Vredelo je! Vredelo je po ovako hladnom vremenu, užasnoj suvomrazici, stajati dva sata, skakutajući često. Premrzli smo mi uporni koji smo imali obzira i poštovanja prema momcima koji su kad mu vreme nije (takav im posao) odigrali utakmicu za poštovanje.

U razgovoru sa Markom Vidojevićem i mladim trenerom Stefanovićem, sinom našeg Stefe, neponovljivog majstora iz Prokuplja koji je ostao upamćen u Pirotu po dobrim igrama, shvatilo se da su Marko i Stefa pre i za vreme utakmice delili zadatke, čas se ljutnuli, zatim aplaudirali.

Gledali smo utakmicu u kojoj kao da se igralo za bodove.

Uz sve to, hladno. Kad lopta udari ostaju "pečati", promrzli prsti na rukama i nogama.

Ako još dodamo da se protivnici nisu predavali, borili za svaku loptu, uz sve to i poštovali, onda ono s početka - vredelo je, zaista jeste.

I na kraju predivan događaj zbog koga se fudbal pored pomenutog, toliko voli, jedte fenomenalan gol mladog Nikole Blagojevića, koji je iskosa sa preko 20 metara "zakucao" loptu u "devedeset" da tri dobra golmana kao Dušan Stoiljković, ništa ne bi mogli da učine.

Još jednom, za sve što smo videli - bravo Marku, Stefi i njihovim "borcima".