i koja je uvek smrtonosna

1 od 6000 imaće problema sa zgrušavanjem krvi

ZAUŠCI

Zarazna virusna bolest koja se prenosi kapljičnim putem, bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, a izaziva oticanje pljuvačnih žlezda (parotidne) koje je praćeno visokom temperaturom.

Posledice bolesti

Od osoba koje obole od zaušaka:

1 od 20 dobiće virusni meningitis

1 od 1000 dobiće encefalitis (upala mozga)

4 od 10 muškaraca koji obole od zaušaka dobiće otok mošnica

1 od 20,000 obolelih imaće oštećen sluh

Zaušci takođe mogu, mada retko, da prouzrokuju sterilnost kod muškaraca.

RUBEOLA

Zarazna virusna bolest koja se prenosi kapljičnim putem, bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, praćena ospom, visokom temperaturom i otokom potiljačnih limfnih žlezda. Može da izazove velika oštećenja ploda ukoliko se žena zarazi u prva tri meseca trudnoće.

Posledice bolesti

Od osoba koje obole od rubeole:

9 od 10 beba imaće teška oštećenja (kao što su gluvoća, slepilo, oštećenje mozga ili srčani problemi) ako se majka zarazi u ranoj trudnoći

1 od 3000 dobiće trombocitopeniju (krvarenje i pojava modrica na koži)

1 od 6000 dobiće encefalitis (upala mozga)

Više od polovine žena sa rubeolom ima bolove u zglobovima.

VIRUSNI HEPATITIS B

Zarazna žutica koja se prenosi putem krvi i nesterilnih medicinskih instrumenata, sa zaražene majke na novorođenče, a kod odraslih i nezaštićenim seksualnim odnosom. Bolest je podmukla, samo u 10% dece se razvije klinička slika (gubitak apetita, povraćanje, bolovi u zglobovima, žutica, ospa). Često se otkrije tek analizom krvi. Može za posledicu imati hronični hepatitis, cirozu i karcinom jetre.

Posledice bolesti

Kod osoba inficiranih virusom hepatitisa B hronična infekcija se razvije se u:

90% novorođenčadi

25–50% dece 1–5 godina starosti

1–10% starije dece i odraslih

80% od svih karcinoma jetre posledica je hroničnog hepatitisa B.

BOLEST IZAZVANA HEMOFILUSOM INFLUENCE TIP b

Zzarazna bakterijska bolest koja se prenosi kapljičnim putem, bliskom kontaktom sa zaraženom osobom, a izaziva meningitis (upala meke moždane opne), epiglotitis (otok u grlu koji izaziva gušenje), sepsu i osteomijelitis (zapaljenje i razmekšavanje kostiju).

Posledice bolesti:

1 od 20 koje dobiju hib meningitis će umreti

1 od 4 koje prežive hib meningitis ostaće sa trajnim oštećenjem mozga ili gluvoćom

1 od 100 koje dobiju epiglotitis će umreti

Kalendar obavezne imunizacije u Republici Srbiji

Na rođenju

BCG – protiv tuberkuloze

HB – protiv hepatitisa B (prva doza) + HBIG *

2. mesec HB – protiv hepatitisa B (druga doza)

3. mesec (posle navršena 2meseca)

DTP – protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (prva doza)

OPV – protiv dečje paralize (prva doza)

Hib – protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip b (prva doza)

sa navršenih 3,5 meseci

DTP – protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (druga doza)

OPV – protiv dečje paralize (druga doza)

Hib – protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip b (druga doza)

5. mesec (do navršenog 6. meseca)

DTP – protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (treća doza)

OPV – protiv dečje paralize (treća doza)

Hib – protiv oboljenja koja izaziva hemofilus influence tip b (treća doza)

HB – protiv hepatitisa B (treća doza)

2. godina (sa navršenih 12 do navršenih 15 meseci)

MMR – protiv malih boginja, zauški i rubele Dom zdravlja

2. godina (sa navršenih 17 do navršena 24 meseca)

DTP – protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja (prva revakcinacija)

OPV – protiv dečje paralize (prva revakcinacija)

7. godina (pre upisa u prvi razred OŠ)

DT – protiv difterije i tetanusa (druga revakcinacija)

OPV – protiv dečje paralize (druga revakcinacija)

MMR – revakcinacija protiv malih boginja, zauški i rubele

12. godina (šesti razred OŠ)

HB – protiv hepatitisa B (vakcinacija školske dece koja do tada nisu vakcinisana sa tri doze vakcine po šemi 0, 1, 6 meseci)

14. godina (osmi razred OŠ)

dT –protiv difterije i tetanusa (treća revakcinacija)

OPV – protiv dečje paralize (treća revakcinacija)

*imunoglobulin protiv hepatitisa B (HIBG) primaju novorođenčad HBsAg+ majki, njima se daju četiri doze vakcine po šemi 0, 1, 2,12 meseci