Nije “boldirani”

Moram da vam kažem. Moram zbog toga što nije prvi put i što me u nedelju toliko razočaralo najpre, a potom i uznemirilo, da mi je došlo da bacim sve i prestanem da se bavim ovim poslom. I da “idem u …” 

Da li je ovo drsko, možda, da li je nastup sa visine, sa pozicije vlasti, da li čovek misli da ima sva prava i da je njegovo mišljenje jedino moguće? Ne znam.

U aprilu kovid godine 2020, kada je W novinar (sada ću ih tako zvati – dabl ve) uporno tražio da radi Presing (sad mi je jasno zašto) dozvolio je da me tako izvređa da nisam mogao da verujem da je to on, onaj dečko koga sam prvi put snimio ispred Starog Doma Armije, onaj Vladan prvomajac koji je kod moje supruge u kancelariju u “Prvom maju”, dolazio da sluša Lavirint i sa setom govorio kako nikada nije išao na more!

Citirani deo izjave VV je od 0,24 do 1,03

……………………………………………………...................

Vladan Vasić je uspešan gradonačelnik. Jedan u tri u Srbiji. Zna da uradi Budžet, ima ideje, za njegovo vreme realizovane su mnoge kapitalne investicije, ima dobar osećaj za projekte, zna da izvuče pare sa strane, što je za nas Piroćance zaista bitno.

Vladan Vasić je međutim, promenio “odelo”. Voleo bih da je to samo neka njegova ponekad neočekivana spoljna reakcija, međutim, VV je počeo da se menja unutra. Postao je sujetan, za njegovu prijatnu  facu i raniji umereni život čak ume da bude i drzak.

VV je za ovih 20 godina uradio mnogo kao solo igrač. Njegov tim, bez njega ne bi mogao da igra “Super ligu”! Ma Zona, brateee!”

Iz pristojnosti, neću da nabrajam! Znamo se!

Vladan Vasić je u ovom vremenu, umesto da bude svestan da je mnogo uradio, da polako napravi jedan tim od mlađih uspešnih fakultetski obrazovanih iz različitih oblasti i sa njima pravi nove planove za neko novo vreme koje eno, uveliko dolazi, on to ili nije stigao da uradi, ili smatra nepotrebnim!

………………………………………………………………… 

Želim da razumem Vladana Vasića što se ovako ponaša, čak sam spreman, po ko zna koji put, da mu oprostim.

Ja znam da VV  zna koliko ja znam.

Znam da je i on kao i na hiljade Piroćanaca rastao uz Radio Pirot i moj glas, zna za stotine različitih manifestacija koje sam radio, zna za moje intervjue sa mnogim značajnim ljudima. Zna da sam dva puta dobio Nagradu Opštine i Grada (jednu mi je on dao). Zna, svestan je toga da sam napravio najbolji medij u gradu i da sam, da li zaista, zbog toga postao njegova “pretnja”.

Ma ne “pretnja” kada je u pitanju njegova pozicija, o tome ni u san neće da mi dođe. VV zna da ja mnogo znam!

 Zna da mi je CV krcat!

Zna da sam novinarski podavno toliko sazreo, da sam mogao bez razmišljanja da biram bilo koji medij u Beogradu. Zna i sa kojim sam ljudima u Beogradu sarađivao, na koje seminare išao (ANEM, Irex, USAID, B 92, BBC, NUNS, RAB), sa kakvim se novinarskim i ljudskim veličinama viđao. Zna VV da nikada ne lažem. Da se ne foliram. Da gledam u oči kada pitam i da umem da pitam.

Ako ništa drugo, trajem 44 godina još malo, a iza mene na hiljade minuta na radiju iz svih oblasti. Od jutarnjeg dnevnika, jutarnjeg programa, do popodnevog dnevnika, Lavirinta zbog kojeg sam “glavom” platio, mesec dana rada na Drugom program Radio Beograda gde sam radio Dnevnih udruženih radio stanica Srbije, uključenja u Zeleni megaherca Radio Beograda i Radio Zagreba, Vreme sporta i razonode…

Sve zna Vladan.

Ali je i svestan toga. Zna i to da je potpuno drugačiji sa W novinarima! Da su mu tako dragi i veoma bliski i sa njima “ćaska” jer su oni, ti W novinari tako mirni, tako dobri, čvrsto drže mikrofon u ruci, dok ga umiljato gledaju u oči, kao da žele da mu kažu “ne, ne ja neću da pitam, ja samo snimam, i sve ću, baš sve ću da pustim, gradonačelniče, majke mi…”

…………………………………………………………………

I da znate, narode, nikada nisam bio protiv Vladana Vasića, kao što nikada nisam bio njegov W novinar. Sve što je istina i što je dobro radio, objavio sam.

Kada nešto nije dobro, e pa Vladane  neću da prećutim.

I još nešto, kako beše ona pesma:

Ne možeš mi ti zabraniti…

Da, ne možeš mi zabraniti da mislim, da javno kažem, da pri svoj svojoj “prostoti” kojoj se nadaš, budem drzak da ti predložim da skloniš divlju deponiju prema Prisjanu, da urediš školu u Rudinju, ili napraviš put do Cerev Dela, Sinje Glave, Prisjana, Pasjača… Ej da zaustaviš taj nepotizam da otac zaposli sina, da kum zaposli kuma, da funkcionerski supružnici moraju da budu na funkcionerskim mestima.

Sve to radim jer čujem, slušam narod i pošto 70.000 ljudi ne može da nagrne u tvoj kabinet, ja ti ponekad prenesem.

D  O  B  R  O  N  A  M  E  R  N  O !

Ali za to nije potrebna filozofija, ni mnogo pameti. Treba samo otići, polomiti auto i doživeti. Sesti sa narodom (tridesetak sela sam prošao u ovoj godini), popiti domaću i kafu sa ljudima i čuti im muku!

Moji predozi, dragi moj “brate”, tako smo se nekada zvali, ali smo se i u oči gledali, dolaze od toga izmučenog naroda u Brlogu, Berovici, Cerev Delu, Šugrinu, Dobrom Dolu, sa trga u centru grada…

 E, za kraj

Za kraj, da kažem da plaćam skupu cenu. Stalno sam na žaru. Putujem u Viši sud u Beograd kao neki težak prestupnik, stojim u hodniku sa narkodilerima, šest tužbi mi napisali W novinari, dve tužbe kumov kum za njegovo slike. Za dve godine sam knažnjen dva ipo miliona dinara (zaslužio sam ih), stoji mi nad glavom iseljenje iz prostorija u kojima smo još malo deset godina.

    Da ironija bude veća, nisam vređao, nisam optuživao, nisam izmišljao, nisam lagao.

 Sve što je Portal objavio, sve što sam glasno mislio – je tačno!

   ISTINA JE MOJ ŽIVOT !

   A ŽIVIM DA BIH RADIO !

 I ZAMISLITE – JOŠ UVEK SE RADUJEM!

   ALI I PATIM!