Druga Muška liga Srbije

Plej-of

7.kolo

Hala Kej

Pirot: KK Pirot - KK Radnički 85:78 (20:23, 24:17, 24:18, 17:20)

Semafor: 5. min. 7:12, 10. min. 20:23, 15. min. 29:33, 20. min. 44:40, 25. min. 54:51, 30. min. 68:58, 35. min. 77:63, 40. min. 85:78;

KK Pirot: Đonlić 29 (7/9slb) 4tr 7sk 6as 27ind, ( 34.12 min) Vasiljević 5 1tr, Filipović 13 (2/2slb) 3tr 7sk 5as,( 30.54 min.)  Pančić, Stanković, Vukićević 22 (3/8slb) 1tr 8sk 1blk 25ind, ( 37.13 min. )  Vasić 4, ( 18 min.)  Stepanović 6 (2/4slb) 14sk, ( 30.40 min.)  Nikolić, Đorđević, Mirčić 2 4sk, Kostić 4;

Trener: Zoran Milovanović

Šut iz igre: 31/61 51%

Šut za 2 poena: 22/35 63%

Šut za 3 poena: 9/26 35%

Slobodna bacanja: 14/23 61%

Skokovi: 50 (38def, 12of)

Asistencije: 15

Ukradene lopte: 2

Izgubljene lopte: 18

Prvi put za ovih nepunih 12 godina, koliko postoji portal Pirot Plus online, prvi put, sinoć u subotu, 25. 3. 2023, nisam objavio izveštaj sa utakmice košarkaša Pirota.

 A tako sam imao veliku želju, što se može videti i po najavi ove utakmice.

 Previše divnih razloga.

Poslednja utakmica pred Piroćancima, još jedna uspešna sezona, protivnik izuzetno poštovani, novi član KLS.

 Sve ovo utoliko pre što smo videli utakmicu kakve gledamo čak i u ABA 2 ligi, u KLS sigurno.

 Naravno da ću se izviniti i Bilji Đonlić, Džonijevoj majci, koja mi je rekla da s nestrpljenjem čeka izveštaj i Miloševim roditeljima, prijateljima i rodbini svih košarkaša, ali i brojnim trenerima i sudijama ove Lige koji su mi rekli da čitaju svake subote uveče izveštaje.

 Dogodilo se što što se dogodilo, ništa novo i ništa neobično za naše prilike i ponašanja ljudi i tome naravno neću, ali sam posledice osetio i izvinio se samo Zoranu Milovanoviću treneru, porukom, jer me čovek razumeo i izvinio se, da li u ime Kluba, svoje, ili igrača, rekao mi je dobre reči.

...............................................................................

  Ivana je još sinoć sve spremila i izmontirala.

Onako kako radimo. Časno, pošteno, profesionalno!

Potom himna:

5. min. 7:12

10. min. 20:23, 15. min. 29:33

Drugo poluvreme

25.min. 54:51

30. min. 68:58, 35. min. 77:63, 40. min. 85:78

  U odlučujućim trenucima, snimio sam klupu. Zašto posebno, jasno je jer su njih petorica odigrali tačno 151 minut. Vuk Vasić je zbog povrede jedno vreme sedeo na klupi.

  Njihovih sedam u rosteru, koji su igrali preko 20 minuta, bili su na terenu 172 minuta.

 U igru nije ulazio samo jedan košarkaš.

 Znajući za sve ovo, to je suština kompletnog prvenstva, mada su Nemanja Nikolić, Nikola Mirčić i Ognjen Vasiljević došli kasnije, ovi mladići stavili su težak džak cementa na leđa i tako se nadmetali.

 Njima, s radošću, treba dodati juniore i kadete Pavla Pančića, Vida Đorđevića,  Aleksu Đorđevića i Ignjatovića, koga sinoć nije bilo.

 Šta ovo znači za jedan tim, za Zorana, Duleta, Đelu sekretara, Jocu masera, to samo oni znaju.

Ovo je podvig, ne, nije ravno podvigu, ovo je podvig.

 Radi se o ljudima koji, kao i svi drugi, imaju prag svojih mogućnosti, ali za razliku od drugih to preskaču.

 Kako je odigrati sezonu, a potom i plej-of, voditi ekipu, osposobiti igrače za utakmice, to samo oni znaju.

 Zbog toga sam se odlučio na ovakav razgovor. Bilo koga od njih da sam izdvojio bila bi nepravda. I neću ih prepričavati, zastali smo na centru i onako još zadihani napravili razgovor, koji će, ubeđen sam u to, biti jednog dana istorija koje će se oni sećati i pokazivati svojoj deci i unucima.

 Momci, poštovanje do neba!

Dušan Filipović, Nikola Đonlić, Miloš Vukićević, Vuk Vasić i Pavle Stepanović:

  I na kraju, kada se sve malo stišalo, razgovarao sam sa Zoranom Milovanovićem. Kao i uvek bez euforije, racionalan, potpuno jasan u svemu.

 Tokom utakmice saznali smo da je Džoker u Zemunu vodio sa 16 razlike, a da je Borac na kraju napravio iznenađenje i pobedio sa 104:101. U poslednjoj četvrtini bilo je 34:15 za Borac!!!

  Time se otvara prilika našem timu da usred Sombora pobedi Džoker i bude drugi. Jedino, što je veoma bitno, Pirot treba ne samo da pobedi, već i da razlika za naš tim bude više od 19 razlike.

 Priznaćete da je skoro nemoguće.

 Ovi momci, i njihov Zoran Milovanović, rekoše da će pokušati.

 Verujem im u to. U sportu je najvažnije vrednovati sebe i verovati u pobedu.

 A oni to imaju i zato su posebni!

 Mogu sve!!!