Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo nakon razmatranja usvojeni su u načelu Predlog zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje je podnela Vlada. Predložene zakone članovima Odbora obrazložio je ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.
On je naveo da Predlogom zakona o visokom obrazovanju nastoji da se obezbedi sticanje funkcionalnog znanja i kompetencija svršenih studenata, unapredi informacioni sistem u oblasti visokog obrazovanja, kao i da se unapredi autonomija univerziteta i učešće studenata u donošenju odluka.
Ministar Šarčević se posebno osvrnuo na značaj boljeg povezivanja privrede i visokog obrazovanja i predstavio članovima Odbora predložena zakonska rešenja kako bi se taj cilj postigao, kao što je formiranje Saveta poslodavaca na visokoškolskim ustanovama, uvođenje kratkih studijskih programa, uvođenje predavača van radnog odnosa koji su stručnjaci u svom polju rada, i povezivanje sa Privrednom komorom Srbije.

Takođe, Predlog zakona uvodi i kategoriju studiranja uz rad. Ministar je istakao i da je predviđena mogućnost da visokoškolske ustanove osnuju privredna društva, radi komercijalizacije naučnog rada i stvaralaštva. On je naveo i da je predviđeno uvođenje Nacionalnog tela za akreditaciju, nezavisnog i samostalnog u finansiranju. Broj bodova koji student u tekućoj školskoj godini treba da ostvari kako bi stekao uslov da se finansira iz budžeta smanjen je sa 60 na 48 ESP bodova i na taj način je utvrđen realan i održiv prag za finansiranje iz budžeta, rekao je ministar.
Obrazlažući Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević istakao je da se njim teži povećanju odgovornosti svih učesnika u obrazovno-vaspitnom sistemu, podizanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, osiguranju kvaliteta nastavničke profesije i rada stručnih saradnika, ali i efikasnosti svih nivoa sistema i ostvarivanju veće ekonomičnosti. Novi zakon o obrazovanju propisuje i veću odgovornost roditelja ako im dete napravi neku štetu u školi ili je nasilno prema drugoj deci. Kazne su od 30.000 do 100.000 dinara.Novi zakon treba, dodaje, treba da omogući i novi koncept učenja, ali i da reši i problem tehnoloških viškova. Oko 4.000 prosvetara je bez pune norme, 450 prima neku platu bez ijednog časa, a 890 ljudi je i dalje u sistemu a ima više od 65 godina, objasnio je ministar.
Članovi Odbora su nakon rasprave, tokom koje su izneli mišljenja o predloženim zakonskim rešenjima, usvojili u načelu Predlog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.