Prošle večeri me zvao moj drugar i rekao da je ispred Kovid ambulante u Tija Bari velika gužva!

Iste večeri otišao sam u Kovid ambulantu. Zatekao sam dve dame u skafanderima i sa onim vizirima, dobio dezinfekcionu "negu", pitao za lekara, koji se minut, dva kasnije pojavio. Znam čoveka, pokušao sam na poznanstvo da nešto izvučem. Ništa. Rekli su Marina Manić ili direktor. Marina je na odmoru, to sam saznao juče, a direktora nisam zvao iz posebnih razloga. Objasniću nekada!

Nisam uspeo!

Juče sam prvo to uradio. Otišao u Kovid ambulantu, jer sam odatle želeo da krenem put virusa. Pre toga sam ušao u dvorište Zavoda za javno zdravlje. U onom kontejneru ista slika, video sam jednu "sestru" isto obučenu. Nije bilo nikoga. Pred ambulantom u Tija Bari, desetak ljudi. Video sam troje njih iz jedne državne institucije. Kasnije sam saznao da je i kod njih jedan zaražen. Sindikalac. Kako li. Nešto nisam bio zadovoljan "ulovom", ali evo to je!

Na put virusa krenuo sam dalje. Čuo sam da ih ima na Prijemnom, da tamo ispred čekaju svi. Krenuo sam da pitam. Pojavio se jedan od lekara, slučajno znam da je pulmolog, koji je elegantno prečuo moj poziv. I otišao u svoju ordinaciju. Sa prijemnog krenuo sam u onaj deo gde običnio dolaze plućni bolesnici. Tu je rengen i to bi trebalo da bude Kovid odeljenje. Tu nije bilo nikoga . Iz ordinacije ili kancelarija mahnuo mi je neko. S kakvom namerom ne znam.

  Kada sam završio, krenuo sam kao svom vozilu i ispod brisača zatekao papir.

Nisam se uznemiravao zbog toga, ko zna možda sam pogrešio, a i možda sam se parkirao kao neko službeno lice. E, tu sam sreo čoveka, koji je gle čuda prihvatio razgovor. 

Saznao sam kroz razgovor i zašto. Čovek je iz Sindikata. Predložio mi je da svratim u njegovu kancelariju. Dakle razgovor iz dva dela. Saznao sam da se zove Dragoslav Ćirić i da je predsednik Okružnog odbora Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

Zahvaljujući ovom čoveku dobio sam intervju sad Branislavom Haviža Lilićem, predsednikom Granskog sindikata zaposlenih u zdravstvu, Saveza Samostalnih sindikata Srbije. Na čemu sam zahvalan.

…………………………………………………… 

Bio je ovo moj jučerašnji put za uplašenim ljudima koji su juče prepodne tražili način da provere svoje zdravlje. Kako su prošli nisam siguran.

Nisam ni neko ko se razume u njihovu organizaciju, ali ono što se "golim okom" moglo da vidi to je da su na ista vrata na Prijemno odeljenje, ulazili svi. I ovaj s polomljenom rukom, i onaj drugi što je dremao …