Ne mogu da prećutim, ovo ne mogu sigurno!                                                                                                                                                         

Zašto?!                                                                                                                                               

Poslednjih godina pokušavam da glasno pišem ono što svi znaju, da srpskom fudbalu "nije dobro"! Svi znaju i pognutih glava, plašeći se valjda nekoga i uporno ćute.

Slobodno to mogu da kažem i dokažem, da moj Radnički, koji znam više od šest decenija, bezosećajno tuku poslednjih godina. Kažem "moj", jer ovo sada od "mog Radničkog" (simbolika) ostalo je samo ime. Sve ostalo nije ni u pokušaju!

Pisao sam o Mrštanu, Dinamu, ranije i još nekim timovima, a ovih godina o Dubočici i  ovog leta gospodnjeg o "gumarima", kako ih neki zovu.

I dok je Trajal (gumari) postavio svetski rekord (valjda im je to bio istorijski cilj i biti upisan u svetsku Knjigu rekorda ne samo po pobedama već i po penalima, žutim i crvenim kartonima protivnicima), dotle će mnogi nekud sakriveni jaukati.                                                      

Među njima je i ovaj, ne "moj" Radnički!

"Bio si u pravu", govorili su mi, zvali me, slali mi poruke, mnogi koji još uvek veruju u ovu igru. Od onih drugih stizale su mi sočne čistokrvne srpske rečenice, spominjali su mi odavno preminule, misleći tako da su zaštitili nepravednike!

Ovih dana dobio sam neobičnu foto. Kada sam pogledao, 100 najboljih timova u Srbiji u prošloj sezoni, valjda po tabelama, srce mi je zaigralo.

 Pogledajte, ljudi...

 I... šta da vam kažem. Pogledajte ekipe.

Kuda je to krenuo srpski fudbal?!

Ovo sam počeo da pišem početkom Evropskog prvenstva, sutradan, pošto smo poraženi od Engleza.

Prošlo je relativno dovoljno vremena, da se neke moje sumnje u naš fudbal i ostvare.

Danas kao da smo zaboravili Piksijevu selekciju. Gledali smo utakmice diveći se Slovencima, Slovacima, Gruzijcima, Švajcarcima... sve su to timovi koji su ranije bili par klasa ispod nas.

No, o toj visokoj politici srpskog fudbala neću, jer za to ima zvaničnih još, ima onih koji su podneli ostavke, a verujem da će biti i onih koji će tek otići.

Moje misli okrenute su ovom našem regionu, ovoj Srbiji čiji je fudbal organizovan u Fudbalskom savezu Regiona Istočne Srbije. Napisao sam namerno pun naziv da se neki, koji kada pročitaju FS RIS, ne zbune i možda ne znaju pitajući se koji su ovi...

Ha, znajući ko su, i ja se evo pitam:

 Ko su, bre, ovi!?

Ko odlučuje u ovom Savezu!?

 Ko piše "skripte" sudijama, delegatima, predsednicima nekih klubova?

Ko su ti ljudi iz senke, koji na početku sezone kažu:

 To, to i to!

A, potom, odrede egzekutore u vidu  različitih komesara za takmičenje, za sudije, delegate, kontrolore i onda nas (da li naivne zaljubljenike u fudbal, ali i na stotine mladih ljudi fudbalera, ljudi u klubovima koji se muče da narodnim parama iz gradskih i opštinskih budžeta obezbede opremu, struju i vodu, sapune i deterdžent, neki dinar za navodne hranarine i nešto para za gorivo i po koji sendvič) vuku za nos i uši u prave budalama.

 Eto, to je fudbal!

 A sada o "mom" koji bar sada nije moj, Radničkom.

Možda sam ranije bio oštriji u ocenama, mada neću ni sada vikati glasno "bravo", ali ću pokušati da ih razumem.

Da ih razumem zato što su posle dve sezone u ranama, da su ponižavani, pokradeni, maltretirani, što su im se podrugljivo smejali u nekim prigradskim naseljima ili selima, gde su morali da igraju.

Ako ćemo, najpre o Radničkom, onda ću reći sledeće:

Najpre održite sednicu Skupštine! Ojačajte rukovodstvo, objavite finansijski izveštaj. Kažite ljubiteljima fudbala otvoreno, mislim da su u zabludi, koliko to para primaju fudbaleri Radničkog. Tvrdim, biće  iznenađeni.

Radnički, ljudi, mora, da ima direktora Kluba. Adminsitrativne poslove može da radi neka Agencija. Prostorije nekada Sportskog saveza mogu da ponovo, kao u vreme Fiće i Joce, da budu Kuća pirotskih klubova. Dajte pod zakup prostorije na Veznom traktu, imaćete bar za plate ekonoma.   

Uredite konačno Školu fudbala. Napustio vas je, čujem, i Milan Ćirić. Neka u Omladinskoj školi rade mladi treneri, profesori fizičkog, bivši fudbaleri, činite sve da ih školuijete da imaju licence.

Obezbedite rad svih selekcija ne samo opremom za treninge i utakmice, već i brojnim rekvizitima. Nauka je i u fudbalu otišla daleko. Pogledajte kako treniraju fudbaleri u drugim klubovima. Kako se kontroliše njihov rad, napredak, kako fizički, tako i tehnički.

Obratite se Fudbalskom savezu Srbije za pomoć. Ne samo u loptama. Neka dođu njihovi instruktori, okupite decu.

Neka Fudbalski savez sazna da Radnički Pirot i dalje postoji.

Popovac i još neki gradovi imaju turnire za mlađe selekcije. Zašto to Pirot i Radnički nemaju?!

I ono što je uslov svih uslova.

Napravite delegaciju, neka i gradonačelnik krene sa vama, tražite prijem. U  Ministarstvu sporta, u Fudbalskom savezu, tražite podršku za poštovanje ugleda Radničkog, ne za sudijske krađe u korist protivnika našeg tima. Tražite podršku za izradu projekta za adaptaciju Stadiona.  Kako je bilo dobro srpskim selekcijama da po nekoliko dana na putu za Bugarsku treniraju ovde. Kako su govorili o divnom terenu i zahvaljivali što ste ih nekoliko dana "lebedili" da bi od toga imali koristi samo neki vaši što od Kluba primaju zarade i koštaju po milion i više godišnje samo za platu.

Tražite podršku poznatih klubova. Ne dozvolite, kako je bilo sa Čukaričkim, da najbolji idu bez procenata od drugog ugovora. To je za klubove – opšta praksa! Radnički je za Diku Kamenovića mogao da dobije "brat bratu" oko 600.000 evra.

Pravite ugovore sa roditeljima talentovanih dečaka pionira, kadeta. Jeste, treba da im dajete i po neki dinar. Tako ćete ih zadržati, ali i tako imati prava da od njihovog prelaska u druge klubove dobijete i trening kompenzaciju, ali i procente.

Uvreda je da jedan talentovani dečkić, s pravom za njega, traži razloge za napredovanje u Popovcu. Izvinjavam se, Popovac bolje nego Radnički radi sa decom... gde je i kako najpre u Radnički iz Niša, a potom dalje, otišao Milan Petrović. Da li je za odlazak Patija u Radnik, a zatim u Mađarsku tražen procenat?

Radnički nije toliko bogat da otvara vrata talentovanima bud zašto. Mnogi su predsednici do sada pali na "roditeljske suze", ali i na ono što ih i dalje ne može zaustaviti, a to je nastavak školovanja.

Vodite računa kako u administraciji prate obaveze prema fudbalerima, trenerima, da se ne plaćaju drastične novčane presude.  Pratite dugovanja za prevoz, ishranu, da  vam ne stižu tužbe.

I, na kraju, napravite sastanak i pozovite one koji mogu da izdvajaju mesečno neki dinar, stavite im reklame na Stadionu.

Gradski stadion jedini nema reklame. Da li  je i to moguće?!

U pravu je Vladan Vasić, na kraju krajeva, ne može sport, dakle i fudbal samo da postoji od budžetskih para. Što ne poći malo u potragu za sponzorima?

Ima Pirot poznate fudbalere, otišli van, Radnički im bio odskočna daska. Pogledajte kako Matić pomaže Jedinstvo iz Uba...

Toliko!

Spreman sam da me napadnete za bilo koju rečenicu koju sam napisao, ukoliko mi dokažete da nisam u pravu.

I da vam kažem da sam odlučio da se vratim na Gradski stadion. Očekujem da ove sezone Radnički bude onaj "moj", da se otvore vrata poštenom fudbalu, da se iz mraka ne određuju više prvaci i oni koji će ispasti.

Nadam se da će gradonačelnik, kao pravi zaštitnik pirotskih interesa, zajedno sa nekima od vas, obići Beograd, FSS, Zvezdu, Partizan, Čukarički (da isprave onu tešku grešku sa Dikom) i glasno objavi:

Radnički Pirot će ove godine u sportskoj, fer i poštenoj igri, uložiti maksimum znanja, truda i mogućnosti da Pirotu i Piroćancima vrati Prvu ligu Srbije, koju po svemu zaslužuje.

DA SE NE ZABORAVI! Radnički Pirot jedan od simbola grada na Nišavi !

 Da se ova priča završi pesmom!

 Daj Bože!

* Glavna slika: screenshot, Kup utakmica Radnički - Vojvodina 1:2 2007.